Predhodna strana

Jevreji i sredstva informisanja u SAD

Jevreji putem sredstava informisanja kreiraju javno mnjenje u Sjedinjenim Američkim Državama kao i u ostalim zapadnim državama vršeći tako pritisak na Vlade da politiku usmeravaju u njima željenom pravcu

Od svih državnih institucija u SAD, medijska kontrola predstavlja najubitačnije sredstvo u rukama cionističkih arhitekata novog svetskog poretka. Osoblje u tim organizacijama se ne menja izborima i tu se treniraju novi kadrovi cionističkih propagandista. Oni kontrolišu šta će narod čuti i videti sa svetske pozornice a šta neće. Recimo da je neko igrao utakmicu i rezultat je 8:6 u korist jednog tima a mediji proglase da je pobednik nadvladao protivnika sa 8 golova. Medijski režiseri imaju mogućnost da obmane javnost i bez primenjivanja laži, selektivnim iznošenjem činjenica van konteksta sa svrhom postizanja određenih ciljeva.

Zloglasni CNN cionista Wolf Blitzer u svojoj dnevnoj emisiji urgira gledaoce da e-mailom reaguju na njegovu anketu po raznim pitanjima kako bi se ustanovilo gde i koji imidž treba još da se doteruje. To ne znaci da oni ne lazu po potrebi jer postoje mnogi dokazi o lazima koje su oni svesno lansirali. Jedno od vrlo pouzdanih sredstava je osumnjičenje kao metod satanizacije za koje se ne daje nikakvo pokriće i stvara se jedna urgentna potreba za dejstvo koje samo američke oružane sile mogu da izvedu i nametnu "pravedno rešenje" jer niko drugi nije odlučan.

Jasno je kakav rezultat to prouzrokuje u narodnim masama koje nemaju druge izvore informacija niti vremena da analiziraju to sto im se servira. Na taj način su jevrejske medije izmanipulisale genocid nad srpskim narodom. Uzmimo naprimer Srebrenicu a taj se fenomen može primeniti na sve borbe u bivšoj Jugoslaviji. Za Srebrenicu samo govore kako su Srbi pobili Muslimane a kriju od javnosti da su Muslimani prethodno iz Srebrenice vršili pokolj po srpskim okolnim selima i time sami prouzrokovali srpsku reakciju.

U tom procesu se koristi i Gebelsov metod propagande a to je ponavljanje jedne iste informacije bezbroj puta. Kad se jedna informacija pokaže prvog dana, ona predstavlja novost a svo naknadno ponavljanje je propaganda "a la Geobbels". Uzmimo kao primer Račak i Markale. Oba primera su upotrbljena kao podsticaj za vojni napad protiv Srba i u oba slučaja je dokazano da Srbi nisu bili počinitelji tih pokolja.

Svako može da pogreši pa i medije, ali niko ne može da greši svo vreme rata. Kad se sada analizira kako su "pogrešili" sto su napali Irak za ono oružje koje on ne poseduje, lako se može utvrditi ko je pogrešio a ko je postigao zeljeni cilj. Objektivno gledano, te analize "grešaka" počinjenih u Iraku dolaze u javnost samo zato sto se u Iraku svaki dan prosečno ubije po jedan američki vojnik. Za razliku od nas, Irak je problematična okupacija a srpske zemlje su odmarališta i tu "greške" nisu počinjene. U našem slučaju se čak hvalisaju kako su nas okupirali bez i jedne žrtve. Na našim terenima je okupator izgubio vise vojnika u saobraćajnim udesima nego u bojnom dejstvu pa je čak i Milošević pustio zarobljene američke vojnike u vreme genocida nad Srbima i otimačine Kosova i Metohije.

Vratimo se opet na temu jevrejskog medijskog monopola. Kao sto su "Pravda" i svi ostali mediji nekada bili zvanična glasila Komunističke Partije Sovjetskog Saveza, u Americi su sada svi mediji u službi Američke vlade koja je pretvorena u nezvaničnu jevrejsku vlast. Dokle god Američka vlada zastupa interese Izraela i Jevrejstva, nema nikakve šanse da se američka sredstva informisanja potčine demokratskim i demografskim načelima. Takođe, dokle god su mediji u rukama cionističkih manipulatora, nema nikakve mogućnosti da bilo koji ozbiljniji političar u Americi istupi protiv toga jevrejskog jarma i opstane kao političar.

Na američkoj političkoj sceni se ne dopušta mogućnost pokretanja pitanja medijske kontrole. Ta debata je moguća samo po pitanju koliko procenata medijskih izvorišta može da kontroliše jedan vlasnik ili korporacija. Drugim rečima, u jednom većem gradiću mora da bude više vlasnika medija (primera radi) 2 TV stanice, 4 radio stanice i 3 dnevna lista moraju da budu podeljeni na više vlasnika ali nigde ne piše da svi vlasnici ne smeju da budu jedne etničke ili verske pripadnosti na štetu svih ostalih.

Pri svakom pokusaju da se pokrene pitanje jevrejske kontrole medija se automatski primenjuje protivnapad pod temom "antisemitizam" i upotrebljavaju se primeri iz Trećeg Rajha gde su Jevreji bili cilj napada. Svako ko se bavi tom temom bude zauvek ožigosan i isključen iz svih debata.

Slična situacija je i na političkoj sceni jer u Americi de fakto postoje samo dve političke partije koje se takmiče koja će Jevrejima učiniti veću uslugu. U međuvremenu Amerika "greškom" zauzima jednu po jednu državu i uspostavlja novi svetski režim po projektu razrađenom u protokolima sionskih mudraca od pre jednog stoleća.

Svemoćne medije su bile u stanju da Srbe, koji su želeli da sačuvaju bivšu Jugoslaviju, proglase za etničke čistače a one koji su Srbe proganjali da stvore šovinističke entitete, kao žrtve. Isčezavajuća Srbija se optužila za težnju ka velikoj Srbiji a velika Albanija koja je unapred proglašena i u reči i na zemljopisnim kartama je aneksirala najstariju srpsku svetu zemlju i uspostavila jedan feudalni, šovinistički narko-ekonomski poredak uz zaštitu svih jevrejskih medija, Yeshiva* i svih jevrejskih organizacija Amerike, uključujući i Izrael.

Zahvaljujući jevrejskim medijima, konvoj avganistanskih simpatizera M. Karzaja na putu u Kabul da proslavi novoinstalirani kvislinški režim, je automatski proglašen za "Talibance" jer ih je američka avijacija napala i uništila pre nego što je ustanovila ko su. Bilo da je reč o četiri kanadska vojnika koje je američka avijacija pobila iz vazduha u Avganistanu ili desetine nevinih Avganistanaca ubijenih na svadbenom slavlju, jevrejski mediji su uvek spremni da saniraju i opravdaju sve zločine kao neophodne žrtve u procesu uspostavljanja jedne bolje sutrasnjice koju ce oni sami nastaviti da definišu.

C.M.

  Štampa