Mogu li posao ministra
raditi nevladine organizacije i novinari?
Srpska
radiodifuzija u
rukama NVO
U
Srbiji se čitava zavrzlama sa zakonom o radiodifuziji upravo dogodila jer
Vlada nije preuzela da odradi posao u ovoj strateški važnoj oblasti, a što
je po zakonu o ministarstvima bila obavezna.
Tekst
koji nedeljnik NIN nije želeo da objavi
 Uređenje
telekomunikacionog saobraćaja, što uključuje i organizaciju rada svih
emitera radio i televizijskog programa, predstavlja za državu esens državne
politike. To je strateški važna oblast. Jer, ako država ne kontroliše svoj
radiodifuzni prostor, u smislu da nema odlučujući uticaj na javno mjenje i
plasiranje informacija, onda ona može biti izložena specifičnom psihološkom
razaranju mentalnog i duhovnog sklopa čitavog naroda, a što je uvek u
interesu nekog stranog faktora. Zato i postoji ministarstvo za kulturu i
medije u skoro svakoj državi.
Razvojnu strategiju radiodifuzije i telekomunikacija u razvijenom svetu rade
posebne think-tank grupe. Ove grupe su zapravo trust mozgova različitog
strukovnog profila, ali i sa znanjem o strateškom planiranju. Oni po pravilu
ne pripadaju ni jednoj političkoj stranci, jer njihova moć je u znanju, a ne
u državnoj ili partijskoj funkciji.
Šta se, međutim, dogodi kada vlada jedne države nije u stanju da donosi
strateške odluke, jer nema potrebno znanje, a ne želi da sarađuje sa
stručnjacima koji nisu deo partijskog aparata? Ili ako država uopšte nema
stručnjaka?
Tada na scenu stupaju mešetari transnacionalnog korporativnog biznisa,
obično instalirani kao pojedinci u raznim međunarodnim organizacijama ili u
takozvanom nevladinom sektoru, koji je iako neprofitabilan, nekako uvek pun
para.
Po principu – sto babica kilavo dete, vlada se tako vrlo brzo nađe u
nezahvalnom položaju. Ona nije u stanju da sprovodi zakone koje je izglasao
parlament, jer se oni u praksi pokažu veoma loši i po državu štetni, a sa
svih strana je napadaju nezadovoljni građani i vlasnici televizija. Ubrzo se
pokaže i da sama država ima najmanje koristi od gazdovanja ovim prirodnim
resursom. Da papazjaniju još više začini i međunarodni faktor je obavezno tu
da i dalje mešetari, manje više suvislim kritikama, jer se nestručnoj i
nesigurnoj vladi uvek mogu upućivati takve kritike. Ali, njihov cilj je uvek
politička destabilizacija.
U Srbiji se čitava zavrzlama sa Zakonom o radiodifuziji upravo dogodila zbog
toga što Vlada nije preuzela da odradi posao u ovoj strateški važnoj
oblasti, već ga je velikodušno prepustila novinarima(!), raznim nevladinim
udruženjima, OEBS-u, Evropskoj agenciji za rekonstrukciju i sl. i raznim
činovnicima Saveta Evrope. Ministar za Kulturu i medije čak je otvoreno
izjavio da ne želi da se u taj posao meša (?!), iako je Zakonom o
ministarstvima (član 18) upravo njemu taj posao poveren.
Da bi posledice nefunkcionisanja donetog Zakona o radiodifuziji ublažila,
Vlada Srbije je pred Parlament počela da iznosi razne izmene i dopune
Zakona. Predlaže se sada i amandman koji je već odbijen, mada u drugom
parlamentarnom sazivu. Radi se o produženju roka za početak emitovanja
programa nakon konkursa.
Da zavrzlama bude veća kao predlagač brzih izmena i dopuna Zakona javila se
čak i Agencija za radiodifuziju i to u sred sprovođenja javnog konkursa. Ona
predlaže, ni menja ni više, nego baš ono što je potrebno jednom od emitera
koji je u fazi dobijanja dozvole. To je TV Fox News.
Preciznije, ono što je Fox News u svojoj
konkursnoj dokumentaciji naveo u okviru svoje »dinamike pokretanja
programa«, sada se predlaže da bude uneto u Zakon.
Dakle, zakon se menja po meri američke (bugarske) televizije.
Sa druge strane nevladin sektor, koji je pomenuti zakon i radio, opet se
oglasio pozivajući na uvažavanje saveta i mišljenja istih nevladinih
kreatora i istih evropskih savetodavaca. Tu je uvek i neizbežna »javna
rasprava« za koju javnost sazna tek kada je završena.
Tako, onaj ko je bio obavezan da odradi posao, a to je Vlada Srbije sa
svojim resornim ministarstvima (za Kulturu i medije i Kapitalne
investicije), svoj nerad maskiraju. Oni koji su umesto Vlade posao loše
uradili, krivicu prebacuju na Vladu koja navodno nije uvažila sva rešenja
nevladinog sektora. Tako je stvoren začarani krug istih, ali nesmenjivih
ljudi koji ne mogu da reše strateški problem – da ekonomično, za državu
profitabilno, ali i tržišno pravedno, izvrše eksploataciji jednog prirodnog
resursa. Oni to pokušavaju već punih pet godina.
Ovakav rad ljudi, koji vode državu, sveden je tako na beskonačan niz
pokušaja i pogrešaka. Dakle, princip rada koji ne samo da nije dostojan
čoveka, već spada na nivo učenja viših životinjskih vrsta.
Tako danas o nečemu imate zakon, a sutra je isti već promenjen.
Zakonodavstvo - ad hok, u zavisnosti od potreba Vlade ili Agencije za
radiodifuziju, ili međunarodnog faktora, ili Predsednika države, ili
uticajnog emitera.
Državi i građanima ovim je već naneta ogromna materijalna i politička šteta,
jer ovo potpuno negira sam smisao postojanja države i smisla vođenja državne
politike, a što spada u izuzetno umnu delatnost sa strateškim dugoročnim
planiranjem.
Iz nekih zakonskih rešenja ne samo da se može videti nepostojanje državne
politike, već se pokazuje i antidržavna, antievropska i antidemokratska
medijska politika. Pogledajmo nekoliko primera:
1. Iako je Srbija mala država i u ekonomskom smislu i teritorijalno,
radiodifuzni prostor je umesto da bude jedinstven sa tendencijom strateškog
povezivanja sa drugim malim državama u okruženju koje koriste isti ili
sličan jezik (Crna gora, Hrvatska, BiH, zatim Slovenija i Makedonija),
razbijen odnosno još više usitnjen. Razbijanje je izvršeno na užu teritoriju
Srbije i pokrajnu Vojvodinu. Pokrajna Kosovo i Metohija je jednostavo
zaboravljena. U ovako osakaćenom prostoru izvršena je i raspodela
frekvencija koje medijima omogućavaju »nacionalnu pokrivenost«. Dakle,
Ustavom definisan teritorijalna celovitost (član 4) potpuno je ignorisna kao
nacionalni prostor.
Zašto je jedinstven radiodifuzni prostor važan za malu državu? Upravo zato
što se »Evropskom konvencijom o prekograničnoj televiziji«, a posebno
»Direktivom o televiziji bez granica« iz moćnih korporativnih lobija
pokušava nametnuti jedinstveno liberalno tržište audivizuelnih proizvoda.
Ovo tržište u EU obrće ogroman kapital (preko 70 milijardi evra je godišnja
zarada), i ima jasnu tendenciju ukrupnjavanja po slobodnom tržišnom
principu. To znači da se transnacionalni medijski kapital želi inkorporirati
na celokupnom prostoru EU. Ovaj kapital je mnogo veći od medijskog kapitala
kojima raspolažu SVE NAJMOĆNIJE EVROPSKE DRŽAVE ZAJEDNO! Jedini način da
kontrolu nad svojim nacionalnim prostorom (to znači nad svojom kulturom i
jezikom) jedan mali evropski narod održi je da pokuša da se koncentracijom
ukupnog domicilnog kapitala u oblasti radija i televizije , maksimalno i u
što dužem vremenskom periodu, odupire ovoj moćnoj transnacionalnoj
oligarhiji. I to je politika koju je EU u Evropskoj Konvenciji o
prekograničnoj televiziji zacrtala kako bi zaštitila raznovrsnu evropsku
kulturu i jeziike.
To je borba malih država sa privatnim medijskim džinovima, koji deluju pre
svega američkim kapitalom i američkom uniformnom globalnom subkulturom, koji
pokušavaju da ogromnom količinom novca uđu u sve pore svake nacionalne
države i svakog društva i ekonomski ga i mentalno razore i podrede svom
poslovnom i profitnom modelu. Što veće tržište - veći profit. Ovu borbu
danas vode sve države EU, pokušavajući da koliko-toliko zadrže svoj
nacionalni identitet i kontrolu nad medijima, kulturom, informacijama. Ako
Srbija želi u EU, ona to mora uvažiti.
Srbija je jeftinim ustupanjem čak dve televizijske mreže sa nacionalnom
pokrivenoću transnacionalnom korporativnom biznisu gde dominira američki
kapital (B92 i Fox News), očito zauzela antievropski politički kurs. Nije
tačno utvrđeno ni vlasništvo kapitala u TV Pink, a ni u ostalim manjim
televizijama.
Sve ovo moralo je da bude ugrađeno u „Strategiji razvoja radiodifuzije u
Srbije“, ukoliko ona želi u EU.
NAČIN
RASPODELE RESURSA I ZAKONOM PROPISANA NAČELA NA KOJIMA MEDIJI MORAJU DA VODE
SVOJU UREĐIVAČKU POLITIKU, SAMO SU POLUGE U SPROVOĐENJU RADIODIFUZNE
POLITIKE, A NIKAKO NE MOGU BITI NJEN CILJ.
Dakle, legalizacija rada emitera i sređivanje haosa u etru
MORA POČIVATI NA STRATEŠKIM INTERESIMA
DRŽAVE.
2. Formiranjem Agencije za radiodifuziju kojoj je data apsolutna moć da
kontroliše rad ne samo privatnih emitera , već i državnog javnog servisa
(RTS), praktično je uništen pluralizam mišljenja u medijima. To je stub
svake demokratije. To se i vidi po informativnim programima naših televizija
jer i privatni i državni sektor imaju apsolutno identičan odabir vesti -
politički korektnih, identičan zabavni program, identičan obrazovni pristup,
identičan (ne)kulturni sadržaj. Na ovu opasnost su odavno upozorili i neki
predstvnici SE (Mario Othajmer, npr.).
3. Najzad, država i njeni građani moraju da ostvaruju maksimalnu materijalnu
dobit od korišćenja svakog prirodnog resursa u zemlji, te vladina politika
mora štititi pre svega domaću ekonomiju i sve privredne subjekate sa
kapitalom koji je domicilan. Na to ih obavezuje Ustav. Jer, državna upravo
služi zaštiti intersa građana koji žive i posluju u njoj, a ne u drugoj
državi.
Ko će raditi u državnoj televiziji, ako strani privatni kapital po(t)kupi
sve stručnjake? Kako će TV Košava (koja nije imala čak ni da plati depozit
na konkursu) da bude tržišno konkurentna sa američkim TV Fox News koja ima
kapital od 10 milijardi dolara?
Kako transacionalni korporativni biznis globalizacijom upravo ovo želi da
razori, veština današnjih političara i odluke koje donose tim moraju biti
mnogo mudrije. Dobra državna politika nikada i nigde nije počivala na mladim
liderima, već na iskusnim političkim mudracima.
Zato je veoma važno da srpska vlada jasno definiše svoju državnu politiku u
oblasti medija i telekomunikacija i uradi kvalitetnu strategiju razvoja u
ovoj oblasti. Da li će suverenost ovog prostora braniti u skladu sa Ustavom
ili ga potpuno predati transnacionalnom kapitalu - to je strateška odluka
koju Vlada mora doneti i narodu jasno predočiti svoje namere. I, naravno,
snositi sve posledice za svoju odluku.
Ivona Živković
www.radiodifuzija.blogspot.com
|
