Predhodna strana

SOFA sporazum

Potpisivanjem teksta Sporazuma o statusu snaga (SOFA), 7. septembra 2006. godine u Vašingtonu, jednog od četiri dokumenta vazna za unapređenje bilateralno vojnih odnosa Srbije i SAD, nastavljeno je stvaranje pravnog okvira za poboljšanje međusobnih odnosa dve zemlje u toj oblasti. Sporazum su potpisali državni sekretar SAD Kondoliza Rajs i predsednik Srbije Boris Tadić.

Sporazum SOFA omogućava planiranje i sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi i razmenu osoblja, kao i otpočinjanje programa međudržavne saradnje Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom države Ohajo.

U pripremi je takođe i potpisivanje Sporazuma o nabavkama i uzajamnim uslugama (ACSA) i Sporazum o bezbednosnoj saradnji (SCA), dok je u aprilu već potpisan Sporazum o sprečavanju sirenja oružja za masovno uništenje i unapređenje odbrambenih vojnih odnosa sa SAD. Sporazumom ACSA reguliše se nabavka proizvoda za vojne formacije SAD koje se nalaze u Srbiji ili prolaze preko njene teritorije, a značaj je i u tome što će američke jedinice moći da se snabdevaju u našoj zemlji. Srbija sporazumom SCA dobija značajna sredstva za vojne seminare i obuku, kao i podršku daljim reformama sistema odbrane, a većini evropskih država taj sporazum nije potreban jer su članice NATO.

Sporazumom o sprečavanju sirenja oružja za masovno uništenje i unapređenje odbrambenih vojnih odnosa predviđeno je da se nadležne službe Srbije i SAD, bore protiv sirenja oružja za masovno uništenje bore kroz program zajedničke obuke i pomoći. Cilj tog Sporazuma je i poboljšanje sposobnosti službenika na granicama da mogu da prepoznaju i otkriju tehnologiju za pravljenje oružja za masovno uništenje.

Sporazum Srbije i SAD odnosi se na zaštitu statusa i pristup i korišćenje vojne infrastrukture u Srbiji, saopštila je Pres-služba predsednika Srbije. "Taj sporazum znaci jačanje odbrambene saradnje Srbije i SAD, zasnovane na punom poštovanju suvereniteta obe države i povelje Ujedinjenih nacija i potvrđuje potrebu jačanja zajedničke bezbednosti i doprinosa međunarodnom miru", navodi se u saopštenju.

Sporazum o zaštiti snaga, tj. SOFA ugovor, detaljno reguliše položaj američkih vojnika koji budu prolazili kroz Srbiju ili iz nekog razloga budu boravili na teritoriji Srbije: "Ovim sporazumom regulišemo položaj, ulogu i sve one obaveze koje američki vojnici imaju kada budu na teritoriji naše zemlje. Bliže se definišu ti odnosi, upotreba infrastrukturnih objekata, definiše se sve ono sto je bitno za bivstvovanje jedne armije na teritoriji druge države. Na taj način regulišemo sve one moguće nesporazume koji mogu iz toga da proisteknu", kaže ministar odbrane Zoran Stanković.
Sporazum predviđa carinske i poreske obaveze američkog personala, njihove vozačke dozvole, ali i pred kojim ce sudom odgovarati u slučaju eventualnih zakonskih prekršaja: "To je tipski sporazum. Imunitet o kome se govori definisan je sporazumom, a ono sto je jako bitno jeste da se svake dve godine sporazum ponovo potpisuje, tako da mislim da neće biti problema", kaže Stanković.

Većina evropskih zemalja nema potrebe za potpisivanjem takvog sporazuma jer su one istovremeno članice i Evropske unije i NATO. Sporazum SOFA potpisale se sve zemlje u okruženju. U Evropi jedino još Belorusija i Srbija nisu potpisale SOFA sporazum.

Sporazum je usvojila Vlada Srbije.

Prvobitno, SOFA je bio jedan od instrumenata OUN kod formiranja i upućivanja međunarodnih mirovnih snaga u neku zemlju.

Da bi mirovne snage uopšte nastale, neophodan je sporazum između zemalja članica OUN koje daju svoje vojne i policijske snage za učešće u nekoj operaciji (misiji), a zatim i sporazum koji OUN vrši sa zemljom-domaćinom na čiju se teritoriju te snage raspoređuju (SOFA). SBUN i Generalni Sekretar odlučuju o mirovnim snagama: njihovom sastavu, broju, vrsti i tipu. Odluka se donosi u zavisnosti od vrste i tipa mirovne operacije. Jedino u slučaju operacije nametanja mira nije potrebna saglasnost o razmeštaju trupa OUN na teritoriji date zemlje ”X“ u svim ostalim slučajevima saglasnost date zemlje je potrebna.

Poglavlje 7. Povelje, član 42. daje za pravo SBUN da u slučaju potrebe može da donese odluku da mirovne snage sprovedu agresiju tj. operaciju nametanja mira, svim sredstvima sa kopna, mora i vazduha, kako bi se održao ili uspostavio međunarodni mir i bezbednost. Mere koje su definisane u članovima 41. i 42. tiču se aktiviranja i delovanja sistema kolektivne bezbednosti OUN. S tim u vezi, 5 zemalja stalnih članica SBUN imaju pravo veta na takve odluke.

Sporazum o statusu snaga (prim. ovaj sporazum nikada nije bio sačinjen između države Srbije i snaga OUN-NATO na KiM)

1.4 Osnovne karakteristike funkcije mirovnih snaga u dosadašnjoj praksi UN:

Praksa je pokazala da SBUN odlučuje o sledećim glavnim pitanjima koja direktno utiču na karakteristike funkcionisanja mirovnih snaga:

Kada su navedena pitanja definisana i određena, da bi međunarodne snage mogle da funkcionišu u datoj operaciji, neophodan je i sporazum sa zemljom-domaćinom, na čijoj teritoriji će te snage biti raspoređene: potpisivanjem Sporazuma o Statusu Snaga (SOFA). Ovaj sporazum je u praksi OUN prvi put potpisan između OUN i Egipta 1957. godine, za misiju OUN u Egiptu (UNEF).

Glavna pitanja koja SOFA definiše su:

Dakle, kada se donese odluka o tome kakva će se operacija izvršiti i da li će u njoj učestvovati interventne ili neinterventne snage, pristupa se definisanju broja, vrste i sastava mirovnih snaga, zatim se sačinjavaju ugovori ili sporazumi sa zemljama učesnicama koje šalju svoje sastave u operaciju (misiju), zatim se radi na njihovom opremanju, naoružavanju i neposrednom pripremanju za misiju. Nakon toga se sačinjavaju planovi za razmeštaj po zonama odgovornosti, određuju se združeni sastavi i komande, itd.

SPORAZUM O STATUSU SNAGA (SOFA) “X” Model:

SPORAZUM SA ZEMLJOM UČESNICOM MISIJE “X” Model:

. Oprema, materijali, vozila, borbena vozila i tehnika, naoružanje, avioni, brodovi itd. oprema i usluge

U karakteristike spada i način organizacije “X” planiranje i rukovođenje operacijom (misijom):

Komandant mirovne operacije (sef misije) je prva i glavna rukovodeća funkcija. U vezi sa njegovim imenovanjem, postoje dve mogućnosti:

a) imenuje se Specijalni Predstavnik Generalnog Sekretara (SRSG). Imenuje ga Generalni Sekretar OUN. U tom slučaju komandant snaga je podčinjen

specijalnom predstavniku, ali komandant snaga ima prvo ovlašćenje kada se radi o vojnim snagama u misiji.

b) imenuje se Komandant Snaga, koji komanduje i civilnim i vojnim strukturama misije. U tom slučaju mu se dodeljuje politički savetnik ili savetnik za civilne poslove, koje imenuje Generalni Sekretar OUN.

Lanci komande u mirovnim misijama su:

Vojni lanac komande: Komandant snaga je nadležan za sve vojne aktivnosti i određena logistička pitanja. Kontingenti se nalaze pod njegovom operativnom komandom (OPCOM), od momenta kada stignu na teritoriju misije. Komandant snaga raspoređuje i premešta kontingente, i izdaje im zadatke i naređenja u misiji.

Naređenja i zadatke izdaje u skladu sa Rezolucijom SBUN i drugim sporazumima koji se tiču date misije. Komandant snaga nadgleda svo vojno osoblje.

Kabinet komandanta snaga obično sačinjavaju:

Ako je komandant snaga ujedno i sef misije, u njegovom kabinetu su i:

Vojno osoblje: čini ljudstvo vojnih nacionalnih kontingenata (oficiri, podoficiri, profesionalni vojnici i prevodioci nacionalnih vojnih kontingenata).

Određeni broj oficira iz svih nacionalnih kontingenata čini Glavni Vojni Štab misije. Potčinjeni su komandantu snaga. Svaki nacionalni kontingent ima komandanta kontingenta, koji odgovara za svoje ljudstvo.

Vojno osoblje se načelno deli na:

U zavisnosti od tipa i vrste misije, struktura vojnog osoblja je sledeća:

G3 “X” planiranje, operacije, inženjerija, veza, komunikacije, transport, trening, vojna bezbednost, vazduhoplovstvo, mornarica, konvoji i humanitarne operacije, topografija i SAT kontrola itd.

Politički lanac komande odnosi se na sve civilne poslove misije, u koje spada i pregovaranje sa sukobljenim stranama (osim ako pregovaranje nije prepušteno vojnom delu misije).

Sef civilnih poslova (civilni administrator), ili ako je imenovan Specijalni Predstavnik Generalnog Sekretara, bavi se sledećim poslovima:

Nominalno, osoblje političkog lanca komande obuhvata:

Dodatno osoblje može da predstavlja Međunarodna Civilna Policija (CIVPOL).

Administrativni lanac komande: njime rukovodi glavni administrativni oficir.

Kasnije, nametanjem NATO-a za naoružanu ruku OUN i oružanih snaga SAD kao vodeće snage svih međunarodnih vojnih koalicija, SOFA je postao jedan od obaveznih instrumenata realizacije doktrina SAD za određene regione, situacije i krize.

Primenjuje se redovno više od petnaest godina u svim onim regionima u kojima se predviđa upotreba američke vojske da bi olakšala njihove pokrete, izvođenje snaga u odgovarajuće očekujuće rejone ili regione koji se planiraju kao logistički deo terena za pripremu određenih operacija.

Sporazum SOFA definiše legalni status američkih snaga i njihove pokretne imovine na teritoriji neke druge države.

Svrha ovog sporazuma je da se preciziraju prava i obaveze američkih snaga poput pravne nadležnosti, pravila za nošenje uniforme i oružja, oslobađanja plaćanja poreza i carinskih taksa, pravila za ulaz i izlaz iz zemlje osoblja i imovine, kao i rešavanje zahteva za odštetu zbog nanete štete.

U sporazumu sa Srbijom nadležnost za procesiranje krivičnih dela koje počine pripadnici vojnih snaga SAD u potpunosti pripada američkom pravosuđu.

Svi pripadnici američke vojske imaće status tehničkog osoblja ambasade.

Amerikance ne interesuju baze u Srbiji već samo prolaz preko naše teritorije, objašnjava za "Blic" Bojan Dimitrijević, savetnik za pitanja odbrane predsednika Srbije sustinu Sporazuma o statusu američkih snaga (SOFA).

- Sporazum ne reguliše bilo kakvo stacioniranje američke vojske ili otvaranje američkih baza na teritoriji Srbije. Posle SOFA, koji je samo nastavak saradnje sa SAD, sledi potpisivanje sporazuma o partnerstvu sa državom Ohajo - otkriva samo deo detalja Bojan Dimitrijević.

Sporazum SOFA je samo do izvesne mere tipski sporazum.

U slučaju Srbije, Amerikanci su obezbedili da nadležnost za procesiranje krivičnih dela koje počine pripadnici vojnih snaga SAD u potpunosti pripadne američkom pravosuđu jer ce svi pripadnici američke vojske praktično imati status tehničkog osoblja ambasade.

Srpskom pravosuđu su ostavljene samo izvesne ingerencije u odlučivanju o odštetnim zahtevima u slučaju štete koju američke vojne snage načine na području Srbije.

Tipski, ovi sporazumi uobičajeno podrazumevaju da sporazum omogućava da zemlja domaćin primenjuje svoj zakon u svim slučajevima osim u slučaju prekršaja koji počine Amerikanci protiv Amerikanaca ili ako je prekršaj počinio američki državljanin dok je na dužnosti.
Vojni analitičar profesor Zoran Dragišić kaže da u ovoj odredbi nema ničeg spornog.

- To je pitanje dogovora između nas i SAD. Jednostavno, stvar bilateralnog sporazuma dveju zemalja. Druge zemlje su dogovorile drugačije, ali može se u ovom kontekstu govoriti i o tome kakvi su kapaciteti našeg pravosuđa “X” kaže Dragišić.

Razvijanje vojnih odnosa i saradnje sa SAD ne može se odvojiti od njihovog stava prema rešavanju pitanja Kosmeta. Američkoj strani treba otvoreno reći da njena politika ne može istovremeno biti proalbanska i donositi joj poene u odnosima sa Srbijom, smatra nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ a kasnije ambasador SRJ pri OUN, Vladislav Jovanović.

S tim u vezi on kaže da našu javnost treba podsetiti da se u bilateralnom sporazumu SOFA o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, koji je Vlada usvojila, a koji predsednik Tadić potpisuje u Vašingtonu, krije jedna "kvaka 22". Prema informaciji "Politike" o Sporazumu, od pre nekoliko meseci, u njemu se stidljivo, "da se Vlasi ne dosete", nalazi i odredba da američka vojna i civilna lica optužena za ratne zločine neće biti izručena međunarodnim krivičnim sudovima koje nije osnovao Savet bezbednosti UN! Time se na zaobilazan način prihvata američki zahtev od pre par godina za zaključivanjem posebnog bilateralnog sporazuma o neizručivanju američkih državljana Stalnom međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Pored toga sto je na ovaj način obmanuta naša javnost, koja ima sve razloge da se protivi zaključivanju takvog sporazuma, ovaj neprincipijelni i podanički ustupak naše Vlade SAD, može da oteža naš put ka EU, koja je zvanično osudila takav zahtev SAD upućen drugim zemljama. Ne bi bilo dobro da još jednom ispoljimo politički mazohizam, sličan onom koji smo pokazali prilikom glasanja o rezoluciji Generalne skupštine OUN o zabrani korišćenja oružja sa osiromašenim uranijumom, kada smo, kao zemlja koja je bila prva i najveća žrtva takvog oružja, odbili da podržimo pomenutu rezoluciju, sramno se uzdržavajući od glasanja.

Uz sve to, interesantno je izvršiti upoređenje sadržaja, argumenata i rečnika korišćenih od strane učesnika u ovom i jednom događaju iz 1941. godine. Sličnost je prosto frapantna.

8. septembar 2006. godine

  Štampa