SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Srpski narod u kandžama Jevreja

Porazna svedočanstva iz Talmuda i Šulhan aruha i njihova primena u sadašnjosti

MILORAD MOJIĆ

Predgovor

Jedan bogoumni srpski političar je još u prvoj polovini dvadesetog veka govorio o drami savremenog čovečanstva. Ta drama, sigurni smo, i danas traje. U toj drami i pravoslavni srpski narod ima svoju ulogu, kao što je uvek imao ulogu u istoriji balkanskih i evropskih naroda. Ali, sadašnja drama srpskog naroda u drami savremenog čovečanstva u mnogome se razlikuje od ranijih uloga na balkanskoj i evropskoj istorijskoj sceni. Ova uloga nije dragovoljno prihvaćena ni od srpskog naroda, ni od ostalih pravoslavnih naroda, već im je, naprosto, nametnuta. To je uloga žrtve i žrtvovanih u tekućem, izgleda poslednjem činu drame savremenog čovečanstva. Epilog te drame koja se odvija, koja se golim okom ne vidi - ”to je gorka i čemerna sudbina čovečanstva”.

Došlo je vreme da se i mnogostradalni pravoslavni srpski narod (kome je dodeljena uloga u toj drami) na pravi i istiniti način upozna s dramom koja se odigrava, a koja se ne vidi. U toj drami moramo videti reditelja drame i nosioce ostalih uloga u drami. Otuda je i ova skromna, ali važna knjiga prilog objektivnom i istinitom sagledavanju drame, njenih glumaca i reditelja.

Kao i svaka knjiga, tako i ova ima svoju predistoriju i istoriju. Predistorija seže u davna i prastara vremena, u vremena koja se i brojevima teško daju iskazati. Predistorija ove knjige je vezana za jedan drevni, prastari narod, narod Izrailjev i njegovu mnogovekovnu i zanimljivu istoriju. A istorija ove knjige je burna i zanimljiva baš kao što je burna i zanimljiva istorija jevrejskog naroda.

Istorija ove knjige je vezana za jednog čestitog i istinoljubivog srpskog rodoljuba, Milorada Mojića, i progone koje je zbog ove knjige i ove teme istrpeo. Pre nego što budemo proslovili nekoliko reči o ovoj skromnoj, ali veoma važnoj knjižici, njenoj istoriji i njenom autoru, naglasićemo cilj i razlog objavljivanja njenog drugog izdanja. Ova knjiga nema za cilj da predstavlja optužnicu za jedan narod. Njen cilj je da upozna čitaoce s odnosima u drami savremenog čovečanstva, kao i s mentalitetom jednog naroda utemeljenog na veri, jer vera i verozakon u najvećem delu određuju mentalitet i ponašanje jednog naroda.

Svesni smo činjenice da će ponovno štampanje knjige probudite zle duhove i da će iritirati lavinu optužbi i napada kako na mrtvog autora, tako i na njene priređivače. Knjiga će, kao i “Protokoli sionskih mudraca”, biti okarakterisana “kao pamflet koji izaziva nacionalnu i versku mržnju”, “kao skup neistina, falsifikata i kleveta upućenih na račun jednog naroda koji je za vreme Drugog svetskog rata stradao zajedno sa srpskim narodom”, a mi ćemo kao i mnogi pre nas, biti proglašeni antisemitima i glasnogovornicima antisemitizma, iako to ni po čemu nismo. Nama nije cilj da se bavimo “brigama” novostarih “brižnika”, već nam je želja da naš narod dođe u poznanje istine koja je jedna i nerazdelna. Stoga će pravi i istinski čitalac ove knjige biti onaj koji će posle čitanja iskreno žaliti, a ne mrzeti jevrejski narod. Mi, pravoslavni hrišćani, nikad u svojoj istoriji nismo mrzeli bolesnika, već bolest koja napada čoveka i čini ga nezdravim. Naprosto, i kao ljudi i kao narod i kao država, moramo znati kako da se ponašamo u drami savremenog čovečanstva da bi se i kao ljudi i kao narod Božiji spasli od nadolazećih bura i oluja drame savremenog čovečanstva.

I da naglasimo, uvek smo spremni da se upustimo u dijalog po ovom pitanju, kako bi se dokazala istinitost teza iznetih u ovom spisu.

Knjiga “Srpski narod u kandžama Jevreja” je, kako njen autor naglašava, bila spremljena za štampu još 1940. godine, ali tadašnje političke (ne)prilike nisu dozvolile njeno objavljivanje. Ona predstavlja plod dugogodišnjeg i napornog rada njenog autora na prevođenju i upoređivanjeu različitih izdanja Talmuda i Šulhan aruha. Milorad Mojić je tridesetih godina ovog veka u novinama objavio dobar deo materijala ove knjige. Zbog toga se i našao na sudu, na čuvenom “Talmudskom procesu”, koji je pokrenula neka od jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije. No, Milorad Mojić je, zajedno sa svojim braniocem, dokazao tačnost i istinitost ovih navoda i prevoda te je bio oslobođen optužbe. Tužba je odbačena kao neosnovana. Vodeći se analogijom, slobodni smo da zaključimo da se danas prema ovom štivu treba odnositi kao prema na sudu dokazanim istinama, jer je gotovo sve navode iz knjige autor potkrepio odgovarajućim dokazima i činjenicama nađenim u originalnim jevrejskim dokumentima.

Na kraju, kazaćemo nešto o Miloradu Mojiću, autoru ove knjige.

Milorad Mojić je pre rata bio generalni tajnik “Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor”, a za vreme rata je, kao major, bio komandant Petog srpskog dobrovoljačkog korpusa. Njegov puk je negde u zimu 1944. godine u istočnoj Srbiji bio razbijen od Sovjeta, a Mojić se s jednim delo vojske uspeo dovući do Zagreba. U Zagrebu se, s ostatkom svog puka, smestio u jedan vagon na železničkoj sstanici. Ali, 7. decembra 1944. Milorad Mojić je, s još 39 ljudi ( od kojih četiri žene) ubijen od ustaša.

Milorad Mojić je bio veliki hrišćanin, iskreni patriota i čestit čovek. O njemu su sačuvana pisana sećanja njegovih drugova i saboraca.

Igrom slučaja, i objavljivanje ove knjige dolazi u godini kada se navršava pola veka od njegove mučeničke smrti.

Molimo se Raspetom i Prvovaskrslome Gospodu i Spasu našem Isusu Hristu da ga se seti u Carstvu svome i da molitvama srpskih svetitelja sačuva i izbavi mnogostradalni i pravoslavni narod srpski od svake napasti i muke. Amin.

Na Vaskrs 1994. u Solunu

Srboljub Lazarević

TORA, TALMUD I ŠULHAN ARUH *

* Ova je brošura bila spremna za štampu još 1940. god. Kako tadanje političke prilike u Jugoslaviji to nisu dozvoljavale, ona izlazi tek danas i to saobražena prilikama u Srbiji. (Prim. izdavača).

Po jevrejskom učenju, posredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sačinjavaju glavni deo Starog Zaveta. Ovih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora.

Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jozui, a ovaj najstarijim Jevrejima pa je na taj način od generacije do generacije predavan, kroz stoleća dopunjen i prilagođen novim običajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i velikom poslu radilo je oko 2500 rabina punih petstotina godina, od 100 god. pre Hrista, do 400 god. posle Hristovog rođenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud.

Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo.

Talmud se satoji iz dva dela: Mišina i Gemara.

U Mišinu su sakupljena predanja usmenog zakona, a Gemara sadržava međusobne razgovore rabina, kao i razgovore vođene u školama između rabina i učenika.

Talmud ima 63 belika otseka, koji se zovu: traktati. Svaki traktat ima naziv koji odgovara tekstu.

Pošto je ovo ogromno delo bilo u priličnoj meri nepregledno, vremenom se osetila potreba da se ovaj jevrejski zakonik sistematski sredi, što je poznati rabin Mojsije ben Majmon, zvani i Majmonides i učinio te je tako 1180. godine stvoren prvi jevrejski zakonik pod imenom: Mišnah Tora ili Jad Hazakah. Ovaj zakonik se sastoji iz 14 knjiga, a ove se dele na otseke, koji se zovu: Hilhoti. Hilhoti se dele na manje delove koji su označeni paragrafima.

Nekoliko stoleća kasnije 1565. godine španski rabin Josif Karo sastavio je novi verski kodeks pod imenom Šulhan aruh.

Ovaj kodeks je 1578. godine dopunjen od poljskog rabina Mojsija Iserlesa običajima istočnih Jevreja.

Šulhan aruh se sastoji iz 4 knjige s naslovima:

Orah hajim, Joreh deah, Košen ha-mišpat i Eben haezer.

Knjige se dele na paragrafe i potparagrafe.

JEVREJI O ZNAČAJU TALMUDA I ŠULHAN ARUHA

Šta je Talmud i Šulhan aruh za Jevreje?

Da vidimo šta o njima kažu sami Jevreji.

“Jevrejski leksikon” izdat 1930. godine u Berlinu piše: “Talmud je kroz stoleća vaspitač, odgajivač i učitelj jevrejskog naroda.”

Jevrej Hajnrih Georg Leve koji je 1840. god. preveo Šulhan aruh na nemački u predgovoru veli: “Nije važno koliko lepog ima u Talmudu, nego je važna osnovna tendencija njegova. Talmud kao celina je životni i pravni zakon za Jevreje.”

“Stari jevrejski kult, čija je baza bila i ostaje Talmud, daje Jevrejstvu snagu koja se ne može porušiti.”

Jevrejski istoričar Grec u svome delu: “Istorija Izrailjaca”, u izdanju od 1877. godine na strani 133 veli: “Šulhan aruh je postao nadležni ritualni i pravni kodeks za Jevrejstvo pa je sa svojim mnogobrojnim komentarima, to i danas ostao... Retko je kad jedno zakonsko delo dobilo takav publicitet i takvo priznanje kao Šulhan aruh.”

Rumunski Jevrej Dr. Aaron Briman piše:

“Šulhan aruh je kompletni zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas. Glavni predmet pri polaganju ispita za rabine je Šulhan aruh, odnosno njegovo tačno poznavanje i znanje; manji izvodi iz Šulhan aruha služe kao školski udžbenici za jevrejsku omladinu, kao neka vrsta hrišćanskog katihizisa...”

S S S

Mogli bismo da navedemo još mnogo citata jevrejskih naučnika i stručnjaka o tome šta znači i od kolike je važnosti Talmud i Šulhan aruh za Jevreje, ali mislimo da je potpuno dovoljno ovo nekoliko citata pa da i laik uvidi da je Talmud i Šulan aruh za Jevreje više nego za Hrišćane Sveto pismo.

Talmud i Šulhan aruh su za Jevreje pravilo po kome se vladaju, vaspitavaju, po kome se ponašaju, žive, delaju i misle.

Oni su za njih putokaz u životu njihovom.

Jednom rečju: Talmud i Šulhan aruh su za Jevreje sve i sva.

A sada da vidimo čemu uče Jevreje njihovi zakoni: Talmud i Šulhan aruh?

JEVREJ SE IMA PRIDRŽAVATI JEVREJSKIH ZAKONA

“Jevrej se ne sme pridržavati državnih zakona Nejevreja. On se ima pridržavati jevrejskih zakona jer bi oni inače suvišni bili.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 368).

SMRT ZA PREKRŠAJ TALMUDA

“Učenja i zakoni Talmuda važniji su i imaju se strožije primenjivati od zakona Tore. Ko prekrši zakon Talmuda zaslužuje smrt.” (Talmud, Erubin 21a).

BEZ JEVREJA NIŠTA NE BI BILO NA SVETU

“Da Jevreja nema na svetu, ne bi ni sunce sjalo, ni kiša padala, niti bi ikakva blagoslova bilo na zemlji.” (Talmud, Jebamot 1016)

BOG I JEVREJI

“Bogu su miliji Jevreji od anđela.” (Talmud, Holin 916).

“Kao god što je čovek nad životinjama, tako su i Jevreji nad svima narodima od Boga postavljeni.” (Talmud, Berah 1026).

JEVREJI IZJEDNAČENI SA BOGOM

“Ko Jevreja ošamari toliko je učinio greha kao da je samog Boga udario.” (Talmud, Sanhedrin 586).

O RADU

“Rad je veoma štetan i malo donosi.” (Talmud, Getin 680).

“Nema goreg i lošijeg posla od obrađivanja zemlje, jer kad ko 100 srebrnika ima u trgovini može svaki dan mesa i vina imati: ko pak uloži 100 srebrnika u zemljoradnju, može samo soli i kupusa jesti.” (Talmud, Jebamot 63a).

RAD JE ZA NEJEVREJE

”Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje. Oni moraju orati, kopati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.” (Talmud, Berahot 58a).

JEVREJSKO JUNAŠTVO

“Jevrej neka ide poslednji u rat. U tom slučaju biće prvi kod kuće.” (Talmud, Tesahim 113a).

JEVREJSKO MILOSRĐE

“Zabranjeno je biti molostiv prema Nejevrejima.” (Talmud, Ramban).

“Nejevreju ne treba milost i pomoć ukazivati.” (Talmud, Jebamot 12a).

NI U SMRTNOJ OPASNOSTI NEJEVREJU NE TREBA POMOĆI

“Ako jednom Nejevreju preti opasnost da se u jednoj reci udavi pa ako se nalazi već i blizu smrti, Jevrej mu ne sme ići u pomoć da ga spase.” (Jad Hazakah, Aboda Cara 10a).

NEJEVREJI NISU LJUDI VEĆ ŽIVOTINJE

“Bog je stvorio Nejevreje, iako tako su oni ravni sa životinjama i dao im je čovečji oblik, jer ne dolikuje Jevreju da bude služen od stoke. Zato ga služe životinje u čovečijem obliku.” (Šulhan aruh, Mudraš talpiot 225).

“Nejevreji, čija duša potiče od nečistog duha, nazivaju se svinjama.” (Talmud, Jalkut Rubeni 12).

“I zato ako jedan nejevrejski sluga ili sluškinja umre treba ih ožaliti onako, kao kad jedan vo ili magarac crkne. ” (Talmud, Brohes).

“Između Jevreje i Nejevreja ne postoji nikakva veza. Jer meso Nejevreja je životinjsko meso, a njihovo seme je životinjsko seme.” (Talmud, Jebamot 89a).

“Nejevrej je kao jedno pseto. Šta više, zapisi uče da se pseto ima više poštovati od Nejevreja. ” (Talmud, Ekeseget raši eksod 22).

“Meso Nejevreja je meso magareće, a seme konjsko seme.” (Talmud, Jebamot 98a).

“Onaj koji nije obrezan i ne drži sabat ne naziva se čovekom.” (Talmud, Jalkut Rubeni 39).

“Nejevrej nema oca, jer je on na đubrištu rođeno pseto.” (Tamud, Jebamot).

“Ma koliko imali narodi sveta telo slično Izrailjcima, ipak se oni upoređeni s čovekom imaju smatrati za majmune. ” (Talmud, Šene Lukot 250).

“Polni odnosi Nejevreja su isto kao i polni odnosi životinja.” (Talmud, Sanhedrin 746).

“Kuće nejevrejske su kuće životinjske. ” (Talmud, Leb. tob. 46a).

“Tuđa žena koja nije kći Izrailja, parče je marve.” (Talmud, Abarbanel).

“Nejevrejka u bremenitom stanju ima se smatrati kao bremenita stoka. ” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 405).

“Dete u utrobi jedne Nejevrejke nije bolje od životinje.” (Šulhan aruh, Joreh deah 240).

NEJEVREJKE SU PROSTITUTKE

“Nejevrejke su nečiste i imaju se smatrati prostitutkama.” (Talmud, Aloda Kara 366).

“Sve Nejevrejke su kurve.” (Talmud, Even hekor).

PET ZAPOVESTI ZA JEVREJE

“Jevreji moraju naučiti ovih pet stvari: 1. Volite jedan drugoga. 2. Volite pljačku. 3. Volite bančenje. 4. Mrzite vaše gospodare. 5. Ne govorite nikada istinu.” (Talmud, Pesahim 113a).

LAŽ

“Prema Nejevrejima dozvoljena je upotreba svake laži.” (Talmud, Berahot).

NEPRAVDA

“Ne smeš Jevreju, tvome bratu, učiniti kakvu nepravdu. Nejevreju je dozvoljeno da učiniš sve i svaku nepravdu.” (Talmud, Geneba 40a).

LICEMERSTVO

“Dopušteno je pred Nejevrejom pretvarati se da te ne ošteti i ne ujede.” (Talmud, Lota 41b).

ZELENAŠTVO

“Bog je naredio da se Nejevreju novac pozajmi samo uz zelenašku kamatu. Mi mu na taj način ne pomažemo već ga štetimo.” (Talmud, Sefer Mikvod 73).

“Jevrej treba svoj imetak pomoću zelenaštva da poveća. On treba pomoću zelenaštva Nejevreje da upropasti.” (Talmud, Baba Mecija 70b).

KRIJUMČARENJE

“Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumčariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 369).

PODMIĆIVANJE

“Ako tvoje pretpostavljene Nejevreje pomoću jela ne možeš da pridobiješ, ti ih pridobij pomoću novca.” (Talmud, Sanhedrin).

PREVARA

“Dozvoljeno je grešku jednog Nejevreja iskoristiti. Dozvoljeno mu je dug ne platiti. Dozvoljeno mu je pri računu prevariti ga.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 384b).

“Ako dva Jevreja naprave kakvu trgovinu s Nejevrejom te pri tome jedan drugome pomaže da Nejevreja na meri, težini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 183).

“Dozvoljeno je Nejevreja dovesti u zabludu. Dužnost je Nejevreja prevariti. Ko to ne učini dolazi u sumnju da Nejevreja voli, a ko Nejevreja voli taj mrzi Boga.” (Talmud, Rasim).

“Ako Jevrej nađe priznanicu svoju, koju je Nejevreju dao za od njega pozajmljeni novac, ne treba mu je vratiti, jer obaveza prestaje čim je nju Jevrej našao. A ako bi i pored toga Jevrej hteo Nejevreju priznanicu da vrati, rabin mu mora reći: “Ako hoćeš da slaviš ime Boga, ne jačaj moć nevernika i zadrži ono što ti je od Boga po zakonu određeno.” (Talmud, Rabi Jeruham, Sef. meš. 51).

“Jevrej može Nejevreja prevariti i oguliti ga, ali svog bližnjeg, Jevreja, ne treba varati.” (Talmud, Baba mecija 61a).

“Ako bi Jevreji čitave nedelje lutali okolo i varali Nejevreje, neka se u subotu svi sakupe i ispričaju jedan drugome svoje slavne podvige.” (Talmud, Rabi Benc).

STRELJANJE ZA PREVARU JEVREJA

“Nejevrej koji Jevreja ma i za jednu paru prevari ima se streljati.” (Talmud, Sanhedrin).

ZAKIDANJE NADNICE

“Jevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu.” (Talmud, Sanhedrin).

OTIMAČINA

“Imanje Nejevreja je kao bez gospodara. Jevrej ima pravo da to imanje uzme u posed.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).

KRAĐA I PLJAČKA

“Ko Nejevreju vrati nešto (ukrađeno ili opljačkano), tome Bog nikada oprostiti neće.” (Talmud, Sanhedrin).

“Izgubljeni predmet Nejevreja dozvoljeno je zadržati.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 266a).

“Jevreju je dozvoljeno da od lopova kupi stvar.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 356).

“Zakon nemoj krasti odnosi se samo na kraću od Jevreja. Krađa počinjena na Nejevreju dozvoljena je.” (Talmud, Sanhedrin 86a).

“Opljačkati Nejevreja sasvim je dozvoljeno, a isto tako i nadnicu mu zadržati.” (Talmud, Baban 111b).

“Kada jedan ortak u poslu nešto ukrade ili opljačka mora dobitak da podeli sa svojim ortakom.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 176).

BRAKOLOMSTVO

“Vanbračni odnosi s jednom Jevrejkom zaslužuju smrtnu kaznu, a s Nejevrejkom pak dozvoljeni su.” (Talmud, Sanhedrin).

“Brakolomstvo s Nejevrejkom ne podleže nikakvoj kazni.” (Talmud, Ketubot 4b).

OBESČAŠĆENJE

“Jevreju je dozvoljeno da obesčasti Nejevrejku.” (Talmud, Jad Hasakah 2b).

OSKRNAVLJENJE

“Nejevrejsko devojče staro 3 godine i 1 dan može se oskrnaviti.” (Talmud, Aboda sara 37a).

KRIVOKLETSTVO

“Ako je jedan Jevrej prevario ili pokrao jednog Nejevreja, a pri tome mora da položi zakletvu u prisistvu drugih Jevreja koji to znaju, dozvoljeno je da se krivo zakune.” (Šulhan aruh, Joreh deah 239a).

“Ako je Jevrej jednu Nejevrejku obesčastio i zloupotrebio pa ako se pomoću krive zakletve može rešiti kazne, može krivu zakletvu bez predomišljanja da položi.” (Šulhan aruh, Joreh deah 232).

NEJEVREJ PRED JEVREJSKIM SUDIJOM

“Ako Jevrej s Nejevrejom tebi na sud dolazi, moraš, ako po jevrejskom zakonu Jevreju zapravo možeš dati, učiniti to, a Nejevreju kaži: “Tako je po našim zakonima!”; ako pak možeš udesiti da Jevrej po nejevrejskim zakonima sud dobije, neka ga tako dobije, a Nejevreju kaži: “Tako je po vašim zakonima.” Ako pak ni po jednom zakonu Jevrej nema pravo obmanom obrlati Nejevreja.” (Talmud, Baba Kama 113a).

TROVANJE

“Dozvoljeno je lekove na Nejevrejima isprobavati, da bi se ustanovilo da li su lekovi štetni.” (Šulhan aruh, Joreh deah 158a).

UBISTVO

“Stoji napisano: nemoj ubijati. To znači da se ne sme ubiti pripadnik jevrejskog naroda. Nejevreji miđutim nisu Izrailjci i zato se oni mogu ubiti.” (Talmud, Geneba 57a).

“Ti ćeš progutati sve narode koje ti tvoj Bog dade. Nemoj ih štedeti i nemoj služiti njihovim bogovima, jer će to za tebe biti kraj.” (Tora 5, Mojs. 7, 16).

“Tako smo mi u to vreme zadobili sve varoši i poubijali sve ljude i nikoga nismo ostavili u životu.” (Tora, 5 Mojs. 34-35).

“Ko proliva krv onih koji nisu Jevreji Bogu žrtvu prinosi.” (Jalkut 772).

“Najpošteniji među Nejevrejima imaju se ubiti.” (Talmud, S. ben Johaj 406).

“Dozvoljeno je Nevevreju oduzeti telo i život.” (Talmud, Sefer i Korim).

“I najbolji među Nejevrejima treba da se ubije.” (Talmud, Melhita 32b).

“Najboljem Nejevreju uzmi život samo ako možeš.” (Talmud, Aboda 62b).

“Koljite Nejevreje kao bestije.” (Talmud, Sohar).

ZA UDARAC JEVREJU SMRT

“Kao što je sin od očeva tela, tako je i Jevrej od Božijeg tela te zato svaki Nejevrej, koji bi se usudio da udari Jevreja, mora glavom platiti.” (Talmud, San Hedrin 146).

UNIŠTENJE HRIŠĆANSTVA

“Za Jevreja postoji zakon da sve ono, što je u vezi s hrišćanskom crkvom, uništi.” (Šulhan aruh, Joreh deah 146).

BOGOHULJENJE

“Hristos je sin prostitutke. On je kopile.” (Tokdoš Ježu).

“Hristos je bio luda. On je mađioničar. On se sove Ben štada (sin prostitutke).” (Talmud, Sabat 104b).

“Hristos je sin jedne menstruirane. On je: Ben pandreat, tj. sin nečiste životinje.” (Tokdoš Ježu).

“Hristos je na jednom đubrištu sahranjeno crknuto pseto.” (Sahar).

MESIJA

“Mesija će doći i povratiti Kraljevinu Jevrejima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti.” (Talmud, Šab 120a).

“Kad Mesija dođe onda će zemlja roditi kolače i vunene haljine, a žito će krupno biti kao dva bubrega od najvećeg vola.” (Talmud, Ketubog 112b).

“Tada će svaki Jevrej imati 2800 slugu i 300 sluškinja.” (Talmud, Sanhedrin 101a).

“Pre toga biće strahovit rat, koji će dve trećine sveta uništiti. U njemu će Jevreji toliko oružja zapleniti, da će im trebati 7 godina da ga sagoru i istope.” (Talmud, Majene ješ. 74, 4).

“Tada će Jevreji neizmerno bogati biti jer će blago celoga sveta u njihovim rukama biti. Svi će narodi tada preći u jevrejsku veru, samo Hrišćanima to neće dozvoljeno biti, nego će ih potpuno iskoreniti, jer su poreklom od đavola.” (Talmud, Jebamot 24b., Aboda 3b).

CILJ OVE BROŠURE

Izneli smo samo nekoliko desetina citata iz zakonika jevrejskih s namerom da se s njima i šira javnost, koja je do sada o njima veoma malo znala, upozna i da na taj način, bar oni koji svojom glavom znaju misliti, izvuku potrebne zaključke i da na osnovu tih zaključaka stvore objektivan sud o narodu koji se tih zakonika uglavnom drži prilagođujući ih sadašnjem vremenu, duhu i životu.

Citata slične sadržine mogli smo još stotinama navesti, ali pošto je naš cilj da u što sažetijem obimu, što preglednije i široki slojevima u što pristupačnijoj formi iznesemo duhovne i moralne osnovice jevrejskog naroda, kako bi Jevreje što bolje upoznali i njihovo razorno delanje razumeli, smatrali smo da je napred izneti materijal za postizanje navedene svrhe potpuno dovoljan.

OVAKVE NEČOVEČNE ZAKONE NEMA NI JEDAN NAROD NA SVETU

Izneti materijal, iako po obimu svom malen, po sadržini svojoj je zapanjujući, skoro neverovatan. Čovek i nehotice, kada taj materijal pročita, stane razmišljati i pita se: da li je to moguće da na ovome svetu postoji i jedan narod, ma i najnekulturniji i najprimitivniji, koga njegova predanja i zakoni uče da onako misli, radi i živi, kako to jevrejska predanja i zakonici jevrejski narod uče.

Uzalud ćemo ga tražiti, jer u istoriji celog sveta takav narod nećemo naći.

DA LI IMA DOBRIH JEVREJA?

Jevreji brižljivo čuvaju svoje osnovne zakone i svim silama nastojavaju da za njih Nejevreji ne doznaju.

Imaju i suviše razloga za to, jer bi u protivnom slučaju bili potpuno razgolićeni i njihova gadna rabota i pakleni planovi, koji su neopisive nevolje i zla prouzrokovali drugim narodima, ne bi uspevali tako lako i sigurno.

Maska bi tada s njihovog lica pala pa i oni zavedeni i dobronamerni, i mnogi drugi, - ukoliko nisu obični plaćenici jevrejski - koji u svojoj laičnosti i neznanju brane Jevrje, tvrdeći da su i oni ljudi kao i drugi, da ih ima dobrih i rđavih, brzo uvideli svoju strahovitu zabludu i stekli uverenje da narod koji se od vajkada vaspitavao u oholosti i strahovitoj mržnji prema svima ostalim narodima, da narod koji od malena vaspitava svoje sinove u duhu svojih zakona koji ih uče da su ravni Bogu, da su samo Jevreji ljudi, a svi drugi narodi da su životinje u čovečijem obliku stvoreni samo da služe Jevrejima, koji ih uče da je Jevrejima prema nejevrejskim narodima dozvoljena upotreba svake laži i nepravde i da mogu, šta više dužnost im je, da ih varaju, pljačkaju pa čak i ubijaju, - uveriće se tada i ti dobronamerni i zavedeni, da takav narod nije kao ostali narodi, nego da je jevrejski narod gnusni i podli neprijagtelj svima ostalim narodima.

Zar može biti dobar narod onaj koji u svojim zakonima dozvoljava i preporučuje licemerstvo, zelenaštvo, krijumčarenje, podmićivanje, krivokletstvo? Zar mogu pod takvim okolnostima i uslvima i pojedinici takvog naroda biti dobri? Možda spoljašnje, ali u svima njima je jedan isti duh, specijalan jevrejski zloduh, koji se kod jednih u većoj, a kod drugih u manjoj meri ispoljava, bolje rečeno koji je kod jednih bolje, a kod drugih lošije maskiran.

Zar je moguće da mogu dobri ljudi biti oni čija vera ih uči da mrze sve ono što nije jevrejsko, da budu nemilosrdni prema svima Nejevrejima pa čak da i u smrtnoj opasnosti ne pruže, ma i samo prstom svojim, pomoć pripadniku drugog naroda.

Zar mogu biti dobri ljudi oni koje njihovi zakoni uče da obesčašćuju žene tuđih naroda šta više, strašno je reći, da im je dozvoljeno da oskrnave nevinu dečicu od 3 godine i 1 dana, što ni zver ne čini, a kamo li čovek.

Neka zavedeni branioci Jevreja uporede 10 zapovesti Božijih hrišćanskih naroda, koje govore o ljubavi, poštovanju, dobrim delima, poštenju, s pet zapovesti jevrejskih, koje su u ovoj brošuri citirane pa neka onda dobro promisle, da li se Jevreji, koji se u duhu tih zapovesti vaspitavaju, mogu uopšte i uporediti, u pogledu dobrih i plemenitih vrlina, s hrišćanskim i drugim narodima, a kamo li da se s njima na ravnu meru stave?

GONJENJE ONIH KOJI OTKRIVAJU JEVREJSKE TAJNE

Kada se, i pored brižljivog čuvanja svojih tajni da o njima ostali narodi ne doznaju, ipak dogodi da se nađu pojedinci, koji pojedinosti iz jevrejskih zaista nečovečnih i groznih zakona nameravaju da obelodane, onda Jevreji čine sve da bi se to sprečilo, upotrebljavajući pri tome sva sredstva od potplaćivanja do pretnje. Ako sve to ne pomaže onda se čini presija pomoću vlasti (cenzurisanje, zabrana izdanja i t. d.), a tek u krajnjem slučaju ide se pred sud, gde njihovi vođi idu tako daleko da osporavaju važnost pa čak i postojanje tih zakona, udarajući tom prilikom u sentimentalne žice pričom o progonu i mučenju Jevreja, koji su uvek “lojalni državljani i odlični patrioti.”

Pisac ovih redova, koji je ranije objavio u novinskim člancima izvesne pasuse iz jevrejskih zakona, odgovarao je takođe pred sudom radi navodnog bogohuljenja, ali u tom t. zv. talmudskom procesu Jevreji su izvukli kraći kraj jer je okrivljeni dokazao da inkriminisani citati iz Tore, Talmuda i Šulhan aruha zaista postoje.

TALMUD I ŠULHAN ARUH I DANAS SU U PUNOJ VAŽNOSTI

A sada da vidimo da li je na mestu odbrana Jevreja da su ti njihovi zakoni važili samo za ono vreme kada su stvoreni, a da sada nemaju nikakvog stvarnog značaja ni vrednosti.

Da je takva njihova tvrdnja skroz neistinita jasno se vidi iz konstatacije samih jevrejskih naučnika i stručnjaka, koje smo na početku brošure naveli.

Tako Jevrej Hajnrih Georg Leve kaže: “Talmud kao celina je životni i pravni zakon za Jevreje.”

Jevrejski istoričar Grec veli: “Šulhan aruh je i danas za Jevreje religiozna norma, on je oficielno Jevrejstvo.”

Jevrej Dr. Aaron Briman tvrdi: “Šulhan aruh je kompletan zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas.”

Kada ti zakoni navodno danas već nisu u važnosti, zašto je, po tvrđenju Jevreja Dr. Brimana, za rabine glavni predmet pri polaganju ispita tačno poznavanje Šulhan aruha? Zašto se izvodi iz Šulhan aruha upotrebljavaju kao udžbenici za jevrejsku omladinu!

Odgovori na ova pitanja nameću se sami: Rabini kao nosioci jevrejskog duha, kao vaspitači jevrejske omladine moraju do tančine poznavati jevrejske zakone kako bi u duhu njihovom vaspitavali jevrejsku omladinu. Sacienti sat!

ČINJENICE GOVORE

Da se Jevreji i danas tačno drže svojih zakona o tome jasno govore i mnogobrojne činjenice.

Ako uzmemo ma koji od citata iz ove brošure pa ga uporedimo s radom i životom sadašnjih Jevreja, brzo ćemo doći do uverenja da ih se Jevreji i danas, te još kako, pridržavaju možda u finijoj, ali u posledicama po Nejevreje mnogo strašnijoj formi.

Uzmimo citate koji govore o radu. “Rad je štetan i malo donosi.” Tako veli Talmud. Pod radom se naravno razumeva fizički rad.

Takvo mišljenje Talmuda o radu Jevreji i danas stoprocentno akcentuju i tačno se drže njega. Zato ćete veoma retko naići na fizičkog radnika Jevreja.

Badava ćete tražiti Jevreja među drvosečama, tucačima kamena, kopačima, kubikašima, obalskim radnicima, nosačima, rudarima, kovačima, običnim fabričkim radnicima, kao i u sličnim pozivima. Takvim sitnicama, običnim stvarima Jevreji se ne bave. Neka se time Goji (Nejevreji) zanimaju. Jevreji su radije bankari, industrijalci, trgovci, direktori, šefovi i agenti; oni su advokati, lekari i inžinjeri.

Njih nećete naći među sitnim zemljoradnicima, koji lično, u znoju svoga lica, rade komadić zamlje. O, kako bi se oni takvim prljavim poslom bavili, kada Talmud izričito kaže: “Nema goreg i lošijeg posla od obrađivanja zemlje....” Za takav posao su tu Nejevreji, neka se oni muče sa zemljom, jer Talmud jasno kaže: “Nejevreji moraju kopati, orati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.” Tu nema dvoumice: jasno je i precizno: Jevreji imaju na gotovo da dođu. Zašto da se oni koji su po Talmudu “Bogu miliji od anđela” i koji su “od Boga postavljeni nad svim narodima”, bave tim životinjskim poslom, kada su tu Nejevreji koji su i opet po Talmudu “životinje u čovečijem obliku, stvoreni da služe Jevreje.”

I SRPSKI NAROD JE BIO ROB JEVREJA

Ako se za ikoji narod može reći da je rob jevrejski, onda se to među prvima može kazati za srpski narod na njegovu najveću nesreću. A da ta nesreća bude još veća, ogroman deo napaćenog srpskog naroda i ne zna čije je on roblje. Narod vidi i oseća da je život iz dana u dan sve teži i mučniji, on oseća da mnogo štošta nije u redu, ali ne zna otkuda dolazi, otkuda proističe zlo i nevolja koja ga sve više i više pritiskuje. On krivi faktore, koji su faktično sporedni, ali je malo njih koji pravi izvor, prave faktore tog zla jasno vide.

Nije ni čudo jer su Jevreji majstori u maskiranju i pretvaranju, što su takođe naučili iz Talmuda, koji kaže: “Dopušteno je pred Nejevrejima pretvarati se da ne oštete i ne ujede.”

Nema veštijih i boljih glumaca i reditelja od Jevreja na čitavom svetu. Ali oni veoma retko, skoro nikada ne izlaze na pozornicu.

Umesto njih na pozornici se pojavljuju njihove lutke: dobro plaćene sluge, koji onako igraju kako to jevrejski glumci i reditelji zahtevaju. Kako Jevreji za lutke vezani konopaca trzaju, tako lutke igraju.

A te lutke, jevrejske sluge i narodne izrode, mogli ste naći u celoj državi, u svim granama narodne delatnosti.

Bilo ih je svuda i na svakom mestu. U vladi, u parlamentu, u svim političkim partijama, kod svih vlasti, u državnim i privatnim ustanovama, u privrednim i socijalnim udruženjima, u nacionalnim i internacionalnim, u kulturnim, humanim i sportskim društvima svugde se nailazilo na Jevreje odnosno jevrejske sluge. Jevreji po potrebi maskirani u pozadini, iza kulisa, u tami, a sluge njihove na sceni, u punoj svetlosti, mnogo puta i oni u maskama nacionalističkim, kulturnim ili sličnim.

A sve te sluge jevrejske radile su onako, kako to interesi Jevreja, a na ogromnu štetu našeg naroda, zahtevaju. I otuda zlo i nevolja po narod, a dobro po Jevreje. I otuda je i činjenica da narod nije u stanju da se protivu zla efikasno bori jer on vidi hrišćanske lutke i njih krivi za sve što ne valja, a ne vidi reditelje njegovih muka i patnja.

A Jevreji, iskorišćujući roblje živeli su bez muke i truda bogato, veselo i rasipnički i sa uživanjem su mučili svoje robove, koji su i inače po Talmudu: “životinje u čovečijem obliku da služe Jevreje.”

BANKARSTO, INDUSTRIJA I VELETRGOVINA OGROMNIM DELOM U JEVREJSKIM RUKAMA

Gramzljivost i pohlepa Jevreja za zlatom i zemaljskim dobrima dovoljno je paznata širom celog sveta. Da bi do njih došli oni sredstva ne biraju. I najnemoralnija i najgadnija sredstva dobro im dolaze kao oruđe. Lažno knjigovodstvo, lažni bilansi, prikriveno izbegavanje obaveza, podmićivanje, korupcija, zelenaštvo, falsifikati, licemerstvo, laž, prevara, obmana, šverc, krivokletstvo pa čak i rafinirane pljačke i otimačina i zločini - sve to Jevreji upotrebljavaju da bi svoj cilj postigli. I čine oni sva ta nedela bez griže savesti, mirne duše i revnosno, jer za sve to imaju i suviše “moralne osnove” u Talmudu i Šulhan aruhu, koji ih uče pa im čak i naređuju da tako rade.

Pod ovakvim okolnostima nije ni čudo što su se bankarstvo, industrija i veletrgovina, ta životonosna bila narodna, ogromnim delom nalazili u njihovim rukama i pored toga što su Jevreji činili svega pola procenta od ukupnog broja stanovništva naše države.

Sila i moć Jevreja nalazi se baš u tom njihovom malom broju, a ogromnom kapitalu. Jer što je veći kapital, a što je manji broj ljudi koji s tim kapitalom raspolaže, tim je snaga i sila tih ljudi značajnija i veća, a time je i opasnost koja državi i narodu od tih ljudi preti, svestranija i veća.

Podatke koje niže dajemo o bankarstvu, industriji i veletrgovini crpeli smo iz jevrejskih izvora, a odnose se na stanje od pre nekoliko godina. Podatcima o docnijem stanju ne raspolažemo, ali je sigurno da se to stanje za minule godine još više promenilo u korist Jevreja, a na štetu srpskog naroda.

BANKARSTVO

Ako bi danas postavili pitanje u kojim su novčanim zavodima Jugoslavije bili zainteresovani Jevreji, čitaoce bi izdalo strpljenje čitajući imena tih mnogobrojnih banaka i novčanih zavoda - toliki je njihov broj.

Obrnuto pitanje bilo bi mnogo jednostavnije, a odgovor bi bio veoma lak jer se skoro na prstima mogu izbrojati one veće kreditne ustanove u kojim nema Jevreja.

Što više od 20 glavnih novčanih zavoda nije bilo ni jednog bez Jevreja, ne isključujući tu ni Narodnu Banku.

U Narodnoj Banci u eskontnim odborima koji odlučuju o dodeljivanju kredita Jevreji su bili zastupljeni ovako: u filijali Varaždin od 5 članova 3 Jevreja, u Bitolju od 7 članova 3 Jevreja, u Oseku 3 Jevreja, u Sarajevu, Skoplju i Pančevu po 2, a po jedan u Banja Luci, Petrovgradu, Vršcu, Zagrebu, Mariboru, Mostaru, Nišu, Novom Sadu, pa čak i na Cetinju.

Krediti Narodne Banke 1926 god. kod čije su podele odlučilivali Jevreji iznosili su preko 1300 miliona dinara, od ukupne svote od 1401 miliona dinara. Od ove ogromene svote poljoprivreda je dobila svega 8,5 miliona dinara dok su bankarstvo, industrija i trgovina dobili sve ostalo, što pak u stvarnosti znači da su ogroman deo kredita uživali i iskorišćavali Jevreji.

U Hipotekarnoj Banci zastupnik upravitelja i glavni sekretar bio je Jevrej.

U Zanatskoj Banci ima Jevreja i u Upravnom odboru i po filijalama.

I u beogradskom bankarstvu uticaj Jevreja je odlučujući. U 20 većih novčanih zavoda u Beogradu od 152 člana uprave 86 su bili Jevreji, a od 30 direktora 20 su bili Jevreji.

Pored većih novčanih zavoda u nas bilo je još preko 300 manjih banaka u rukama Jevreja.

Menjačke radnje nalazile su se 90% u jevrejskim rukama.

BERZE

Uticaj Jevreja u Jugoslovenskoj privredi odlično se vidi iz kursnih listova pojedinih berza.

Na zagrebačkoj berzi: od 20 notiranih akcija novčanih zavoda 11 se odnosilo na jevrejske; od 16 notiranih akcija industrijskih preduzeća sve se odnosilo na preduzeća jevrejske interesne sfere; od 3 notirane akcije trgovačkih preduzeća, dve se odnosile na jevrejske.

Na beogradskoj berzi: od 19 notiranih beogradskih novčanih zavoda 9 se odnosilo na jevrejske; od 14 notiranih industrijskih preduzeća 7 se odnosilo na jevrejska.

Na ljubljanskoj berzi: od 4 notirane akcije novčanih zavoda 2 se odnosile na jevrejske; od 9 notiranih akcija industrijskih i trgovačkih preduzeća 6 se odnosilo na jevrejska.

Na novosadskoj berzi: sve notirane akcije su se odnosile na jevrejske ustanove.

OSIGURAVAJUĆA DRUŠTAVA

90 procenata celokupnog osiguravajućeg posla u našoj državi nalazili se u rukama domaćih i stranih Jevreja.

Nejevrejski osiguravajući zavodi u našoj državi mnogo su bili slabiji od jevrejskih, pa su usled toga u mnogome bili zavisni od njih.

Najveći posao imala je “Sava”; ona je bila u rukama italijanskih Jevreja.

Veoma uspešno radi i “Jadransko osiguravajuće društvo”, koje je bilo u rukama talijanskih, bečkih i peštanskih Jevreja.

“Dunav” je preduzeće bečkih Jevreja.

“Rosija-Fonsier” je u rukama naših, peštanskih i tršćanskih Jevreja.

“Ujedinjeno osiguravajuće društvo” bilo je koncern naših i stranih Jevreja.

I u svima ostalim osiguravajućim društvima: francuskim, engleskim, švajcarskim i drugim glavnu reč su vodili Jevreji

MLINSKA INDUSTRIJA

U našoj državi bilo je oko 650 parnih i motornih mlinova, s dnevnim kapacitetom oko 800 vagona žita.

Pretežna većina velikih mlinova nalazila se u rukama Jevreja, a skoro svi veliki mlinovi u Vojvodini i Hrvatskoj bili su u rukama stranih, mahom mađarskih Jevreja.

Dobar deo ovih preduzeća je posle rata “nacionalizovan”, ali taj veo nacionalizacije je toliko izbledeo, da se ona čak i formalno jedva primećivala.

U 20 najvećih mlinskih preduzeća od 185 članova uprava 94 su bili Jevreji, a od 40 direktora i njihovih zamenika 34 su Jevreji.

Komentar ovome je izlišan.

INDUSTRIJA ŠEĆERA

U našoj državi bilo je svega 8 velikih fabrika šećera od kojih su 6 privatne, dve državne. Godišnji kapacitet je 12.500 vagona šećera i oko 6.000 vagona suvih rezanaca.

Sve privatne fabrike šećera nalazile su se u rukama Jevreja; nacionalizacija njihova je samo na papiru.

U 4 najveće fabrike šećera posle “nacionalizovanja” od 52 člana uprave bili su 22 Jevreji, a od 8 direktora i zamenika 6 su bili Jevreji.

Članovi uprave Nejevreji su većinom masoni, “ugledni” ljudi, ministri, bivši ministri, prof. univerziteta i t. d. koji svojim “ugledom” pokrivaju nemilosrdnu pljačku ovih fabrika na štetu seljaka, radnika i države, primajući za to masne tantijeme.

Čista dobit ovih fabrika redovno daleko premašuje osnovni kapital.

INDUSTRIJA ALKOHOLA

Velikih alkoholnih industrija u našoj državi bilo je 14 sa kapacitetom od 24 miliona litara apsolutnog alkohola. Osim njih bilo je i 34 pivarska preduzeća sa kapacitetom od 1.500.000 hektolitara piva. Jevreja nije bilo u svega 3 preduzeća.

U 12 najvećih preduzeća Jevreji su ovako bili zastupljeni: od 110 članova uprava 58 su bili Jevreji, dok su ostali dobro plaćene hrišćanske sluge Jevreja. Od 24 direktora i zamenika 22 su Jevreji.

INDUSTRIJA PREHRANE

Ovde spadaju razna preduzeća za preradu i konzerviranje. I u ovoj grani industrije dominirali su Jevreji, koji su u upravama 20 najvećih preduzeća imali apsolutnu većinu, dobar deo od njih je bio isključivo u njihovim rukama.

DRVARSKA INDUSTRIJA

Najveća i najvažnija grana industrijske produkcije u Jugoslaviji je bila industruja drva.

U našoj državi bilo je oko 650 većih preduzeća drvarske industrije, a pored ovih oko 2000 manjih, naročito pilana na vodi. Dok su mala preduzeća većim delom bila u rukama naših ljudi, velika preduzeća su bila skoro sva u rukama ovdašnjih i stranih Jevreja.

U 23 najveća drvarska preduzeća od 210 članova uprava 125 su bili Jevreji, od 56 direktora 44 Jevreji.

Jedna od najvećih drvarskih firmi A.D. Gutman, za čije ime je vezana sramna Našička afera, svojina je mađarskih Jevreja. Ona ima sopstvene pilane, fabriku tanina, bačava, kamene majdane, livnicu gvožđa, ribogojstvo, 50.000 jutara šume, 150 km. svoje železnice itd.

“A.D. za eksploataciju drva” je bila interesna sfera bečkih i peštanskih Jevreja. U njihov koncern spadaju “Bosansko društvo za proizvodnju drva” u Banja Luci, “Slaveks”, “Zagrebačka fabrika bačava” i druga preduzeća.

“Nihag” je takođe javrejska firma, sa “Dugoselom” i “Jugotaninom”.

U rukama Jevreja nalazila su se i ova krupna preduzeća: “Slavonija”, “Našička fabrika tanina i parna pilana”, “Industrija drva Drah”, “Šumsko industrijsko preduzeće Dobrlin Drvar” u Sarajevu, “Krivaja”, “Igar”, “Jela”, “Bosna”, “Una”, “Varda”, ”Viktorija” i t. d.

GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA

Od građevinskih industrija najvažnija je industrija cementa; sva velika preduzeća ove važne industrije nalazila su se u rukama Jevreja ili su bila pod njihovim odlučnim uticajem.

U 8 najvećih cementnih preduzeća od 85 članova uprava 55 su bili Jevreji, a od 21 direktora 18 Jevreji.

“Beočinska fabrika kaje”, s obrtom od 80 miliona dinara bila je u rukama naših i mađarskih Jevreja.

“Split” u Splitu s obrtom od 170 miliona dinara u rukama je italijanskih Jevreja.

“Dalmacija” je takođe svojina italijanskih Jevreja.

“Kroacija”, “Jadransko Bauksit”, “Adrija Bauksit”, bili su u rukama naših i italijanskih Jevreja, a “La Dalmasien” naših i francuskih Jevreja.

HEMIJSKA INDUSTRIJA

Sva preduzeća hemijske industrije nalazila su se u rukama Jevreja, što se jasno vidi iz ove statistike: u 28 velikih preduzeća od 233 članova uprava 132 su bili Jevreji, a od 56 direktora 44 Jevreji.

Najveća preduzeća su: “Danica” u Zagrebu s obrtom preko 100 miliona dinara. Pretsednik, potpretsednik i svi direktori bili su Jevreji. “Tvornica za dušik” (Slovenija). Obrt 50 miliona. Većina akcija u Jevrejskim rukama.

“Zorka” (Zagreb i Subotica). Obrt 50 miliona. U njoj su angažovani austrijski, češki, mađarski i naši Jevreji.

Jevreji su imali presudnu ulogu i u preduzećima: Englesko-Jugoslovenska Destilacija, Anglo-Jugoslovensko Petrolejsko a.d., Standard Oil, Vakuum Oil, i t. d.

INDUSTRIJA ŽELjEZA I RUDARSTVO

U našoj državi postojalo je oko 300 većih preduzeća mašinske, željezne, elektrotehničke i električne industrije.

U svim ovim preduzećima uticaj Jevreja je bio veliki.

Rudarsku industriju u Srbiji zauzeli su uglavnom stranci, a u ostalim krajevima stranci i Jevreji.

Nekoliko primera:

“Trbovljansko ugljarsko društvo” u Ljubljani je jedno od najvećih industrijskih preduzeća na Balkanu. Godišnji obrt je preko pola milijarde. Uticaj Jevreja u ovom preduzeću je bio beoma veliki, a naročito od 1924. god. kad je Bank de Pe preuzela veliki broj akcija.

“Prva Jugoslovenska fabrika vagona, strojeva i mostova” u Brodu s akc. kapitalom od 110 miliona dinara potpuno je bila u rukam Jevreja.

U 6 najvećih preduzeća ove industrije imalo je među članovima uprava 30 Jevreja, a od 11 direktora 7 su bili Jevreji.

TEKSTILNA INDUSTRIJA

Tekstilnih i konfekcijskih preduzeća u našoj zemlji bilo je oko 250.

Izuzev dve velike srpske firme, firme Ilića i Teokarovića sva važnija preduzeća tekstilne industrije nalazila su se u rukama Jevreja.

GRAFIČKA I PAPIRNA INDUSTRIJA

U glavnim preduzećima naše industrije papira i grafičke industrije Jevreji su bili zastupljeni ovako: u 6 najvećih preduzeća u upravama nalazilo se 24 Jevreja, a od 11 direktora 6 Jevreja. Jevreja nema jedino u fabrici hartije M. Vapa a.d. i Pantić i drug.

KOŽARSKA IDUSTRIJA

Većih preduzeća u našoj državi bilo je nešto preko 100, a ona su ogromnim delom bila u rukama Jevreja.

Najveće preduzeće kožarske industrije “Zagrebačka fabrika koža” bila je isključivo u jevrejskim rukama.

VELETRGOVINA I ZASTUPSTVO

Čim se bankarstvo i industrija pretežnim delom svojim nalaze u rukama Jevreja, onda je veoma lako pogoditi da se isto tako i veletrgovina i zastupstvo gotovih industrijskih artikala nalaze ogromnim delom u rukama Jevreja. Kada se tome još doda i činjenica da su se produkti poljoprivrede nalazili skoro isključivo u jevrejskim rukama, dobija se potpuna slika gospodarstva koje su Jevreji imali u našoj državi.

SVEMOĆNI JEVREJSKI KAPITAL

Prednji kratki pregled jasno pokazuje ogromnu moć Jevreja u Jugoslaviji. A kada se tome još doda pod zvučnim nacionalnim i hrišćanskim firmama i vešto maskirani jevrejski kapital, kao i činjenica da je i čisto nejevrejski kapital većim delom dirigovan i kontrolisan od mnogo jačeg jevrejskog kapitala, onda i laiku mora biti jasno da je u nesrećnoj “našoj državi” faktički i apsolutni gospodar bilo svemoćno Jevrejstvo.

Do ovakve sile i moći Jevreji su mogli doći samo zato što su se u svome delanju strogo pridržavali uputstava i učenja famoznog Talmuda i Šulhan aruha, koje smo u prvom delu ove brošure prikazali.

A da su se Jevreji pri neverovatno brzom nagomilavanju tog ogromnog kapitala obilno služili Talmudom i Šulhan aruhom, jer na iole pošten način do takvog bogatstva nemoguće je doći, vidi se jasno iz njihovog delanja u našoj zemlji.

TALMUDSKI PODVIZI

Ima li afere većeg stila u našoj zemlji, a da u njoj inicijatori i kolovođe nisu bili Jevreji?

Uzmimo, primera radi, ogromnu Našičku aferu. Jevrejska klika Gutman, Sor, Šlezinger i kompanija podmitivši ne samo male službenike i činovnike, već i načelnike, poslanike i ministre uspeli su da oštete državu sa nekoliko stotina miliona dinara. Isekli su najlepše slavonske šume te su drvo i druge prerađevine krijumčarili u inostranstvo ne plaćajući carinu. Činili su oni to jer ih je tako naučio Talmud i Šulhan aruh, koji veli: “Ako tvoje pretpostavljene Nejevreje pomoću jela ne možeš da pridobiješ, ti ih pridobi pomoću novca.” (Talmud, Sanhedrin). Da bi u svojoj pljačkaškoj nameri uspeli Jevreji su upotrebili i jedno i drugo. Pretpostavljenim vlastima, visokim činovnicima, uticajnim ličnostima, poslanicima i ministrima priređivali su bogate gozbe: večere, bankete i zabave, priređivali su sjajne lovove, slali skupocene poklone i prosipali na podmićivanje novac. Prosipali su milione da bi napljačkali stotine miliona. I nije ni čudo što su potpuno uspeli u svom gangsterskom poduhvatu. Poslanici i ministri iz raznih političkih partija, koje je narod izabrao da njega i državu štite, izneverili su i izdali su i narod i državu i umesto da energično spreče, oni su se na protiv dali od Jevreja kupiti te su omogućili i pomogli ogromnu prevaru, krijumčarenje i pljačku jevrejske lopovske klike.

Jevreji, pri svemu tome, nisu se osećali krivima jer im njihovi zakoni vele: “Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumčariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 369). “Imanje Nejevreja je kao bez gospodara, Jevrej ima pravo da ga uzme u posed.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Opljačkati Nejevreja sasvim je dozvoljeno.” (Talmud, Babam 111b).

Jevreji su dakle tačno primenjivali navedena uputstva svojih zakona.

Sličnih afera velikog stila ima mnogo. Dovoljno je ako napomenemo samo nekoliko kao: afera sa špiritusom, s tepisima, s ugljom, Krivaju, Beočinsku kaju i t. d. Tvorci i nosioci sviju tih afera su Jevreji potpomognuti hrišćanskim plaćenim izrodima.

Sećate li se ogromne afere sa švercom valute, koja je srozala vrednost našeg narodnog novca. U toj aferi, koja je pod nazivom “Crna berza” nedeljama punila stupce naših listova, učesnici i kolovođe su samo Jevreji.

Pročitajte kazne Ministarstva finansija po valutnim krivicama: ogromnim delom jevrejske firme.

Pre izvesnog vremena dnevni listovi doneli su belešku kako je subotička policija 80 trgovaca kaznila zbog nagomilavanja i poskupljivanja robe: osim jednog svi su bili Jevreji.

Pre kratkog vremena mogli smo čitati mahinacije jevrejske firme Dajč koja je lažnim vođenjem poslovnih knjiga oštetila državu sa sitnicom od 10 miliona dinara.

Sličnih talmudskih poduhvata imate na stotine za koje se zna, a sasvim je sigurno na hiljade za koje se ne zna.

“Moralnu” podlogu za izvršenje ovih i sličnih krivičnih dela Jevreji su obično našli u Talmudu i Šulhan aruhu, koji su im služili za putokaz i dali im potstreka za vršenje istih.

NEDELA SKORO BEZ IKAKVE KAZNE

Kolika je moć Jevrjeja bila u našoj državi jasno se vidi po tome što su oni za svoja nedela, iako se njihova krivica potpuno dokaže, skoro uvek izbegavali odgovarajuće stroge kazne.

Šta se dogodilo s pljačkašima iz Našičke afere? Prvostepeni sud pošto je ustanovio tešku krivicu njihovu kaznio ih je neobično blagom kaznom po nekoliko meseci zatvora, umesto da su, i više nego zasluženo, omastili konopac. Ali Jevreji ni sa tom preblagom, skoro nikakvom, kaznom nisu bili zadovoljni. Uspeli su da ih drugostepeni sud, - pošto je na našu najveću sramotu prvobitni sudski senat, koji je trebao da im sudi, smenjen, - oslobodi.

Šta je bilo s učesnicima famozne “Crne berze”? Umesto da su kratkim putem na vešalima svršili, oni su sa neznatnim kaznama isplivali te na slobodi i nadalje neometano obavljali svoj unosni posao.

A i ostali jevrejski krupni aferaši, upropastitelji našeg naroda nisu mnogo gore prolazili. U najgorem slučaju, ako nikako ne mogu da izbegnu strožiju kaznu, ako im i krivokletstvo, licemerstvo i ostali talmudski trikovi ne pomognu da se ispod stroge kazne izvuku, onda oni još uvek pronađu neku duševnu manu, neuračunljivost, i t. d., te umesto da su u zatvoru ili na vešalima oni se “leče” po luksuznim sanatorijumima i to naravno brzo i uspešno, da bi zatim ponovo nastavili svoj prekinuti, omiljeni i unosni zanat.

SELJAK JE BIO ROB JEVREJSKI

Naša zemlja je seljačka zemlja. Oko 80% njenog stanovništva bavi se zemljoradnjom. Ogromni deo obradive zemlje nalazi se u seljačkim rukama. Ali pored svega toga stvarni gospodar te zemlje nije bio seljak, i pored toga što ima tapiju ili je gruntovni vlasnik, nego jevrejski kapital. Seljak je tapijom ili gruntovnicom bio vezan, kao rob lancima, za tu svoju zemlju i osuđen da celog veka svog kopa, ore, seje, kosi vrši, da se trudi i muči, znoji i kuluči, a da od svega toga ima veoma malo ili ništa. Kada bi trebalo, posle svršenog napornog i teškog rada, da vidi plod svoje muke, truda i znoja, kada treba svoje seljačke proizvode, pravedno i srazmerno uloženom radu, da unovči, kako bi sebe i porodicu svoju dostojno opskrbio i decu svoju na put izveo, onda se seljak najmanje pita. Kad je trudan seljački posao svršen, kada su pšenica, kukuruz, i ostali seljački proizvodi spremni za prodaju, tada su stupili na pozornicu Jevreji, koji su celokupnu trgovinu seljačkih proizvoda imali u svojim rukama i određivali cenu. Nije određivao cenu plodu svoje muke i znoja seljak, nego Jevrejin, koji ni prstom svojim nije mrdnuo, koji je došao na gotovo. A te cene su takve, da malim i srednjim seljacima, koji su u ogromnom broju, kada plate porez, prirez, kuluk i otale dažbine, ne ostajaše često puta ni toliko da ljudski obskrbe, obuku i ishrane svoju porodicu, nego zlopate i muče se, dok su na njihovoj grbači, na njihovoj patnji i muci, Jevreji, koji im mnogo puta u proleće po duploj ceni prodaju njihovu sopstvenu pšenicu da bi nahranili gladnu decu svoju, zarađivali bez muke i znoja milione i milione.

Seljak je dakle, ogromnim delom svojim bio najobičniji rob jevrejski vezan za svoju zemlju, osuđen da do smrti svoje kuluči i zlopati, a da mu plod njegovog truda odnose faktični gospodari njegovi, Jevreji, koji se i pri ovoj gadnoj raboti svojoj tačno pridržavaju Talmuda, koji kaže: “Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje. Oni moraju kopati, orati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.” (Talmud, Berahot 58a).

A pri kupovini truda seljačkog, kada ga pored niske cene, još i na kvalitetu, kantaru i računu prevare, Jevreji se i tada pridržavaju Šulhan aruha koji veli: “Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Dozvoljeno je Nejevreja pri računu prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 384b). “Ako dva Jevreja jedan drugome pomažu da Nejevreja na meri, težini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 183).

I RADNIK JE BIO ROB JEVREJSKI

Industrija u našoj zemlji, kao što se to jasno vidi iz pregleda našeg, ogromnim delom nalazila se u Jevrejskim rukama, što znači da su Jevreji bili gospodari najvećeg dela radništva, koji je za svoj mučan i naporan posao tako slabo nagrađen da je jedva u stanju da sastavi kraj s krajem. Radnik koji ima veliku porodicu nije u stanju da svojoj porodici obezbedi ni dovoljnu ishranu, a o drugim životnim potrebma da i ne govorimo. Život radnika i njihovih porodica pod ovakvim okolnostima je bio pravo mučenje. Zaista teška je sudbina radnika koje Jevreji nemilosrdni iskorišćuju do potpune iscrpljenosti. Za mizernu nagradu radnik je bio prisiljen, često puta u nezdravim fabričkim prostorijama, u prljavštini, dimu i prašini u znoju svoga lica i tela do iznemoglosti da kuluči samo zato da bi gospodari njegovi, u ogromnoj većini Jevreji, njegovom snagom i mukom, zaradili nebrojene milione, živeći bogato i rasipnički, zadovoljno i bezbrižno, ostavljajući radnika da s porodicom često puta od gladi skapava.

Po njima to tako i mora biti, jer se oni fizičkim poslom i tako ne bave, pošto po Talmudu: “Rad (fizički) je veoma štetan i malo donosi.” (Talmud, Getin). A inače rad njima i ne priliči jer su oni opet po Talmudu: “Od Boga postavljeni nad svima narodima.” (Talmud, Berah 101b). Za rad je jevrejski Bog po Talmudu stvorio Nejevreje: “Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje.” (Talmud, Usbamot 63a), a pošto su svi Nejevreji životinje i zahvaljujući samo tome što služe Jevreje dobili su čovečji oblik (Šulhan aruh, Mudraš talpiot 225), to neka budu srećni i zadovoljni jer bi u protivnom slučaju bili životinje u životinjskom obliku.

Kad se sve ovo zna onda se ne treba čuditi ako su Jevreji prema radnicima nemilosrdni, tim pre što ih i Talmud uči: “Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima.” (Talmud, Ramban).

Ne treba se čuditi što Jevreji čine mnoge nepravde radniku, jer po Talmudu: “Nejevreju je dozvoljeno da učiniš sve i svaku nepravdu.” (Talmud, Geneba 40a).

Ne treba se čuditi ako Jevreji svoje radnike prevare i ogule jer po Talmudu: “Jevrejin može Nejevreja prevariti i oguliti.” (Talmud, Baba mecija 61a).

Ne treba se čuditi ako Jevreji i onu mizernu nadnicu radniku mnogo puta zakinu jer po Talmudu: “Jevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu.” (Talmud, Sanhedrin).

OSTALE PROFESIJE

I ostale profesije nisu bile u Jugoslaviji u mnogo boljem položaju od seljaka i radnika.

Trgovci su obični prodavci industrijskih proizvoda, koji su u ogromnoj većini jevrejski. Od toga svoga rada mnogobrojni mali trgovci jedva imaju toliko koliko im je potrebno za svakidašnji život, dok glavnu korist imaju Jevreji proizvođači čije proizvode radnici izrađuju, a trgovci prodaju, dok oni naređuju, upravljaju i uživaju muku svojih hiršćanskih robova.

Zanatlije vićim delom samo životare. Pošto su oni u mnogim zanatima sitna konkurencija jevrejskoj industriji, to ih ona sve više potiskuje i upropašćuje i polako ali sigurno stvara od njih obične najamne radnike - robove.

Slobodne profesije su većinom potpuno zavisne od Jevreja koji pretežni deo kapitala imaju u svojim rukama te su tako u stanju da slobodnim profesijama najviše omoguće, a po potrebi protivnicima svojim često puta i da onemoguće, egsistenciju njihovu.

A činovnički aparat? Kada se zna da je veliki deo činovnika i službenika veoma slabo nagrađen onda nije čudo što su oni dobrim delom, u očekivanju mrvica sa bogate trpeze jevrejske, prema ovima bili veoma uslužni, postajući na taj način nesvesno oruđe u rukama Jevreja.

KAKO JE TO MOGUĆE?

Kako je to moguće, pitaju se mnogi u čudu, da Jevreji, kojih je u našoj državi bilo svega 0,5% od ukupnog broja stanovništva, gospodare nad celim našim narodom?

Postarali su se Jevreji da to bude moguće. Postarali su se oni da narod ne bude složan i zadovoljan, jer bi inače njima za navek odzvonilo. Stvorili su lažnu demokratiju s lažnim parolama: jednakost, bratstvo i sloboda. Iz te lažne demokratije proizišle su političke partije koje su uspele da potpuno pocepaju i posvađaju naš narod.

Zbog političkih partija seljak je išao protiv seljaka iako su im interesi njihovi bili jedni isti. Radnik je išao protiv radnika, zanatlija protiv zanatlije, trgovac protiv trgovca. Naravno da ovakav nesložan, po partijama podeljen i posvađan narod ne pretstavlja nikakvu snagu i nije u stanju da se odupre nikakvoj opasnosti i zlu. Narod je postao nemoćan i na taj način su Jevreji, koji su svađu narodnu još više potstrekivali, neograničeno zagospodarili i našim narodom stvorivši od njega sebi sluge i robove i upotrebljavajući ga kao oruđe za postizanje svojih krajnjih mračnih celjeva.

A da bi svoje mračne ciljeve što pre postigli pored lažne demokratije upotrebili su i ostala svoja oruđa: masoneriju i komunizam, koji su već i onako oronuli organizam narodni potpuno ruinirali i narod naš doveli na rub propasti.

SATANSKI PLAN JEVREJA

Sve ono što su Jevreji činili u Jugoslaviji, isto to su radili i po ostalim državama po jednom odavno skovanom planu s izvesnim ciljem. Šta je njihov cilj? Na ovo pitanje daje nam jasan odgovor Talmud koji kaže: “Mesija će doći i povratiti Kraljevinu Judejima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti.” (Talmud, Šab. 120a).

“Tada će svaki Jevrej imati 2000 slugu i 300 sluškinja.” (Talmud, Sanhedrin 101a).

Talmud dakle jasno obeležava cilj Jevreja. Sve narode na svetu potčiniti Jevrejima i svi narodi na svetu imaju da služe Jevrejima.

Kako će se doći do ovog cilja? I na ovo daje Talmud odgovor: “Pre toga biće strahovit rat, koji će dve trećine sveta uništiti...”

A kao rezultat svega toga dolazi vladavina Jevreja nad celim svetom i istrebljenje hrišćanskih naroda: “Tada će Jevreji neizmerno bogati biti jer će blago čitavog sveta u njihovim rukama biti. Svi će narodi tada preći u jevrejsku veru, samo Hrišćanima to neće dozvoljeno biti, nego će ih potpuno iskoreniti jer su poreklom od đavola.” (Talmud, Jebamot 24b, Aboda 3b).

Zar ti, dragi čitaoče, ovaj sadašnji rat* ne liči na sprovođenje satanskog plana jevrejskog koji je predviđen u Talmudu?

Zar ne vidiš kako Jevrejstvo zločinački upotrebljuje svoja dva najopasnija, isto tako zločinačka, oruđa: komunizam i masoneriju, za postizanje svojih paklenih namera?

S S S

Jevrejstvo je najveće zlo sadašnjice. Ono je najpodmulkiji i najopasniji protivnik sviju hrišćanskih naroda. Jevrejstvo se zbog toga mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hrišćanskog sveta.

Presudna borba za rešenje tog sudbonosnog pitanja u punom je jeku.

Od ishoda te borbe zavisi i budućnost našeg naroda i naše Otadžbine.

I zato u ovoj borbi moraju svi istinski patrioti dati sve od sebe da se pobeda nad Jevrejstvom što pre i što efikasnije izvojuje.

Inače je i naša propast neminovna.

* Misli se na Drugi svetski rat - opaska priređivača drugog izdanja.

Izdavač: “Srpska misao”

Vojvode Babunskog 1

91000 Skoplje

Južna Srbija