| Politički komentari |
|
Prva petoletka antiterorizma
U svom govoru povodom pete godišnjice napada na Njujork i Vašington, američki predsednik poredio je Osamu bin Ladena sa Lenjinom i Hitlerom. I sebi i svom projektovanom protivniku dao je tim rečima legitimitet koji je obojici bio potreban kako bi odbranili verodostojnost uloga koje su im namenjene u propagandnom ratu. Uloga ideoloških prestolonaslednika personifikacije zla i borbe protiv zla – “islamo-fašističkog terorizma” i “demokratskog antiterorizma”.
Legitimni naslednik zla 11. septembar dočekali su pripremljeni jedino oni koji su ga i maksimalno iskoristili – američki vlastodršci. Svi ostali pokazali su najveću dozu nespremnosti i podeljenosti, nedostatak bilo kakve vizije u shvatanju i iskorištavanju posledica najvećeg terorističkog napada u istoriji. Same reakcije bile su najbolji dokaz ovog haotičnog stanja alternativnih intelektualnih struja. Za levičare je 11. septembar bio prvi napad trećesvetskih snaga na domicilnoj teritoriji prvosvetskih imperijalista, reakcija globalizma protiv samog sebe; za anglosaksonske desničare – konspiracija militarističkih, industiskih ili cionističkih krugova (u zavisnosti od orijentacije tvorca teorije); za pravoslavne nacionaliste “pad Vavilona” i tako sve po redu. Likovanje, žeđ za pravdom, ali i zanemljenost pred najvećim živim spektaklom, pred onim što je nemački kompozitor Štokhauzen nazvao-najvećom umetnošću ikada napravljenom.
Nepostojanje jedistvene reakcije, šta više izostajanje sagledavanja samog smisla nastajanja 11. septembra, dovelo je do potpunog razbijanja snaga koje su i jedino bile sposobne da stvore intelektualne osnove za budući otpor američkoj ekspanziji bazinaroj na “antiterorističkoj” mitologiji. Na razvalinama nekadašnjih levih, antiglobalističkih, nacionalističkih i revolucionarnih učenja, razvila se nova sinteza zasnovana na istom terorističko-političkom spektaklu. To je sinteza vrhovnog američkog neprijatelja, arhi-demona koji u sebi ujedinjuje sve dosadašnje neprijatelje i prenosi ih na američko tle, oživljavajući tako najskrivenije strahove, koji su decenijama nasilno stvarani kod američkog naroda. Poredeći bin Ladena sa Lenjinom i Hitlerom, Buš je stvorio lakonsku formulu “antiterorizma”. Bin Laden postao je tako transatlanski nastavak Hitlera i Lenjina, čovek koji je preneo Sibir i Aušvic u Njujorku, doprinevši da “najzad” i Amerikanci osete “užase” o kojima su decenijama slušali. Jer, ne zaboravimo, radi se o narodu koji je i osamdesetih, dakle čitavih sedam decenija nakon Oktobarske revolucije verovao da će Rusi preko Nikaragve da prodru u Severnu Ameriku. Antifašizam i antikomunizam, dva brata blizanca zasnovana jedino na negaciji, ne nudeći pri tom nikakva autentična rešenja, uspela su da izdignu američki liberal-mondijalizam u jedino rešenje za zbunjene i preplašene protivnike kontinentalnih “totalitarističkih” režima, zapravo jednih od alternativa globalnih kapitalističkih šema.
Antiterorizam, zasnovan na neprijateljstvu prema bin Ladenu i “islamo-fašistima”, pretvara se u legitimnog naslednika antifašizma i antikomunizma. U očima američke i zapadne javnosti traumatizovane sve češćim “posetama” islamističkih “fašističko-boljševičkih” terorističkih mutanata, nesposobni Buš evoluira u naslednika Vilsona, Ruzvelta i Regana. Razlika je da su oni bili suočeni sa partikularnim izrazima “zla” u Evropi ili Evroaziji, dok je on suočen sa njegovim globalnim izrazom u vidu Al-Kaide. Bin Laden se ne nalazi ni u Berlinu, ni u Moskvi. Uopšte je pitanje dali se čovek negde nalazi. Ali američka propaganda uspela je da ga donese u svakoj metoropoli, na svakom aerodromu i u svakom domu. Projektovana “fašističko-boljševička” apsolutizacija zla zakucala je na vrata svakog američkog doma, eliminišući u zadnjih pet godina, sve prednosti prekookeanskog položaja, koji je više od dva veka uspešno čuvao Sjedinjene Države od svih evropskih požara i nesreća. Čini se da je Buš ipak dobio prvu rundu nakon 11. septembra.
Aktiviranje realnog protivnika Najveća zasluga za to leži ne u američkoj “genijalnosti”, nego u nesposobnosti protivnika globalne prevlasti Vašingtona, da stvore intelektualni odgovor na stanje nastalo nakon 11. septembra. Različite frakcije, grupe i pokreti posmatrali su događaje koje su se desile u zadnjih pet godina u Avganistanu i Iraku, sa svojih ideoloških pozicija koje su bile legitimne pre 11. septembra, ali nemoćni da shvate suštinu poteza nakon sudbonosnog datuma. Za levičare je napad na Irak i dalje imperijalistički pohod u službi globalnog kapitalizma, za evropske i slovenske nacionaliste pohod ka naftnim poljima kako bi se osigurala američka supremacija, za islamiste rat zapada protiv islama. Iako su svi oni u pravu, radi se ipak samo o detaljima koje oni uzimaju iz celine i uzdižu ih u centar svog pogleda na svet.
Nije uspeo da izgradi čvrstu ideološku pozadinu, da se poveže sa levim i desnim antimondijalističkim učenjima, da pokuša da svoja realna saznanja stavi u osnovi novih teorija i pokreta. Imajući u vidu snažnu propagandu i sredstva kojim raspolaže protivnička strana, pravo je čudo kako je uopšte uspeo da dođe i do ovog stadijuma-animiranja široke javnosti o prirodi terorističkih napada. Sasvim bi drugačije bilo stanje da su organizovane grupe i pokreti, kao i već etablirani intelektualci pružili otvorenu podršku negacionistima i pokušali da stvore nova hibridna učenja koja bi se bazirala upravo na novim negacionističkim činjenicama. Umesto toga levi antiglobalisti su jednostavno prešli preko negacionizma, svrstavši ga u spekulativne teorije zavere, oduzimajući mu time verodostojnost nužnu za sam početak bitke. S druge strane razni konzervativni, nacionalistički i integralistički krugovi uspeli su jedino da banalizuju sofistikovane negacionističke tvrdnje, svodeći ih često na senzacionalističko i bezmisleno ponavljanje parola tipa “Amerikanci su sami sebi to napravili”, uništavajući i ono malo smisla koji su sami negacionisti uspeli da stvore svojim hrabrim istraživanjima. Umesto da ulože čitavo svoje idejno nasleđe u razvoj novih teorija baziranih na negacionizmu, ovi krugovi su sveli kompleksan fenomen 11. septembra na primitivno skovanu “zaveru” često sa jasnom antisemitskom pozadinom, sve u službi (ne)svesnog kompromitovanja svih autentičnih odgovora na bušistički izazov.
Potencijalni uspeh u daljem sukobu raznih snaga otpora sa američkim hegemonizmom, nužno zavisi od sposobnosti ovih snaga da shvate prirodu svog neprijatelja. Ako je Buš “unapredio” bin Ladena u super Hitlera i super Lenjina, onda je za očekivati da on i sebe vidi u ulozi vođe koji je ujedinio i prevazišao sve prethodne aspekte američke i zapadne politike. Buš je prevazišao i imperijalizam i kolonijalizam i antievropske i antiruske krstaške pohode u oba svetska i u hladnom ratu. Stari imperijalizam i neokolonijalizam umrli su najzad među ruševinama Svetskog trgovačkog centra i Pentagona da bi se rodio sasvim novi kvalitet, nova celina koja u sebi ujedinjava sve dosadašnje na sasvim novi način. Pitanje koje se ovde postavlja jeste da li je potrebno slično unuštavanje starog antiglobalizma i antimondijalizma, da bi se iz njihovog pepela rodio novi antibušizam, pandan idejnom čudovištu koje je porođeno 11. septembra 2001.
Saša Papović |
Predhodna strana |
|
|
