Predhodna strana

Varvarinska tragedija pred sudom u Berlinu

Nemački strah od presedana

Savezni sud razmatra da li Berlin snosi direktnu odgovornost za napade na nezaštićene srpske civile

Nemački Savezni sud juče je razmatrao u svojstvu višeg apelacionog suda zakonitost presuda nadležnog suda u Bonu i Apelacionog suda u Kelnu, izrečenih u takozvanom Varvarinskom procesu. Žrtve NATO bombardovanja Varvarina 30. maja 1999. godine, njih sedamnaestoro sa teškim telesnim povredama i 18 članova rodbine desetorice poginulih civila, tužili su nemačku državu za isplatu odštete u iznosu od ukupno 3,5 miliona evra.

Podsećanja radi, trideset i pet podnosilaca tužbe tužili su nemačku državu za odštetu, iako borbena avijacija te zemlje nije učestvovala u bombardovanju. Ipak, stručni savetnici advokata žrtava Hansa Jirgena Šnajdera otkrili su „pravni međuprostor” koji je na sledeći način obrazložen: „...Nemačka je u sklopu snaga NATO-a aktivno učestvovala u planiranju bombardovanja i odabiru ciljeva, obezbeđivanju logističke pomoći, uključujući tu i letove u svojstvu izvidnice i obezbeđenja aviona bombardera... S obzirom na to da je naknadno utvrđeno da Varvarin nije bio strateški cilj, da u njemu nije bilo ni pripadnika vojnih formacija, pa čak ni obezbeđenja protiv napada iz vazduha, Nemačka snosi direktnu odgovornost za napade na nezaštićeno civilno naselje.”

Oba nemačka suda, međutim, najpre prvostepeni u sud Bonu u decembru 2003. godine, potom i Apelacioni sud u Kelnu, u julu 2005. godine, istakli su da nema pravne osnove po kojoj bi tužbe mogle da budu prihvaćene. U obrazloženju je pojašnjeno da ni međunarodno humanitarno pravo, ni nemački ustav, ni zakon o takozvanoj obavezi države da jemči za svoje oružane snage, ne predviđaju isplatu odštete pojedincima.

Apelacioni sud u Kelnu dodao je, štaviše, da ne postoji čak ni obaveza da se razmatraju bliže odredbe međunarodnog prava, „jer ono po svojoj strukturi pruža samo indirektnu zaštitu pojedincima”.

Da li će i Savezni sud zauzeti takav stav – ostaje da se vidi. Do saopštavanja konačne odluke Saveznog suda moglo bi da protekne još nekoliko nedelja. U međuvremenu, istakli su nemački mediji, Nemačkoj, ali i drugim zemljama koje su učestvovale u bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, preostaje da strepe od posledica i nadaju se – nehumanoj i nedemokratskoj odluci saveznih sudija.

Svedočanstvo o ratnom zločinu

Vesna Milenković i Marina Jovanović pojavile su se juče pred sudijama nemačkog Saveznog suda da bi svojim svedočenjem pomogle u donošenju presude, koja po merilima čovečnosti i demokratije ne bi smela da bude predmet diskusija – da li je bombardovanje nezaštićenih civila u Varvarinu, 30. maja 1999. godine, bio ratni zločin? U saopštenju NATO-a, napad na gradić na obali Morave obrazložen je kao „legitimna akcija prekidanja linija snabdevanja VJ”, iako se u gradu nije nalazio nijedan pripadnik naše vojske. Izginuli su civili, među njima i sedamnaestogodišnja ćerka Vesne Milenković – Sanja. Marina Jovanović, od roditelja poslata u Varvarin da bi izbegla bombardovanje Beograda, preživela je sa teškim povredama. Ispod potiljka ostala joj je ružna uspomena – duboki ožiljak od rane. Da li će ikada shvatiti pravna tumačenja koja osporavaju njene optužbe? Da li će razumeti opravdanje iz usta Džejmija Šeja, tadašnjeg portparola NATO-a: „...Suzbijanje zločina podrazumeva i žrtve na putu do ostvarenja tog cilja.”

M. Kazimirović

  Štampa