Predhodna strana

Potrebni smo vašim tajnim službama

Šef Misije OEBS u Srbiji ambasador Hans Ola Urstad nevoljno odgovara na pitanja o Kosovu i moguće destabilizacije regiona ukoliko ta srpska pokrajina bude dobila nezavisnost. Kaže da hipotetičke teze, o tome "šta će biti ako bude", ne želi da komentariše. Prognoze, naravno, ima, ali ih diplomatski - krije.

OEBS je prisutan u celom regionu, a suština našeg mandata su postizanje stabilnosti i pomoć u uvođenju najviših evropskih standarda u zemljama gde imamo naše misije. Mislim da ćemo u Srbiji biti još neko vreme i raditi na tome - kaže ovaj norveški diplomata u intervjuu "Novostima".

Pretpostavljamo da ste u kontaktu i sa misijom OEBS-a u Prištini?
- Naravno. Redovno se sastajemo i razgovaramo o stvarima od zajedničkog interesa.

Možete li, onda, reći da li Kosovo ispunjava evropske standarde, pogotovo u pogledu zašite ljudskih i manjinskih prava?
- Ne mogu da dajem izjave za područje za koje nisam odgovoran. Nego, samo za Srbiju.

A, da li je uobičajeno da u jednoj zemlji rade dve misije OEBS-a?
- Ne.

Znači, mi smo specifična zemlja.
- Naša organizacija ima posebno kreirane aranžmane u zemljama u kojima se nalazi shodno potrebama određene zemlje.

SIGURNO MOŽE MNOGO BOLJE
KOLIKO je poznato, vaša misija vrlo je aktivna na jugu Srbije. Tamo je situacija mirna, ali postoje procene da bi se mogla iskomplikovati ako bi Kosovo dobilo nezavisnost. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
- Već dugi niz godina prisutni smo na jugu Srbije. Možda jedno od naših najvećih dostignuća je uspostavljanje multietničke policije i čitajući sve moguće izveštaje, ne samo naše organizacije, ispostavilo se da je ona postigla veliki uspeh. Nastavljamo da radimo na tom planu, pa smo, recimo, organizovali i dodatnu obuku za pripadnike policijskih službi na jugu Srbije. Sve što radimo, radimo da bismo pomogli u stabilizaciji juga Srbije, gde je samo pre nekoliko godina situacija bila vrlo nestabilna. U svim aktivnostima blisko sarađujemo i sa predstavnicima lokalnih vlasti i sa centralnim vlastima i još mnogo toga može da se uradi. Naše aktivnosti nastavićemo bez obzira na situaciju u susedstvu.

Nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU uslovljen je izručenjem Ratka Mladića. Koliko će takav zastoj, kojem se ne nazire kraj, usporiti sveukupne reforme u zemlji?
- Potpuno je jasno da je ispunjenje svih zahteva Haškog tribunala, prvenstveno izručenje Ratka Mladića, od presudnog značaja za budući razvoj zemlje. Što se tiče samog Mladića, krajnje je vreme da prestane da se sakriva, da se isprsi i izađe, da se preda i tako ispuni svoju dužnost prema zemlji. Kao i svi preostali optuženi koje traži Hag. Teško mogu da razumem kako takav čovek kao što je Mladić može da pokaže toliki kukavičluk i da toliko šteti svom narodu.

Ali Koštunica, odnosno vlada, tvrdi da ne zna gde je on i da ga traži? Šta će se dogoditi ako ga vlasti ne pronađu?
- Nisam pominjao vladu i premijera Koštunicu.
Ali, mi smo pomenule?
- Morate onda da pitate premijera.
Da li i vi, možda, mislite da je Mladić u Srbiji?
- Kako bih ja to mogao da znam. Pitajte to tajne službe, imate ih pet, vojsku, policiju...
Pošto ste pomenuli policiju, OEBS je uključen u reformu te službe...
- Tačno, tu smo zaista aktivni. Bavimo se obrazovanjem i dodatnom obukom policije, sve u bliskoj saradnji sa MUP Srbije. Radimo na velikom projektu, vrednom oko 2,6 miliona evra koji finansiraju Norveška i Mup Srbije, a reč je o transformaciji Srednje policijske škole u Sremskoj Kamenici u pravu Policijsku akademiju.

Jeste li se bavili i reformom službi bezbednosti?
- Ne. Do sada, nismo. Ali, to je definitivno područje gde bih voleo da se angažuje naša misija, zato što je reforma u ovom sektoru potrebna kako bi se postigli standardi u skladu sa najboljom evropskom praksom.

TREBALO JE I NAS PITATI

OEBS je izrazio zabrinutost u vezi sa dodelom frekvencija i aktuelnim izmenama Zakona o radiodifuziji. Konkretno, šta je tu sporno?
- Sporan je način na koji su amandmani na taj zakon predstavljeni parlamentu. Nije ispoštovana normalna procedura jer je tih 17 amandmana pre predstavljanja u parlamentu trebalo da prođu kroz nadležno Ministarstvo za kulturu i informisanje, da se o njima konsultuju sve zainteresovane strane, pa i mi, na kraju krajeva. A, to se nije desilo.

Uprkos zahtevima da se izmene Zakona o radiodifuziji povuku, Skupština ih je ponovo izglasala. Jeste li to očekivali i hoćete li, povodom toga, reagovati?
- Naravno, nadali smo se da ovi amandmani koji sadrže propuste neće biti izglasani, pa izražavamo žaljenje zbog takvog ishoda.

Kako se u Norveškoj, iz koje dolazite, dele frekvencije? Postoji li tamo nezavisno regulatorno telo?

- Regulatorno telo postoji, a dozvole dodeljuje Ministarstvo za kulturu, na osnovu zakona o radiodifuziji i na osnovu sedam specifičnih propisa.

Znači li to da Vlada Norveške odlučuje ko će dobiti frekvencije?
- Da. Ministarstvo za kulturu izdaje koncesije za dozvole i frekvencije na osnovu zakona koji se usvajaju u parlamentu. Ali ono što je važno, jeste kvalitet donesenih odluka, to jest, da su one u skladu sa najboljom praksom i standardima.

Ako je već to tako, otkud, onda, toliko povika da vlast utiče na našu Radiodifuznu agenciju?
- Ne mogu da komentaršem vašu izjavu u vezi sa postupcima vaših vlasti. Za OEBS je jedino pitanje kvalitet obavljenog posla. Mi se trudimo da se uvedu najbolji standardi.

Postoje li, uopšte, unificirani standardi u medijskoj regulativi?
- Postoje osnovni standardi koji se odnose na slobodu i pluralizam medija, emitovanje javnog servisa, kao i propisi u vezi sa komercijalnim emiterima. Zakoni i modeli mogu se razlikovati, ali postoji okvir osnovnih standarda i vrednosti koje važe u svim demokratijama.

PITANJA ZLOČINA

U KOJIM sve reformama još učestvuje OEBS?
- Naše odeljenje za vladavinu prava dosta se bavi regionalnim pitanjima, radi puno sa tužilaštvima i sudovima, a tu, naravno, uključujem i pitanje ratnih zločina. Jer, ona su ovde regionalnog karaktera. Naša misija se trudi da poveže institucije iz zemalja u regionu koje sa bave ovim pitanjima.

PRITISAK

MISLITE li da bi stalni pritisak međunarodne zajednice na Srbiju zbog Kosova i Haga mogao da bude kontraproduktivan i da radikalizuje srpsku političku scenu?
- Moj odgovor na ovo pitanje je veoma kratak: ne vidim kako bi radikalizam mogao da poraste u odnosu na sadašnji momenat. Teško mi je i da pomislim da bi se to moglo desiti i nadam se neće do toga doći.

GLUPOST

KAKAV je vaš komentar na optužbe pojedinih emitera da se OEBS "u ime evropskih principa" svrstava na stranu onih koji nisu dobili frekvencije?
- Glupost!

S. Remić - T.Markotić

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=1&status=jedna&vest=94559&datum=2006-09-30

  Štampa