SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Nezavisnost ili smrt

Politicki analiticar Aleksandar Mitic iz Brisela, autor projekta Kosovo 2006. – pravljenje kompromisa, govori o promeni svetske politike prema Srbiji i nervozi albanskih lidera, koji Srbima i svetu šalju nove pretnje.

Piše: Marko Lopušina

Jedna od albanskih pretnji bukvalno glasi ovako: "Ukoliko ne dobijemo našu nezavisnost, postacemo isfrustrirani i toliko pobesneti da ce nastati pakao za Srbe, druge nealbance i strance na Kosovu". Od marta do danas Albanci su izveli 57 napada na kosovske Srbe kaze Aleksandar Mitic. U svojim diplomatskim torbama Boris Tadic, predsednik Srbije i Vuk Draškovic, ministar inostranih poslova, na put u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti OUN, poneli su po nekoliko primeraka CD roma Kosovo 2006. – pravljenje kompromisa. Ovaj disk u svojim rukama vec imaju Oli Ren, Havijer Solana, Kondoliza Rajs, Romano Prodi i mnogi drugi politicari koji direktno ucestvuju u procesu odredivanja buduceg statusa Kosmeta. U Njujorku bi CD rom trebalo da dobiju americki predsednik Džordž Buš, generalni sekretar OUN Kofi Anan i drugi ucesnici rasprave o Kosovu i Metohiji.

- Jedan od ovih politicara mi je rekao da je naš CD Kosovo 2006. – pravljenje kompromisa veoma koristan i efikasan – pohvalio nam se Aleksandar Mitic, direktor ovog elektronskog izdanja srpske istine o Kosmetu u izdanju Instituta 4S u Briselu, koji se bavi promocijom srpskih stavova u medunarodnoj zajednici.

Promocije ovog medijskog projekta o Srbiji i Kosmetu vec su održane u Rimu, Briselu, Becu, Parizu, Beogradu, Kosovskoj Mitrovici i Gracanici. Na svim tim prezentacijama je bilo diplomata iz zemalja Kontakt grupe, savetnika visokih funkcionera, ljudi koji se bave Kosmetom u EU, NATO i drugim organizacijama.

- Podelili smo preko 3.500 primeraka ovog diska pregovaracima, politicarima, diplomatama, funkcionerima, analiticarima, akademicima i novinarima širom sveta. A na desetine hiljada ljudi iz inostranstva do sada posetilo naš sajt, na kojem se nalazi ceo sadržaj diska – objasnio nam je Aleksandar Mitic, diplomatski analiticar Instituta 4S iz Brisela, prve prave srpske lobisticke organizacije u dijaspori.

Isprazna formulacija

Aleksandar Mitic je predavac na Fakultetu politickih nauka u Beogradu. Autor je brojnih naucnih priloga o Kosovu i Metohiji. Obrazovao se u Kanadi, SAD i Belgiji. Kao dopisnik AFP iz Beograda tokom sest godina, izvestavao je izmedju ostalog sa Kosmeta za vreme NATO bombardovanja. Danas je dopisnik agencije Tanjug iz Brisela. Promocija izdanja Kosovo 2006. u Beogradu je bila povod da pitamo Aleksandra Mitica za strucnu procenu rasprave o Kosmetu u OUN i sam nastup predsednika Srbije u Savetu bezbednosti?

- Sastanci u Njujorku su pokazali da se Srbija snažno opredelila za svoje rešenje kosmetske krize, da su stavovi svih drugih aktera u procesu generalno ostaju isti, ali da se i pored toga ide ka ubrzanju procesa rešavanja statusa Kosova i Metohije. To što nema napretka u pregovorima, ipak, nije preterano veliko iznenadenje ni za koga u Savetu bezbednosti, jer je ocigledno pritisak na Albance bio nedovoljno snažan. Konsenzus u Kontakt grupi još uvek ne postoji, pogotovu ne po pitanju "nezavisnost – da ili ne", što samo po sebi govori da nezavisnost nije prioritetno rešenje ovog problema.

Kako komentarišete stav Saveta Evrope o uslovnoj nezavisnosti za Kosmet, koji je sadržan u rezoluciji koja se priprema u Strazburu?

- Ta rezolucija je površna i kontradiktorna i sa vrlo slabom argumentacijom za tzv. uslovnu nezavisnost Kosmeta. Ovaj tekst je samo predlog rezolucije izvestioca lorda Rasela Džonsona o kojoj ce se voditi burna debata, tako da je neizvesno kakav stav ce na kraju zauzeti Savet Evrope. Cak i kada bi ovakva rezolucija bila usvojena, ona ne bi mogla da ima znacajniji uticaj na buduce rešenje statusa Kosmeta, kao što ce, nažalost, bez uticaja biti i deklaracija Parlamentarne skupštine OEBS-a, u kojoj se istice neophodnost poštovanja teritorijalnog integriteta. Kljucni faktori za konacnu odluku o sudbini Kosova i Metohije su, ipak, clanice Kontakt grupe i Saveta bezbednosti OUN.

U rasprava oko statusa Kosova i Metohije dosta se koristi baš taj termin uslovna nezavisnost. Šta se njime oznacava ili naglašava, neko moguce rešenje?

- Sam pojam uslovna nezavisnost je jedna isprazna formulacija, koju neki, nažalost, smatraju kompromisom, kojim se podrazumeva da bi, recimo Albanci "morali da sacekaju na nezavisnost još par godina" ili da "odustanu od ideje Velike Albanije". Vecina pobornika ove ideje smatra da uslovna nezavisnost znaci da ce Kosovo dobiti nezavisnost u fazama, ako kosovski Albanci pocnu da poštuju ljudska prava Srba i drugih ne-Albanaca. Ali, ta opcija je uvreda za pregovarace i za zagovornike modernih standarda ljudskih prava. Ova formulacija, medutim, namece i neka druga pitanja. Ako Albanci ne mogu da poštuju osnovna ljudska prava pod medunarodnom prismotrom, zašto bi ih poštovali kada budu ostavljeni sami? Ako je Beograd u potpunosti protiv trenutne nezavisnosti, zašto bi je prihvatio za dve-tri godine? I da li "uslovna nezavisnost" u suštini predstavlja jednu krajnje zastrašujucu i perverznu trgovinu "ljudska prava za teritoriju"?

Albansko blefiranje

CD rom Kosovo 2006. sadrži tri dela i govori o prošlosti, sadašnjosti i buducnosti Kosova i Metohije. Recite nam koji su to srpski stavovi o Kosmetu koji su preko ovog elektronskog pisma, da se tako izrazimo, preneti svetskim državnicima?

- Jasno su prvo iskazani srpski argumenti protiv nezavisnosti Kosmeta, kojom bi se izazvala nestabilnost u regionu, a možda i sukob na Balkanu.

Stvara se opasni presedan za secesionisticke pokrete širom sveta, ugrožava medunarodno pravo i stvara iz temelja potpuno nova država, razbijajuci zemlju sa najvecim multietnickim bogatstvom u regionu. Kosmet jednostavno nije održiv kao država. Njegova ekonomija je u ruševinama, izvozi manje od tri odsto svog uvoza, pokrajina živi na donacijama i ima najvecu stopu nezaposlenosti u Evropi. Umesto da primenjuju kljucne standarde, vodstvo kosovskih Albanaca i šef Misije UN na Kosmetu pokušavaju na sve nacine da veštacki nacrtaju sliku o multietnickom uspehu u pokrajini. Mi javno pred medunarodnu zajednicu postavljamo pitanje valjanosti rešenje kojom bi se nagradila albanska strana, koja sistematski vrši masovno kršenje ljudskih prava u poslednjih sedam godina, a kaznila srpska strana, koja u poslednjih šest godina pokazuju sve veci demokratski razvoj i namece se kao faktor stabilnosti u regionu. Slucaj Kosova i Metohije nije jedinstven u svetu, kako ga albanska strana predstavlja, i ne sme da bude presedan u svetskoj diplomatiji. Postoji najmanje 20 modela specijalnih statusa pojedinih pokrajina u svetu, od kantona u Švajcarskoj do Hong Konga u Kini, koji su uspešno primenjivani i nema razloga da se status Kosmeta rešava politickim nasiljem. Medunarodna zajednica, ako se odluci za nezavisnost, treba istovremeno da odgovori na pitanje zašto bi se zbog Albanaca kršilo medunarodno pravo i zbog cega bi Albanci na Kosovu trebalo da budu izuzetak?

Za albanske stavove ste jednom prilikom rekli da su zasnovani na politickom blefiranju. Kako to blefiranje objašnjavate?

- Mi u našem izdanju imamo poglavlje koje se zove Bleferski vodic o nezavisnosti Kosova, u kome analiziramo albanske stavove, koji su bez argumenata i bazirani na ispraznim politickim frazama. Jedan od albanskih blefova je teza proalbanskog lobija da "Srbija mora da bira izmedu Kosova i Evrope". Oni zaboravljaju da je evropska perspektiva Srbija usvojena još na samitu EU u Solunu 2003. i da ne postoji nijedan evropski funkcioner koji povezuje srpski stav o Kosmetu sa evropskom perspektivom Srbije. Cesto se cuje i teza Albanaca da je Srbija izgubila Kosovo 1999., a da ce ljudska prava na Kosmetu poceti da se primenjuju tek u nezavisnoj albanskoj državi, što je perfidan politicki sarkazam, jer smo svedoci koliko se malo ljudska prava danas poštuju.

Šta Srbija nudi Evropi i OUN, odnosno šta su po Vama prednosti srpskog rešenja kosmetske krize?

- Naše rešenje je maksimalna autonomija Kosova i Metohije unutar Srbije. Srpsko rešenje pitanja buduceg statusa Kosmeta je po prvi put u poslednjih 15 godina u potpunosti kompromisno i proevropsko. To je rešenje po kojem bi svi bili pobednici: Albanci, jer bi upravljali svojom buducnošcu i imali sve neophodne politicke instrumente da to cine, a Srbi na Kosmetu bi dobili garancije za svoj autothoni život i pravo na povezivanje sa Beogradom. Srbija ne bi izgubila istorijsku kolevku, Bosna i Makedonija bi dobile garancije da se menjanje granica na Balkana više nece tolerisati, a SAD bi mogle da povuka vojsku sa Kosmeta, a da ne izgube diplomatski uticaj i u Prištini i u Beogradu. Rusija, Kina, Španija i mnoge druge zemlje koje se suocavaju sa separatizmom bi bile zahvalne ukoliko bi se izbegao opasan presedan da Albanci dobiju nezavisnu državu, jer bi i njihovi seperatisti potom tražili isto svoju državu.

Kakve su reakcije u EU i NATO u Briselu na ove srpske stavove i na poruke projekta Kosovo 2006?

- Funkcioneri EU i NATO u Briselu, kao i mnoge diplomate i analiticari su ocenili su su srpski argumenti u suštini logicni i da je koncept više od autonomije, manje od nezavisnosti i razuman.

Nasilje po svaku cenu

Albanci javno prete da ce primeniti nasilje ako ne dobiju ocekivano i obecavano nezavisno Kosovo? Kako je moguce da to prode bez medunarodnih sankcija?

- Albanci su nasiljem postigli sjajne uspehe na Kosmetu i u Makedoniji. Nasiljem su uspeli da dobiju ono što nisu mogli politickim putem i logicno je da ima onih koji tako i dalje razmišljaju. Ocekivanja su im ogromna, jer je medunarodna zajednica bila tolerantna prema albanskoj politici nasilja. Zato otvoreno i prete. Od marta 2004. do danas Albanci su izveli 57 napada na Srbe na Kosmetu. Sada se mnogi medunarodni funkcioneri žale da su Albanska ocekivanja preterana, a njihova pretnja nasiljem besmislena. Javna pretnja Kolja Beriše i uzvici "Nezavisnost ili smrt" su danas najbolji dokaz da Albanci više nisu sigurni da ce dobiti nezavisnost. Potpuno je izvesno da Albanci moraju da se suoce, za njih, sa teškim kompromisima. Da li ce se zbog toga pobuniti, ja ne verujem jer im je Komanda NATO rekla da ima 17.000 vojnika koji ce ih spreciti u nasilju. Mi u Briselu dobijamo signale s raznih strana da se u EU smatra da je greška lidera Albanaca što svoje javno mnenje nisu pripremili za neprijatne vesti i za politicke kompromise. Jer, medunarodni zvanicnici koji posecuju Prištinu poceli su kao glavnu poruku albanskoj vecini sve cešce da koriste frazu potreba za kompromisom.

Vidljivo je da je Srbija krenula u diplomatsku kampanju pridobijanja glasova za naše rešenja komsteks krize. Recite nam jasno ko bi mogao da bude uz nas u OUN?

- Upadljivo je da, pored Kipra i Grcke, i Španija imaju prilicno blagonaklon stav prema Srbiji, dok je Francuska za neku vrstu kompromisnog rešenja, nešto izmedu suštinske autonomije i uslovne nezavisnosti. Od zemalja u okruženju, stav Slovenije nam je jasan, kao i Albanije. Bugarska i Rumunija izražavaju simpatije prema našim stavovima, dok je Makedonija malo popustila u protivljenju nezavisnosti, cini mi se pre svega zbog velikog uticaja Albanaca u Sobranju. Za Hrvatsku i Bosnu mislim da se nece previše mešati u pregovore. Sarajevo cuti zbog mogucih reperkusija po celovitost BiH u slucaju nezavisnosti, a Zagrebu je, pre svega, bitno što brže clanstvo u EU i zato ce slediti stavove Brisela. Možemo da racunamo na podršku Rusije i Kine, koji se, pre svega zbog svojih interesa, nece zalagati za nezavisnost. Imamo prostor za manevar, ali je potrebna dodatna ofanziva u nastupu, kako kod politicara, tako i u stranim medijima, gde još uvek dominantan albanski lobi. Taj lobi nije toliko kvalitetan koliko je postojan i uporan. Pokazalo se da cim smo krenuli u kampanju, da se taj lobi pokolebao i da mu se moze suprostaviti – priznao nam je na kraju razgovora politicki analiticar Aleksandar mitic, tvorac projekta Kosovo 2006. – pravljenje kompromisa.

Albanski blef

- Albanci vole da blefiraju i da govore da u Srbiji, "progresivne snage ispravno smatraju da je Kosovo rak rana Srbije", a da su "retrogradne snage one koje i dalje razvijaju nekakvu kosovsku mitomaniju". Po ovom politickom blefu Albanaca, ispalo bi da je citav srpski parlament retrogradan. To je politicki sasvim neuverljivo za nekog ko se u Evropi bavi Srbijom i ko zna kako funkcioniše naš parlamentarni sistem.

Ruski veto

- Nije nemoguce da Rusija uloži veto u Savtu bezbednosti OUN. Pocetkom godine je najavljeno da ce se Rusija usprotiviti duplim standardima i insistirati na univerzalnim. To je jedan od kljucnih principa za uspeh pregovora o kosmetskoj krizi. Ruski veto, medutim, više lici na neku vrstu upozorenja onima koji žele da nametnu rešenje, pre nego što bi to mogao da bude neki pravi scenario rešavanja krize, tako da ne verujem da cemo mi doci do situacije u kojoj ce Rusija morati da upotrebi veto. Da se to ne bi dogodilo potrebno je da EU i SAD pokažu još vecu dozu fleksibilnosti i razumevanja prema srpskim stavovima, a ukoliko pronademo kompromis, nece biti potrebno nikakvo upozorenje i pretnja ruskim vetom.

Marko Lopušina

Predhodna strana

Štampa