Predhodna strana

Hoće li najzad Srbijom da vladaju Srbi

Dinaroidi

Ideološko ispiranje mozga se uvek vrše u interesu nekog tuđina - 27. mart, 9. mart, 5. oktobar, jugoslovenstvo, bratstvo i jedinstvo, jednopartijska diktatura katolika i hrvatskog šoviniste Josipa Broza, petooktobarsku anacionalnu demokratiju, EU ili političke bajke koje vas usmeravaju na prevrtljive azijske zemlje Rusiju i Kinu.
 

Piše: dr. Miloš Minić

Početak ovog teksta je veoma važan on se sastoji u tvrdnji da je naš naučnik, starosedelac čistokrvni Srbin Jovan Cvijić svetski naučnik. Neću da se pozovem na naše umne glave daću samo malograđaski argument koji se bazira na sledećoj premisi: Sve što se radi u zapadnoj Evropi imitiraj kao majmun! Najjača obaveštajna služba u Srbiji, naravno nije srbijanska, nego su to Engleska i SAD. Njihovi obaveštajci moraju da izuče Jovana Cvijića (samo primitivci koji kada navuku krpu po najnovijoj modi mogu olako da poveruju u novo doba lako da odbacuju antropogeografiju, etnopsihologiju i etnologiju) pre nego što dođu na područje srpskih zemalja.

DRUGI argument koji mora da se ima na umu kada se čita ovaj tekst je da je istorija nauka koja ima svoje rezultate koji mogu da se svedu. Istoriju možete da razumete ili da vam njene zakonomernosti ostanu zauvek nejasne kao neka magična tajna, a to zavisi da li ste vaspitavani u zdravoj nacionalističkoj porodici ili su vam roditelji bili prosti pa su popustili pred ideološkim ispiranjem mozga koje se uvek vrši u interesu tuđina (27. mart, 9. mart, 5. oktobar, jugoslovenstvo, bratstvo i jedinstvo, jednopartijska diktatura katolika, hrvatskog šoviniste Josipa Broza, petooktobarsku anacionalnu demokratiju, EU ili političke bajke koje vas usmeravaju na prevrtljive azijske zemlje Rusiju i Kinu).

Prostaci ne razlikuju površnost ideologije od duhovne vertikale koja mora da bude precizno centrirana da bi se skup civilizacijskih ideja nazvao doktrinom, a iz doktrine se izvlači kasnije vrlo lako i konkretan nacionalni program. Smernice zdrave nacionalističke i državotvorne doktrine grubo i pojednostavljeno bi mogle da se opišu: napredak srpske nacije po svaku cenu bez obzira na istorijske okolnosti i aktuelne (trenutne) ideološke koncepte.

TREĆI argument je kada vam neko uputi negativnu kritiku, možda vas ne mrzi nego želi da se u toj kritici prepoznate jer je to prvi korak u promeni na bolje. Ovu kritiku pišem da bi srpstvo ovako nasilnički koncentrisano lakše rezumelo svoje greške i da bi u sledećim godinama ojačalo, svoju ekonomiju i proširilo granice svoje države ili nam spasa neće biti.

Dinaroidi i poturice

Tema ovog teksta su Dinaroidi. Propast Prvog srpskog ustanka se najviše pripisuje jednoj opštoj nesigurnosti koju je širio dinaroid Karađorđe oko sebe svojom neselektivnom i nekontrolisanom violentnošću. Umesto da baci rođenog brata, zbog silovanja, u zatvor on ga je lično obesio. U prekomerni i nekontrolisani intezitet njegovih reakcija niko nije trebao da sumnja. Sa druge strane, bio je vojvoda neuspešnog Prvog srpskog ustanka koji je taj neuspešni ustanak okončao sa 17 rana na svom telu i nije pobegao preko Save to je Miloš Obrenović potonji vođa uspešnog Drugog srpskog ustanka. Plahovitost, nedokazanost, violentnost i junaštvo sa jedne strane, a sa druge taktičnost, mudrost, istrajnost i junaštvo.

U periodu pod Turcima Dinaroidi su srpstvu dali najviše poturica, jer su slabi sa svojim nacionalnim identitetom, ali i sa junaštvom mada se hvale pa se stiče potpuno pogrešan utisak da su talentovani za sve... Sa jedne strane je kultivisani (srbijanizovani, živeo je velikim delom u zapadnoj Evropi) kralj Petar Prvi Karađorđević, a sa druge strane korupcionaš usijane glave, megaloman sa osveženom sirovom krvi, zbog majke Crnogorke, kralj Aleksandar Karađorđević kome prvaci desnog krila Narodne radikalne stranke (zajedno sa mojim pradedom sveštenikom i narodnim poslanikom Mihailom Minićem) ni pre 1918. godine, a ni kasnije nisu mogli da mu objasne da nam nije potrebna multietnička i multikonfesionalna utopija, da to plitkoumno dinarsko domišljanje o jednom narodu sa tri imena i tri vere može loše da se završi (komičan je tandem promoter te ideje kralj Aleksandar i njegov dvorski pisac Jovan Dučić, koji je pri tome bezmerno prezirao Hrvate). Porodica Minić je zadnji susret imala sa usijanim dinaroidom, kraljem Aleksandrom, 1923. godine kada je došao u privatnu posetu u našu palatu kraj Kruševca.

I tada su Minići oštro, jasno i nedvosmisleno tražili od kralja Aleksandra da se kraljevina SHS uništi. Između dva svetska rata Srbi van Srbije su prkosili po svojim multietničkim zabitima kako imaju srpskog kralja na čelu države i ti isti ljudi se stavljaju pod zastavu sa petokrakom i trčeći iza sovjetskih kaćuša doveli su hrvatskog šovinistu Josipa Broza u srbijansko-sremački Beograd. Klicali su do juče Srbiji i kralju, potom bili žrtve njihove krvožedne braće Hrvata, a kada su došli sa partizanskim jedinicama čine neviđena zlodela masovna streljanja starosedelaca Srema, Bačke, Banata, centralne Srbije i Kosmeta. Sto hiljada nevinih starosedelaca je streljano. Ti veliki Srbi su pod komandom rođenog strica Stipe Mesića streljali nevine Srbe na srbijanskoj zemlji!

Ekspresija cinizma

ZAŠTO? Zato što su bili ugledni domaćini, zato što su bili za kapitalizam, zato što su bili za višepartijski sistem zato što su bili za parlamentarnu monarhiju koja zahvata pola Evrope u 21. veku?! Zato što su na svojoj zemlji bili protiv utopije?! Ubijali su Srbe starosedeoce koji su u većini na svojoj zemlji i dan danas posle svih nasilnih migracija. Starosedeoci su u većini svoji na svome. Na čelo svojih jedinica su stavili hrvatskog šovinistu ultrakatolika Hrvata Josipa Broza. Zar se uvođenje jednopartijskog sistema naziva oslobođenjem? Zar se ubijanje školovanih i uglednih starosedelaca naziva oslobođenjem? Kada smo mi starosedeoci Srema, Banata, Bačke centralne Srbije i Kosova i Metohije prešli Drinu ili u Crnu Goru i ubijali Srbe? Zar se stvaranje radnih logora od pravoslavnih manastira naziva oslobođenjem? Zar se cepanje srpskih teritorija između četiri republike naziva oslobođenjem? Zar stvaranje deklaracijom fantomskih nacija crnogorske, muslimanske i makedonske, i na taj način smanjivanje i cepanje srpske nacije, zove oslobođenjem? Tako su gurnuli veliki broj ljudi u istorijsku nesigurnost i nezaštićenost (neodrživost nacija koje su nastale dekretom, a ne viševekovnom diferencijacijom i neodrživost malenih državica). Zar se to zove oslobođenjem? Nacionalizam nazivju šovinizmom i nacizmom, zar se to zove oslobođenjem? Ekspresija cinizma je sadržana u rečenici i nema starosedeoca koji je nije čuo: “Lako je biti Srbin u Srbiji teško je biti Srbin van Srbije”! “Mi smo veliki Srbi”! Pa ste tako dokazali svoje srpstvo!

Najlakše je biti sluga. Stalno ste služili u tuđim državama. Kada ste veliki Srbi gde vam je država od Like do Drine? Gde su vam ministarstva? Gde su vam galerije? Gde su vam kraljevi, gde su vam akademici, gde su vam porazi i pobede? Gde vam je istorija? Vi ste stalno bili sluge! Vi ne možete, a ni Hrvati i Slovenci, na većinu ovih pitanja ne mogu da odgovore. Ne može neko sa mentalitetom sluge da bude kandidat za srbijansku državnu funkciju. Pogledajte naglasak kojim pričaju ti dinaroidi. Ne to nije naglasak ljudi sa planine, kako se to obično misli. To je naglasak neizdiferenciranog čoveka koga proces istorijske diferencijacije nije dotakao. Oni pričaju grubo i grleno kao pećinski ljudi, a nama se smeju kako otežemo u Sremu, Bačkoj, Banatu rugaju se srbijanskom naglasku Srbijancima Beograđanima tako i Srbijancima u centralnoj Srbiji. Razmislite kako recimo Englezi, Francuzi ili Rusi melodično pričaju, a pri tom su imperijalni narodi. Hrvati nemaju svoju kulturu. Njihova kultura je komična malograđanska kopija zapadne kulture na srpskom jeziku. Forma bez sadržine. Hrvati pomanjkanje svog indentiteta pokušavaju da nadomeste mržnjom prema Srbima. Ta tragična metodologija se desila i Srbima van Srbije. Ti Srbi zbog svoje niske civilizacijske izdiferenciranosti tj. manjka nacionalnog indentiteta takođe mrze Hrvate i muslimane da bi tu prazninu nadomestili.

Bez nacionalnog identiteta

Kada dođu u Srbiju oni nemaju više objekat svoje mržnje i vrlo brzo konstatuju da Srbija nije zemlja u kojoj se sedi na kršu i domišlja nego mora de se radi pa celokupnu svoju aktivnost usmeravaju po formuli: U sebe, na sebe i pod sebe. Počinju da mrze starosedeoce. Taj nedostatak nacionalnog identiteta se ogleda u mafijaškom organizovanju u Srbiji takođe u uskoj i plitkoj plemenskozavičajnoj svesti (to je naročito izraženo kod onih koji su izgubili nacionalni indentitet i izjašnjavaju se kao Crngogorci po nacionalnosti, pokažite da je jedan Crnogorac generalni direktor srbijanskog, kosmetskog, sremačkog, banatskog i bačvanskog preduzeća zaposlio na direktorsku funkciju starosedeoca, pa valjda kvantitet daje kvalitet valjda starosedeoci koji su u većini treba da budu na funkcijama u preduzećima i na državnim funkcijama, to pokazuje koliko su oni razorni za srpsku privredu. Ali to nije sve, oni su opsednuti multietničkim životom i nesposobni su da istrajno ratuju da bi stvorili sebi srpsku državu.

Politika žutih je nastavak dinarskog totalitarizma i vladavine primitivne malograđanštine koja je uspostavljena 1945. godine. Sada žuti pokušavaju da nametnu manjinsku političku volju nacionalističkoj većini sa stalnim apokaliptičnim pretnjama ukoliko se Srbija odluči da ne glasa za njih. Koliko je kadrovska politika žutih skandalozna govori biografija njihovog prvog predsednika koji je jahao sveštenika, a kasnije je uspostavio jake kopče sa tajnom policijom pod komandom hrvatskog šoviniste Josipa Broza. Drugi dinaroid je imao kopče sa uličarima, mafijom i bio je sin čistačice iz Bosanskog Šamca. Treći dinaroid je stigao iz zabite mahale Sarajeva. Pri srdačnoj poseti fundamentalističkoj vladi u Sarajevu ima naviranja inferiornih multietničkih sećanja kako ga je neki Sejo nosio na ramenima kada je bio mali i kada još nije ušao u fatalni sukob sa ocem pa je prvi pokušaj da se to reši bio studiranje paranauke psihologije što je još inteziviralo probleme kod mentalnog kolibrija pa se sukob preneo na polje politike.

Šta je tim primitivnim dinaroidima zajednički imenitelj? Prvi, iksključivo internacionalizam, drugi – spremnost da se po svaku cenu dođe na vlast čak i mini revolucijama, treći zajednički momenat je spremnost da za političko delovanje primaju strane pare i četvrti je da se srbijanska kasa ne doživljava kao nešto što treba sačuvati i još više ojačati nego iz sve snage atakuju kao da je državna kasa neprijateljske države, a oni pak zaduženi za diverzionu delatnost.

Volimo šajkaču

Dosta nam je dinarskih domišljanja i totalitarizma. Skandal bi izbio kada bismo mi starosedeoci bili državni funkcioneri u RS ili Crnoj Gori to je prosto njima nezamislivo. Znači RS i Crna Gora samo njima pripadaju, a Srbija je svačija. E pa nije! Gde im je obraz? Oni jednostavno ne razumeju istorijski takt krvi i tla Srbije. Oni nisu autohtoni. Njihov mentalitet je potpuno inkompatibilan sa geopolitičkom pozicijom Srbije. Nisu njihovi preci ratovali i stvarali Srbijansku državu. Naši preci su se borili protiv okupatorske religije i 1876. i 1878. i 1912. i 1913. godine, a oni su živeli u paklenom utopijskom zagrljaju multietničnosti. Možda to nije bilo demokratski, ali je bilo referendumski i za razliku od Arbanasa to smo uradili na svojoj teritoriji, a to niste poštovali kada ste došli u Srbiju. Koliko je vaš mentalitet inkompatibilan sa geopolitičkim položajem Srbije govori i činjenica da su Kosovo i Metohija nestali u paklenom dinarskom trouglu. Jedan je potpisao na simboličnom mestu – Kumanovu, mir drugi je prvom pomogao da se to ratifikuje u Skupštini, a treći je kao izašao, a ostao u Vladi. Tu se vi ne zaustavljate nego most Evropa između RS i Srbije koji košta 40 miliona evra treba samo mi da platimo. Ako vi ne možete da zaradite 20 miliona evra ako je ta teritorija RS toliko u ekonomskom smislu nemoćna zašto bismo ratovali za nju?

Ako ste zamislili Srbiju kao kravu muzaru šta ćete nam? Muka mi je od te političke plitkoumnosti kada neki od vas trljaju ruke pri pomisli da ako zapadna Evropa i SAD pomognu proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije da bi tako RS mogla da postane nezavisna. Ratujte za svoju državu, nađite bolje lidere, a ne one koji su spremni da potpišu Dejtonski sporazum. Pojasniću, jedan hektar kosovskometohijske zemlje u geopolitičkom smislu više vredi nego cela RS. Strategija glasi: stvaranje zapadnoevropskog modela države u Srbiji, nikako ne sme da se uđe u EU, oslobađanje Skopske republike i stvaranje ful kontakta sa Grčkom, punjenje srbijanske državne kase, naoružavanje i oslobađanje RS i teritorija koje je okupirala Velika Hrvatska. To je ispravan redosled sa vojnog i ekonomskog aspekta.

Da li ste spremni da shvatite koliko je punjenje srbijanske kase važno? Samo nam je ona ostala. Ako se naoružamo – spasićemo se! Volite šajkaču, volite srbijanskog seljaka, gradite selo. Nije Srbija samo Beograd i Novi Sad! Urban ne znači anacionalan, borite se za svoj indentitet! Jel’ nisam jasan? Evo pojasniću – najveću popularnost SRS ima od kako je vodi čistokrvan Srbin, starosedelac i Srbijanac Tomislav Nikolić. Vojislav Koštunica miran, tih, ne vređa, nema pompe, sjajan kombinatorik, ne zaleće se. Zašto ćuti vrhunski nacionalista erudita, paor – otac Milan Paroški? Zašto nema za njega mesta u političkom životu severne Srbije?

Ovaj tekst sam bazirao na pojavi koja se sastoji od većine slučajeva, a ne zasniva se na pojedinačnim primerima. Kakvi smo mi starosedeoci to ćemo mi izmeću sebe, na svojoj zemlji da raspravimo.

Volite Srbiju i njene starosedeoce jer bez njih vaši zavičaji neće biti oslobođeni. Volite Srbiju zbog Srbije i zbog sebe!

  Štampa