|
Hudini mađioničar ili špijun
 Osamdeset
godina posle smrti slavnog mađioničara i iluzioniste Harija Hudinija,
objavljena je njegova biografija prema kojoj on nije bio samo zabavljač nego
i špijun za britansku i američku vladu.
Hudini, sin imigranata rođen 1874. u jevrejskoj porodici u Budimpešti, bio
je superzvezda u Evropi i SAD početkom 20. veka.
Mogao
je da se izvuče iz lanaca, zatvorenih kutija i ludačkih košulja, porinut u
vodu ili okrenut naglavačke.
U knjizi "Hudinijev tajni život: Stvaranje prvog američkog superheroja",
autori Vilijam Kaluš i Lari Slouman tvrde da je Hudini bio špijun i da je
radio za Skotland jard, osmatrao ruske anarhiste i progonio falsifikatore,
prenosi agencija AP.
Kaluš i Slouman su, istražujući život misterioznog Hudinija, sačinili
elektronsku bazu podataka od 700.000 strana.
U biografiji oni iznose scenario prema kom je Hudini, koristeći karijeru kao
paravan, putovao u SAD i širom sveta i prikupljao podatke za kriminalističku
službu.
Autori su do tog zaključka došli nakon čitanja dnevnika Vilijama Melvila,
slavnog britanskog špijuna koji je Hudinija pomenuo nekoliko puta.
Melvil, koji je početkom 20. veka radio u Skotland jardu, pomogao je
Hudiniju da započne evropsku karijeru tako što mu je omogućio da pokaže
svoje sposobnosti.
Hudini je, na priredbi koju je Melvil organizovao, uspeo da izvuče ruke iz
para lisica Skotland jarda, na audiciji pred vlasnikom jednog londonskog
pozorišta. U knjizi se navodi da je to usluga koju je Melvil učinio Hudiniju
za uspešno obavljenu špijunažu.
Slična situacija ponovila se i u Čikagu, gde je Hudinijeva karijera počela
nakon predstave u kojoj mu je pomogao lokalni policajac.
"Kada smo pronašli Melvilov dnevnik, znali smo da postoji veza, znali smo da
tu nečeg ima", kaže Kaluš i dodaje da je taj dnevnik razjasnio mnoge druge
stvari.
 "Osoba
poput Hudinija mogla je nesmetano da putuje u kontinentalnu Evropu i da sa
sobom nosi raznorazne čudne stvarčice. Imao je, na primer, dozvolu da nosi
kalauze i za Rusiju i za Nemačku. Razumeo je šifre, znao je kako da čuva
tajnu, imao je pristup čak i zatvorima. Sve je to bilo vrlo zanimljivo
čoveku kakav je bio Vilijam Melvil", kaže Kaluš.
U biografiji se pominje i događaj iz 1902, kada je, u engleskom gradu
Blekburnu, Hudini odbio da odustane od mađioničarskog trika, uprkos
činjenici da je oko zglobova imao katance koje je bilo nemoguće otvoriti.
Nakon dvočasovnih pokušaja, Hudini je uspeo da izvuče ruke iz lisica, a
publika je njegov uspeh pozdravila ovacijama. Idućeg dana njegovi zglobovi
su bili "neverovatno plavi i naduti, sa velikim komadima odrane kože", piše
u knjizi.
Zbog načina na koji su lanci i katanci bili stegnuti, Hudini nije imao
drugog izbora nego da delove kože oguli kako bi se oslobodio.
"Znali smo da je Hudini heroj", kazao je Slouman. "Mogao je da se izvuče iz
bilo čega."
Brajan Vord, autor filma o slavnom iluzionisti, čije će prikazivanje u
bioskopima us-koro početi, izjavio je da veruje da bi se Hudini slatko
nasmejao kada bi čuo za ovo novo akademsko delo posvećeno njemu, jer daje
doprinos mitu koji je sam izgradio. "Hudini je za života umeo fantastično da
se reklamira".
Vord ne dovodi u pitanje oz-biljnost istraživačkog rada Vilijama Kaluša, ali
ističe da je Hudini bio majstor iluzije. "Menjao je životne činjenice da bi
ih uklopio u legendu koju je stvorio, i siguran sam da bi bio presrećan kada
bi saznao da je razotkriven kao špijun ne jedne, nego dve vlade", rekao je
Vord.
http://www.novine.ca/arhiva/2006/1078/naslovne.asp#4 |
