Predhodna strana

Ujedinjenje hrišćana?

Razlog susreta pape Benedikta XVI sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem I, prilikom posete Istanbulu, bili su pregovori oko sazivanja Osmog vaseljenskog sabora, koji bi trebalo da se održi posle 13 vekova, a čiji bi glavni cilj bio:

Prošlonedeljna poseta pape Benedikta XVI Turskoj, srdačan razgovor sa Vaseljenskim Patrijarhom Vartolomejem I i održavanje zajedničke molitve u patrijaršijskoj crkvi Svetog Đorđa, imala je za cilj zbližavanje dve hrišćanske crkve.
Kako NT saznaje u krugovima bliskim SPC, ovim korakom počela je realizacija globalnog projekta približavanja svih hrišćanskih crkava kako bi se prevazišao hiljadugodišnji raskol (hrišćani su 1054. podeljeni na katolike i pravoslavce). Planirano je da ovo zbližavanje kulminira Osmim vaseljenskim saborom na kojem bi došlo do ujedinjenja svih hrišćanskih crkava - katoličke, pravoslavne i protestantske.

1.000 godina raskola

Na Osmom vaseljenskom saboru koji bi, po recima naših sagovornika, mogao da se održi u bliskoj budućnosti, na najvišem nivou razgovaralo bi se o prevazilaženju barijera i unificiranju crkvenih bogosluženja u sve tri hrišćanske crkve. Ovome u prilog ide i izjava Benedikta XVI, u Istanbulu:
- Nažalost, još uvek ne možemo zajednički da slavimo svete misterije, zato se molimo da dođe dan u kojem će se ovo sveto zajedništvo ispuniti!

Na budućem svehrišćanskom okupljanju bili bi prisutni najviši crkveni poglavari iz sve tri crkve. Do sada je održano sedam vaseljenskih sabora, u periodu od 4. do 8. veka. Poslednji je okupio crkvene velikodostojnike u Nikeji 787. godine, a od onda - 13. vekova nije bilo želje za novim okupljanjem.

Glavni cilj pape Benedikta XVI, kako saznajemo, je da za vreme svog pontifikata prevaziđe 1.000 godina star raskol sa pravoslavnom crkvom, ali i da pruži ruku protestantskoj crkvi čiji vernici čine cak 57% populacije SAD.

Ideja o ujedinjenju svih hrišćana počela je da snazi posle napada Al kaide na zgradu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembra 2001. Združeni hrišćanski svet, kako saznajemo, trebalo bi da predstavlja kontratežu ujedinjenom muslimanskom svetu, čiji je natalitet iz decenije u deceniju sve viši.

Realizaciji ove ideje pristupilo se tek sa dolaskom Benedikta XVI u papsku stolicu, a ne ranije - zbog zdravstvenih problema prethodnog pape. Naime, Jovan Pavle Drugi bolovao je od Parkinsonove bolesti i nije imao snage za globalne pregovore.

Gregorijanski kalendar u SPC

Na Osmom vaseljenskom saboru učestvovali bi i najviši zvaničnici Srpske pravoslavne crkve, predvođeni srpskim patrijarhom. U krugovima SPC uveliko se priča o ujedinjenju sa ostalim hrišćanskim crkvama, a čak su u tom pravcu počeli i da se povlače neki konkretni potezi.

Naime, na redovnom jesenjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora razgovaralo se i o mogućnosti zamene julijanskog kalendara gregorijanskim, koji se upotrebljava gotovo u celom svetu. Kako saznajemo u vrhu SPC, većina vladika podržava tu ideju, ali postoje i struje koje su otvoreni protivnici ideje osavremenjivanja SPC.

Pored SPC, stari julijanski kalendar zadržale su samo Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i monaška zajednica na Svetoj gori, dok su na gregorijanski kalendar prešle Grčka pravoslavna crkva i druge pomesne crkve.. Inače, gregorijanski kalendar smenio je julijanski 1582. godine, odlukom pape Grgura XIII (po kojem je i dobio ime).

S. V.

Ruski patrijarh kritikuje Vatikan

Poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Aleksij Drugi optužio je Vatikan da vodi „izuzetno neprijateljsku politiku“ prema Rusiji i bivšim sovjetskim državama.

Ruski patrijarh upozorio je da takvo ponašanje može voditi daljem zaoštravanju odnosa između dve crkve. On je ponovio optužbe da katolički sveštenici rade na preobraćanju pravoslavnih vernika u katoličanstvo i da diskriminišu pravoslavce u zapadnoj Ukrajini.

„Nadam se da će Vatikan preduzeti konkretne korake kako bi se situacija popravila“, rekao je Aleksij Drugi.

Patrijarh je ocenio da će, ako se takva politika nastavi, susreti pravoslavnih i vatikanskih zvaničnika biti samo formalni i da „neće pomoći ljudima koji pate zbog nebratskih akcija“ katoličkih sveštenika.

„Nastavlja se katolička misija u Rusiji i drugim zemljama Zajednice nezavisnih država među ljudima, krštenim u pravoslavlju, kao i krajnje neprijateljska politika vođstva Ukrajinske grko-katoličke crkve u odnosu prema kanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi“, dodao je Aleksij Drugi na godišnjem saboru sveštenika Moskve u Hramu Hrista Spasitelja.

Aleksij Drugi je ocenio da je zajedništvo među predstavnicima raznih religija moguće ne u veronauci, već u sferi etičnosti i socijalnih pitanja.

„Moralne vrednosti su jedinstvene“, rekao je on, pozivajući još jednom na njihovo očuvanje pred „raspusnošću koja caruje u svetu“. Vatikan je odbacio optužbe, pozivajući se na podatak da katolička zajednica u Rusiji, u kojoj živi 144 miliona stanovnika, ima samo oko 600.000 vernika.

A. P

  Štampa