SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju

Mi smo nisko na lestvici

Verujem da velikim silama, dakle i Rusiji, u interesu je da smanje broj otvorenih pitanja

NIN, 14. decembar 2006

Spoljna politika se ozbiljno umešala u izbornu utakmicu u Srbiji. Nije samo da se svet meša u “naše” stvari, koriste i domaći političari svaku priliku da NATO, Rusiju, Evropsku uniju, Džordža Buša, predsednika SAD, ubace u svoj izborni voz. Tako je odluka o prijemu Srbije u Partnerstvo za mir izazvala sukob niskog intenziteta na predizbornoj pozornici.

Da li je i vas iznenadio poziv Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir?

- Da. To se nije očekivalo zato što uslov za ulazak – Ratko Mladić u Hagu – nije bio ispunjen. Nije bilo nikakvih signala koji su nagoveštavali preokret.

Međutim, ako posmatramo period od 2000. godine – kada je uslov za Partnerstvo bila smena Nebojše Pavkovića – videćete da su političari, ministri, državne ustanove, poslenici civilnog društva, neprekidno ponavljali da je princip uključivosti bolji od principa isključenosti, da je bolje i za Srbiju i za međunarodnu zajednicu da ona bude u njenom sistemu kolektivne bezbednosti, da je potreban okvir da bi se pomoglo reformskim snagama.

Prvi uslov za Partnerstvo je bila smena Pavkovića. Nije ispunjen pa je lestvica podignuta, tražilo se hapšenje Mladića. U Rigi je rečeno – nema uslova. Idealno da se zaključi kako u svemu tome nema principa, strategije, pravde, da je Zapad hirovit, da ne zna šta radi, da kod njega sve može i ovako i onako?

- Ja sam oduvek govorio, u susretima sa ljudima Zapada, da je taj uslov isuviše visoko podignuta lestvica za tako nizak prag u integracionom procesu Srbije i da je to kontra produktivno i za nas i za Zapad. Dakle, hapšenje Mladića je prejak uslov za ulazak, kako ga ja nazivam, u obdanište NATO-a.

Iz nekih razgovora iza zatvorenih vrata bilo je jasno da su tim tvrdim uslovom i oni sebe saterali u ćošak. U takvim trenucima presuđuje politička odluka sa najvišeg mesta.

To najviše mesto je američki predsednik Džordž Buš?

- Da.

Odluka iz Rige izazvala je kod nas neke nesporazume. Vest je javljena predsedniku i premijeru Srbije uveče uz molbu da se ne objavi, da se sačeka da bude ozvaničena.

Vlada je požurila da saopšti vest preko državne televizije. Čini se da joj je zamereno zbog te nekorektnosti koja je u domaćoj izbornoj utakmici mogla biti shvaćena kao prisvajanje iznenadnog uspeha?

- Ako vas vaš partner, u ovom slučaju NATO, zamoli nešto, nije u redu da ga ne poštujete. Konačno, formalno je odluka i doneta tek sledećeg jutra, jer su tek tada predsednici država i premijeri podigli ruku za tu odluku.

Drugi je problem što je premijer Vojislav Koštunica rekao da odluka znači da Kosovo ostaje u sastavu Srbije, a sutradan su ga demantovali i predstavnici NATO-a i američke administracije?

- Ponavljam ono što su rekli i ministri spoljnih poslova i odbrane: ulazak u Partnerstvo i odluka o Kosovu nemaju neposrednu vezu. Ulazak u Partnerstvo je pristupanje sistemu kolektivne bezbednosti koji se odnosi na pospešivanje uslova za, kako se kaže, interoperativnost vojski, i nema veze sa tim koja je i kolika je teritorija neke zemlje.

Treći je problem što je poziv za potpisivanje pristupanja Partnerstvu stigao na ime i prezime Borisa Tadića i njegovu funkciju predsednika Srbije. Vlada je pritiskala ministra Vuka Draškovića da i on putuje na taj skup, a kada je ovaj to odbio, izdala je nepotrebno ovlašćenje predsedniku kako ne bi bila izostavljena iz slavlja. Da li je korektno što i vlada nije pozvana na slavlje?

- Za nas je dobro da našim partnerima, našim istorijskim i prirodnim saveznicima sa kojima smo bili i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, pošaljemo jasnu poruku kojim putem idemo. Zato jeste dobro da na potpisivanje ide predsednik, najviša ličnost Srbije. Nije dobro da ide neko ko je na nižem položaju, a naravno da bi bilo dobro da je i predstavnik vlade pozvan na potpisivanje.

Ali, nije jedna institucija rekla „Uhapsićemo Mladića”, nego je to učinio Boris Tadić. I nije druga institucija izbegla da upotrebi reč „uhapsićemo” nego je to izbegao Vojislav Koštunica?

- Mnogo puta je iz institucije i predsednika i premijera rečeno da se radi na haškoj obavezi, da će ona biti ispunjena. Premijer je rekao na drugoj godišnjici vlade da je to posao koji je trebalo uraditi juče, da on preuzima ličnu odgovornost... Mislim da niko ko se ovde bavi državnim poslovima nema ni trunku primisli da je sada nestala haška obaveza.

Konačno, nad prijemom Srbije u Partnerstvo postoji još jedna senka. Može se i ovako razmišljati. NATO je baš u Rigi, na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, doneo odluku kako bi rekao Rusiji „vi zbog njih hoćete da stavite veto na rešenje statusa Kosova, a oni – kao što vidite – hoće sa nama”. Kao da su nas iskoristili da udare šamar Rusiji?

- Odnosi velikih zemalja kao što su Rusija i Amerika prevazilaze sve što se ovde događa. Mi smo nisko na lestvici stvari koje njih okupiraju. Amerika i Rusija dnevno razgovaraju o mnogim temama. Amerika je dala zeleno svetlo za ulazak Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju što se već godinama čeka. Ne daje se nešto tako veliko a da se ne očekuje da će se zauzvrat dobiti nešto vredno. Terorizam, ekonomski izazovi Kine i Indije, energetska bezbednost, Irak, Iran, Severna Koreja... to su teme koje daleko nadilaze Srbiju i Kosovo.

Ulazimo u poslednje poglavlje rešavanja pitanja Kosova. Siguran sam da Rusija želi da se ovde postigne trajan mir, rešenje koje će donekle zadovoljiti obe strane. Kompromis je najmanje loše rešenje, nema maksimalističkih pobeda ni za jednu stranu. Mislim da Rusi traže realan kompromis. Verujem da se ide ka novoj rezoluciji Saveta bezbednosti o Kosovu. Neće biti lako da se ona donese. Čini mi se da se planira da ona bude doneta u martu. Svim akterima na terenu je poručeno da ko bude izazivao nestabilnost, kasniće u svim procesima i svog razvoja i priključenja evropskim integracijama.

Da li ovo znači da ne verujete da će Rusi iskoristiti pravo veta o čemu se toliko govori?

- Istrčavam se, ali gledajući šta se sve događalo ovde, počev od ruskih trupa koje su napustile Kosovo, pa do velikih konflikata koji postoje u svetu, velikim silama, dakle i Rusiji, u interesu je da smanje broj otvorenih pitanja.

Nije bilo iznenađenja oko nastavka pregovora o pridruživanju EU. Kada vidite njihov nastavak?

- Mislim da to može da se dogodi odmah posle izbora na kojima će pobediti demokratski blok. Naravno, mislim da je bolje da se nastave odmah.

Ne mislite da će EU biti opreznija, da će čekati obrazovanje vlade?

- Za njih će najvažnija biti, kako je zovem, dubinska politička sociologija koja pokazuje da Srbija od 2000. godine glasa za demokratski blok. Mislim da će pobediti demokratski blok, a da Evropa šalje signal celom bloku, iako zna da će biti problema oko sastavljanja demokratske vlade.

Koliko nastavak pregovora požuruje donošenje odluke o Kosovu, po principu čaša meda uz čašu žuči?

- Jedno je kretanje ka evropskim integracijama a drugo rešenje statusa Kosova. Mi sarađujemo sa Evropom, stižu iz nje milioni evra, a samo su suspendovani pregovori. Evropa ide onim putem koji je prekinut odlukama Čerčila, Staljina i Ruzvelta o podeli Evrope i koji je nastavljen 9. novembra 1989. rušenjem Berlinskog zida. Mi jesmo deo tog procesa ujedinjavanja i demokratizacije Evrope, bez obzira na odluku o Kosovu.

U evropskoj odiseji Srbije kao da ona dobija nove saveznike. Eto, Španija nam jako duva u leđa, a gubimo neke stare prijatelje poput Francuske koja nije za nastavak pregovora?

- Gledajući na duži rok, i Francuska i Holandija znaju da će zapadni Balkan ući u Uniju. To vam kažu svi u Evropi. Vide da mi žurimo u Evropu, ohrabruju nas na tom putu, kažu da nas čekaju.

Dragan Bujošević

Predhodna strana

Štampa