Predhodna strana

Diplomatija i zveckanje oružjem

Rešenje za Kosmet sve dalje

Amerikanci nailaze na velike probleme u nastojanju da ubede sve zemlje Evropske unije da je nezavisnost najbolje rešenje

Status Kosova i Metohije neće biti rešen ni do polovine 2007. godine, a za nezavisnost koju bi prihvatio ceo svet i koja bi dobila zeleno svetlo u Savetu bezbednosti UN (što je rešenje kojem su se Sjedinjene Države sve do skora nadale) sve je manje izgleda, tvrde diplomate u Vašingtonu koji blisko prate ovaj proces. Iako je Marti Ahtisari do sada više puta glasno najavio da će svoj predlog o rešenju statusa predstaviti samo nekoliko dana posle izbora u Srbiji 21. januara, sada je i taj rok, kako saznaje „Politika”, pomeren na kraj februara i pri tome gotovo niko ne veruje da će specijalni izaslanik imati poslednju reč. Zvanična Moskva već je dala do znanja svojim zapadnim partnerima u Kontakt grupi da Ahtisari neće moći da radi kako mu je volja: Rusi od njega očekuju da svoj, kažu već napisani, predlog prvo iznese pred Kontakt grupu. Plan im je da ga tek tada pošalju u novu rundu pregovora između Beograda i Prištine, što celi proces produžava za još nekoliko meseci.

Ovakav rasplet događaja pominje se i u novom izveštaju Međunarodne krizne grupe (MKG) o Kosovu pod nazivom „Slede teški meseci”. Ova nevladina grupa (koje je Marti Ahtisari počasni predsednik) u svim svojim nastupima i kontaktima bori se za nezavisnost srpske pokrajine, pa se i u ovom izveštaju zalaže za „državu Kosovo u njenim sadašnjim granicama”. Međutim, izgledi da pune nezavisnosti ipak neće biti glavna su tema analize MKG. „Sve je veća bojazan da kratko odlaganje koje je najavio Marti Ahtisari... možda neće biti poslednje usporavanje u ovom procesu koji bi mogao da se oduži u drugu polovinu 2007. Nervozne vođe kosovskih Albanaca brinu se da možda neće moći da smire pritisak javnosti duže od marta”, navodi Međunarodna krizna grupa, dodajući da američki zvaničnici kažu da bi nova rezolucija Saveta bezbednosti mogla da bude doneta najranije u maju, kada će tim telom Ujedinjenih nacija predsedavati SAD, ili u junu.

Ipak, i ta mogućnost je daleko od sigurne, jer je, po poslednjim informacijama iz diplomatskih krugova u Vašingtonu, administracija Džordža Buša počela da razmatra rezervne varijante „pribavljanja” suvereniteta Kosovu bez ruske saglasnosti u Savetu bezbednosti. Zbog ruskog protivljenja razbijanja Srbije i najave da bi Moskva mogla da uloži veto na bilo koju rezoluciju u kojoj bi se pominjala reč „nezavisnost”, SAD razmatraju scenario unilateralnog priznavanja Kosova. Kao osnovu za to mogli bi da navedu Ahtisarijev predlog (mada u njemu, po saznanjima MKG neće „izričito biti pomenuta nezavisnost”) i neuspeh da dve strane – Beograd i Priština – postignu kompromis.

Nevolja sa ovim scenarijem je u tome što Vašington želi da EU preuzme odgovornost za pokrajinu i u bezbednosnom i u političkom smislu. To znači da će Sjedinjene Države, ako reše da priznaju Kosovo, vršiti pritisak na Evropsku uniju da uradi isto. Države EU sada imaju zajedničku spoljnu politiku i eventualna odluka o priznavanju nekakve nezavisnosti morala bi da bude jednoglasna. Dobar deo izveštaja Međunarodne krizne grupe svodi se zato na savete i „dobronamerne preporuke” Evropskoj uniji da bude jedinstvena. „Neke zemlje EU pokazuju znake da zbog stalnog protivljenja Srbije nisu spremne da izmene status Kosova”, tvrdi MKG, objašnjavajući da su stavu Srbije bliske Španija, Grčka, Kipar i Rumunija. Kako, međutim, za „Politiku” kaže jedan visoki američki diplomata koji nije želeo da mu se pominje ime, Vašington se nada da će na kraju imati podršku Atine za projekat nezavisnosti. Ali, ako dođe do ovakvog raspleta, teško je verovati da će se ijedna evropska zemlja odlučiti na komadanje suverene države i stvaranje presedana koji bi mogao da poremeti ceo svet.

„Ako Srbija ne odustane od svog suvereniteta, to pitanje bi ostalo otvoreno. To je situacija koju čak ni Sjedinjene Države ne bi htele da vide, jer bi ona bila veoma, veoma problematična, a međunarodna zajednica bi se na tom pitanju podelila. Bilo bi država koje ne bi htele da priznaju svršeni čin. Neke države bi priznale nezavisno Kosovo, druge ne bi i to ne bi bio najbolji scenario ni za koga”, objasnio je posledice takvog scenarija Marselo Koen, stručnjak za međunarodno pravo iz Ženeve. U razgovoru za „Politiku” on tvrdi da je upravo međunarodno pravo „verovatno jedina arena u kojoj supersila ne može da uradi šta hoće”.

„Amerikanci su ušli u Irak i niko nije mogao da ih spreči da naprave invaziju na tu zemlju. Ali, to ne znači da su imali pravo da to urade. Jasno je da nisu. Upravo je to njihov problem. Ostavimo po strani politička pitanja i pogledajmo šta se desilo sa stalnim Međunarodnim krivičnim sudom. Amerikanci su se protivili, ali nisu mogli da spreče da Rimski statut stupi na snagu. Pogledajte šta se desilo sa Sporazumom iz Kjota. Američka vlada je bila protiv njega, ali je on ipak usvojen. Isto se desilo i sa sporazumom o antipešadijskim minama. Ako pogledate mnoge multilateralne konvencije, Amerikanci su uvek u manjini, ali su te konvencije stupile na snagu uprkos njihovom protivljenju”, kaže Koen.

Sada Vašington računa na Evropsku uniju, a po tvrdnjama Međunarodne krizne grupe ima podršku Velike Britanije i Francuske, koje su i članice Kontakt grupe i stalne članice Saveta bezbednosti UN. „Jedan američki zvaničnik izrazio je nadu da će EU najpre uskladiti stav sa SAD, kako bi se osigurao taj deo Saveta bezbednosti, pa bismo zatim mogli da se usredsredimo na Rusiju i Kinu”, navodi se u izveštaju MKG. Ali i dodaje da je Rusija odlučna da povrati deo uticaja koji je izgubila tokom devedesetih. „Sadašnje rusko rukovodstvo smatra da je epizoda Černomirdin–Ahtisari iz 1999. bila katastrofa ruske spoljne politike”, reči su jednog posmatrača iz UN u pomenutom izveštaju.

Strah od marta

Jedan od glavnih argumenata da rešenje za Kosovo i Metohiju treba naći što pre Međunarodna krizna grupa nalazi u pretnji nasiljem. Nekoliko puta u izveštaju se navodi da su Albanci nervozni i da neće moći da čekaju na nezavisnost duže od marta. Ako se rešenje odloži ili to rešenje ne bude nezavisnost biće nezadovoljni Albanci „širom regiona”. „Ojačaće panalbanska ideologija koja ne priznaje sadašnje granice, a čak bi moglo da se poseje seme radikalnog islama”, tvrdi se. Pominje se i da bi u nasilju moglo da dođe do egzodusa Srba koji žive južno od Ibra i da bi to moglo da ima „uznemirujuće posledice u susednim državama”.

Albanski političari na Kosovu priznaju da bi moglo da dođe do nasilja, a jedan od njih, poslanik Demokratskog saveza Kosova, za MKG kaže da bi skupština Kosova mogla da proglasi nezavisnost da spreči mogući ustanak. Krizna grupa ocenjuje da će se to desiti tek ako postane jasno da neće biti rešenja u Savetu bezbednosti i „na mig glavnih saveznika, pre svega SAD”.

Krizna grupa hvali LDP

Nova vlada u Beogradu neće promeniti politiku Srbije prema Kosovu, kažu analitičari Međunarodne krizne grupe. Oni tvrde da bi, ako bi „ekstremne nacionalističke stranke” dobile više poslanika nego što ih imaju sada, Rusija morala da prizna da nema izgleda da dođe do sporazumnog rešenja. „Time bi se pojačao međunarodni kontekst za nametnuto rešenje”, navodi se.

Ako bi na vlast došle Demokratska stranka i „druge stranke koje međunarodna zajednica smatra demokratskim”, Srbija bi od Evropske unije verovatno dobila „novi podsticaj”. Ali, Krizna grupa tvrdi da će rezultati izbora biti između ove dve mogućnosti i da onda Kontakt grupa i EU „ne smeju da precene demokratski, proevropski element u srpskoj politici”, jer se „Tadićeva DS priklonila nacionalistima u vezi sa Kosovom”. „Samo četvoročlana koalicija Čedomira Jovanovića ima jasan proevropski stav i realističnu politiku prema Kosovu”, zaključuje Međunarodna krizna grupa.

V. Radomirović

http://www.politika.co.yu/

  Štampa