Predhodna strana

Ubistvo carske porodice Romanov

Pred ubistvo carske porodice Romanovih se u jednoj od susednih soba kuće Ipatjeva okupilo 11 krvnika koji su te noći streljali carsku porodicu sa njenim slugama.

Evo njihovih imena: Jankelj Haimovič Jurovski,  Nikulin, Stepan Vaganov,  Pavel Spiridonovič Medvedev i Laonis Gorvat,  Anzeljm Fišer,  Izidor Endeljštejn,  Emilj Fekete, Viktor Grinfeljd,  Imre Nađ i Andreas Vergazi  (plaćenici – Mađari).

Svaki od njih imao je revolver nagan sa sedam metaka. Jurovski je sem toga imao i mauzer, a dvojica – puške sa bajonetima. Svaki ubica je unapred odabrao svoju žrtvu. Tako je Gorvat odabrao doktora Botkina. Ali, pritom je Jurovski svima strogo zabranio da pucaju u Gospodara Cara i Carevića: hteo je (ili mu je to, možda, bilo naređeno) da sopstvenom rukom ubije Ruskog Pravoslavnog Cara i Njegovog Naslednika.

Kroz prozor se začula buka motora kamiona od četiri tone «Fiat», spremnog za prevoz tela. Streljanje uz buku kamionskog motora, da bi se prigušili pucnji, predstavljalo je omiljeni postupak čekista. To je učinjeno i ovoga puta.

Bilo je 1 sat 15 minuta posle ponoći po sunčevom vremenu, ili 3 sata 15 minuta po letnjem (koje su boljševici pomerili dva sata unapred) kada se Jurovski vratio u sobu praćen čitavim timom krvnika. Otišao je kod Gospodara. Nikulin je stao bliže prozoru, preko puta Gospodarice. Licem u lice doktoru Botkinu smesio se Gorvat. Ostali su se rasporedili s obe strane vrata. Medvedev je zauzeo poziciju na pragu.

Prišavši Gospodaru, Jurovski je rekao nekoliko reči, saopštavajući o predstojećem streljanju. To je bilo toliko neočekivano da Gospodar izgleda nije odmah shvatio smisao rečenog. Pridigao se sa stolice i zaprepašćeno upitao: «Šta? Šta?» Gospodarica i jedna od Velikih Kneginja stigle su da se prekrste. U tom trenutku je Jurovski podigao revolver i nekoliko puta opalio prvo u Gospodara, a onda u Naslednika. Skoro istovremeno i ostali su otvorili vatru. Velike Kneginje koje su stajale u drugom redu, videle su kako padaju njihovi Roditelji, i užasnuto zavikale. Bilo im je suđeno da ih nekoliko trenutaka nadžive. Streljani su jedan za drugim padali. Za dva-tri minuta je ispaljeno oko sedamdeset metaka. Za većinu Mučenika smrt je bila skoro trenutna.

Naslednik je slabo ječao. Jurovski Ga je dokrajčio sa dva metka u glavu. Ranjena Velika Kneginja Anastazija dotučena je bajonetima i kundacima. Ana Demidova se koprcala dok nije pala pod udarcima bajoneta. Nekolicinu žrtava su dokrajčili mecima ili bajonetima, pre nego što je sve utihnulo.

Kroz plavičastu izmaglicu koja je ispunila sobu posle otvaranja tolike vatre, pri slaboj svetlosti jedne električne sijalice slika ubistva je predstavljala užasan prizor.

Gospodar je pao napred, blizu Gospodarice. Uz njih je na leđima ležao Naslednik. Velike Kneginje su bile zajedno, kao da se drže za ruke. Doktor Botkin je zakoračio napred pre nego što je pao ničice s dignutom desnom rukom. Ana Demidova i Aleksej Trup pali su kraj zadnjeg zida. Kraj nogu Velikih Kneginja nauznak je ležao Ivan Haritonov. Svi ubijeni su imali po nekoliko rana, i zato je bilo izuzetno mnogo krvi. Lica i odeća su im bili obliveni krvlju, na podu su bile barice krvi, a kapljice i mrlje krvi pokrivale su zidove. Izgledalo je kao da je čitava soba preplavljena krvlju i da je to klanica.

Istražni sudija N.A. Sokolov je na zidu otkrio i snimio dva natpisa koje su krvnici ostavili.

Prvi se sastoji iz četiri kabalistička znaka. Istraga je zaključila da ga treba čitati zdesna ulevo. U knjizi R. Viltona «Poslednji dani Romanova» taj se natpis dešifruje ovako: «Tu je poglavar religije, naroda i države ubijen, naredba izvršena». U Britanskom muzeju se nalazi Enelova knjiga «Žrtva» u kojoj je potpuno razotkriven tekst natpisa: «Tu je po nalogu tajnih sila Car žrtvovan za razaranje države. O tome se obaveštavaju svi narodi».

Drugi natpis je maltene sasvim na nemačkom, maltene sasvim citirajući pesmu H. Hajnea o kažnjavanju cara Valtasara, zato što je uvredio Starozavetnog Jehovu (Dan. V, 30): «Belsazar ward aber in selbiger Nacht von seinen Knechten umgebracht». («No iste te noći Valtasara ubiše sluge njegove»). Onaj koji je ostavio potpis uneo je odgovarajuće, na prvi pogled neprimetne izmene: «Belsatzar (engl., franc.: ruski car) ward <…> (aber – nem.: no) in  samim tim simvolički zapisnički-selbiger Nacht von seinen Knechten umgebracht»  zabeleživši da je tu izvršeno krvavo pogubljenje. Na samoj ivici prozorske daske mastilom su jedan nad drugim ispisana tri natpisa: «1918. godine», «148467878 r», a kraj njih je istim mastilom i rukopisom napisano «87888».

U to vreme u «Kuću Posebne Namene» stigli su Šaja Gološčokin, Beloborodov, Mebius i Vojkov. Jurovski je zajedno sa Vojkovom pomno pregledao ubijene. Prevrtali su ih na leđa da vide nema li još znakova života u njima. Pritom su sa svojih žrtava skidali dragocenosti: prstenje, narukvice, zlatne satove. Zatim su tela umotali u unapred pripremljeno sukno za šinjele i na nosilima načinjenim od dveju rukunica i čaršava preneli na kamion koji je stajao pred ulazom. Za volanom je sedeo zlokazovski radnik Ljuhanov. Kraj njega su seli Jurovski, Jermakov i Vaganov.

Pod okriljem noći kamion je krenuo od kuće Ipatjeva, spustio se Voznesenskim prospektom prema Glavnom prospektu i izašao iz grada kroz predgrađe Verh-Isetsk. Tu je skrenuo na jedini put koji vodi u selo Koptjaki na obali Isetskog jezera. Put tu prolazi kroz šumu, presecajući Permsku i Tagiljsku železničku prugu. Već je svitalo kada je oko 15 vrsta od Jekaterinburga i četiri vrste pre Koptjaka, u gustoj šumi na mestu «Četvorica Braće» kamion skrenuo levo i izbio na omanju šumsku poljanu kraj niza zapuštenih rudarskih okana zvanih «Ganina Jama». Tu su tela Carskih Mučenika istovarena, raskomadana, polivena benzinom i bačena na dve velike vatre. Kosti su uništavane pomoću sumporne kiseline. Tri dana i dve noći ubice su, uz pomoć 15 odgovornih partijskih komunista specijalno mobilisanih u tu svrhu, radile pod neposrednim rukovodstvom Jurovskog, po uputstvima Vojkova i pod nadzorom Gološčokina i Beloborodova, koji su nekoliko puta dolazili iz Jekaterinburga u šumu. Najzad je uveče 6/19. jula sve bilo svršeno. Ubice su brižljivo uništile tragove vatri. Pepeo i sve što je ostalo od spaljenih tela, bačeno je u rudarsko okno u koje je potom ubačeno nekoliko ručnih granata, a zemlja je unaokolo prekopana i na nju nabacano lišće i mahovina, da se prikriju tragovi zločina koji je tu počinjen.

*****

  Štampa