Predhodna strana

Šešelj preči od Karadžića i Mladića

Novi izazov Rusije Savetu bezbednosti na raspravi o Tribunalu u Hagu

Danas, 18.12.2006

Savet bezbednosti je sa 14:1 prihvatio poruke haške zabrinutosti i zahteve Pokara i Del Ponteove i sve bi to išlo kolosekom ko zna koliko puta već doživljene i obavljene rutine na sednicama ove vrste, da onaj jedan s druge strane nije ovog puta bio izrazito radikalni (i to ne samo figurativno) predstavnik Ruske federacije Denis Paletskij. Rusija ima posebnu težinu kao stalni član izvršnog tela svetske organizacije, ali ovo ponovno kontriranje ostalom svetu - drugi put u roku od 48 sati, posle sednice u sredu kad se razgovaralo o Kosovu - uzima se među posmatračima u Njujorku i Vašingtonu kao još jedna najava "globalnog zahlađenja" na relaciji između Moskve i zapadnog sveta (Evropska Unija i NATO), s tim što se u toj partiji "velikih figura" - kako je ocenio jedan američki diplomata i Srbija koristi kao "pion", sa svojom mukom oko Haga, Kosova i svega ostalog što se na to nadovezuje.

Bilo kako bilo, pristup Rusije je u ovom konkretnom slučaju bio je na liniji upadljive konfrontacije sa svima ostalima u, praktično, svim glavnim segmentima dvočasovne debate o dosadašnjem učinku i perspektivi završnog mandata Haškog tribunala. "Najveća zabrinutost u radu suda za bivšu Jugoslaviju vezana je sada za slučaj Vojislava Šešelja. Odgovornost za sadašnju situaciju, kao i za njegovo zdravstveno stanje, isključivo je na Tribunalu. Taj slučaj još nije završen. Optuženi je u zatvoru od 2003. i još čeka na suđenje. To predstavlja dalje diskreditovanje ovog suda, čiji je ugled ove godine već ugrožen smrću dvojice optuženika, Babića i Miloševića" konstatovao je Paletskij u svom pripremljenom izlaganju, ocenjujući da pomenuto "namerno odugovlačenje" s procesom Šešelju predstavlja dokaz "prave prirode" haškog suda za ratne zločine.

Izlaganje ruskog predstavnika usledilo je posle istupanja američkog i britanskog predstavnika koji su, s jedne strane, pozdravili tekuću efikasnost suda u Hagu (sedam paralelnih procesa u ovom trenutku), a s druge zdušno podržali zahtev Pokara i Del Ponteove da se mandat ove institucije UN direktno veže za hvatanje i suđenje glavnooptuženima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, a ne za ranije postavljeni rok (završetak svih procesa do kraja 2008. i rešavanje eventualnih žalbi na presude zaključno sa 2010). Tu inicijativu SAD i Velike Britanije s obrazloženjem da se "moraju obezbediti garancije da će se Mladić i Karadžić suočiti s pravdom u Hagu, bez obzira na to kada budu uhvaćeni", podržali su i ostali učesnici u debati Tanzanija, Japan, Kina, Danska, Kongo, Argentina, Francuska, Slovačka, Gana, Peru i Katar.

Japanac Kenzo Ošima je, što se toga tiče, imao i konkretan predlog da se prilozima zainteresovanih zemalja finansira dalji rad Tribunala ukoliko u međuvremenu ne bude rešeno pitanje Mladića i Karadžića a neko s pravom veta u Savetu bezbednosti "eventualno blokira" predlog za produženje mandata haškog suda. On, oko toga, nije bio jedini:

- Potrebno je da Savet bezbednosti razmotri odluku o trajanju mandata i da se vidi da li je potpuno ispunjen cilj Tribunala... Čini se da neki sada smatraju da je potrebno zatvoriti Tribunal u Hagu, bez obzira na to da li je suđeno glavnim beguncima. Ali, to je upravo ono čemu se nadaju Karadžić i Mladić... Govori se o visokoj ceni suđenja i to je, zaista, velika briga. Ali, koja će biti poenta Tribunala ukoliko glavni begunci umaknu međunarodnoj pravdi zapitao je francuski predstavnik Žan-Mark Sablier.

Nema se, međutim, utisak da se takva i slična argumentacija koja se u petak čula od ostalih članova Saveta bezbednosti nešto mnogo dotakla predstavnika Rusije. Paletskij je prvo s indignacijom odbio "insinuaciju" Karle del Ponte da jedan od haških begunaca, general Vlastimir Đorđević, neuznemiravan boravi u Rusiji ("Nisu potvrđene informacije o njegovim prebivalištima koje smo dobili od Tribunala. Ruske vlasti ulažu sve napore da ga pronađu"), a potom je prešao u kontraofanzivu i stavio pod ozbiljnu sumnju ne samo ovo što se sada događa sa Šešeljem, već i kompletnu strategiju Haškog suda. Pored ostalog, i proceduru kojom se sudi i dokaze na osnovu kojih se presuđuje.

- Bilo bi korisno da se objavi komparativna lista, po nacionalnosti, svih osuđenih u Hagu, s podatkom o dužini zatvorske kazne za zločine slične prema vrsti i težini. Tribunal mora da planira i da privede kraju svoju završnu strategiju u skladu sa završnim rokom koji je postavio Savet bezbednosti. Činjenica da Mladić i ostali nisu izvedeni pred Tribunal ne može da opravda neograničeno produžavanje rada tog suda rekao je ruski predstavnik, replicirajući pojedinim učesnicima u debati.

Denis Paletskij je saopštio u petak da za Rusiju "još nije završen" slučaj s haškim tretmanom optuženog Vojislava Šešelja i da će o tome biti govora (ako ne ranije), a ono sredinom marta, na sledećoj sednici Saveta bezbednosti posvećenoj Tribunalu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. U međuvremenu, kako se čulo u kuloarima, Paletskij bi mogao da dobije ukaz iz Zemuna o promociji u, najmanje, dopisnog člana Otadžbinske uprave SRS.

Slobodan Pavlović - dopisnik

  Štampa