Predhodna strana

Dobre vesti iz RS

U RS se ovih dana dogovaraju poslovi vredni čak jedanaest trenutnih godišnjih budžeta. Da je i za neku razvijenu zemlju, a ne za malu Republiku Srpsku, bilo bi čudo
 

NIN, 28. decembar 2006

Deluje gotovo nestvarno, kao najsuvlja lakirovka iz najtvrđih socrealističkih vremena, ali u Republici Srpskoj ovih dana se dogovaraju poslovi vredni čak jedanest trenutnih godišnjih buyeta. Da je i za neku razvijenu zemlju bilo bi previše. Ovde, u osiromašenoj, maloj i na štokakve načine ocrnjenoj Republici Srpskoj, to je još veće čudo.

Prva u nizu dobrih vesti bila je prodaja ovdašnjeg Telekoma Telekomu Srbije. Cena od 646 miliona evra doživljena je kao “bolje sam se udala nego što sam se nadala”, jer to je čak nešto više od budžeta RS za iduću godinu. Samo mali deo ide u socijalne fondove, a sve ostalo u razvojne projekte, pre svega infrastrukturne i one koji donose više radnih mesta. Posebni timovi Vlade RS privode kraju osmišljavanje tih projekata.

Oduševljenje se nije stišalo a već je stigla nova vest. Sa češkom elektro-privrednom kompanijom ČEZ potpisan je ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju nove termoelektrane “Gacko dva” u Hercegovini. Česi u taj posao ulažu skoro jednu i po milijardu evra.

Onda su stigli Rusi, preciznije naftna kompanija “Zarubežnjeft” – oni kupuju dve ovdašnje rafinerije (nafte u Brodu i ulja u Modriči) i deo državne mreže benzinskih pumpi. Ceo posao vredi milijardu evra, a konačno potpisivanje ugovora, prema najama iz vlade, sledi “za koji dan”.

Ova tri posla su zanimljiva ne samo po ceni uloženog kapitala, već i zbog činjenice da su sve tri kompanije u državnom vlasništvu Srbije, Češke i Rusije. Otpale su, dakle, priče da tu ima nešto mutno, jer sa državnim kompanijama ide teže sa provizijama i sličnim stvarima, tako da takve atmosfere ovde nema ni u primislima. Još jedna zanimljivost – i kupovina Telekoma i ulaganje u termoelektranu su najveće investicije tih zemalja, Srbije i Češke, u inostranstvu. Premijer Dodik iz toga izvlači i dodatni zaključak: investitori stižu baš ovde i baš u ovo vreme jer su uočili da postoje politička stabilnost i dobar poslovni ambijent.

Ali, sve ovo je samo deo priče.

U “Elektroprivredi” Republike Srpske odmakle su pripreme za ulaganje još najmanje milijardu i po evra. A reč je o još dve termoelektrane i najmanje pet hidroelektrana. U Ugljeviku se takođe gradi, pored postojeće, nova termoelektrana, snage ravne onoj u Gacku od 600 do 700 megavata. Za taj posao se istinski bore slovenačke, ruske i američke kompanije. U Stanarima kod Doboja britansko-srpska kompanija EFT već je dobila koncesiju na rudnik i gradi termoelektarnu od 400 megavata.

Pantelija Dakić, generalni direktor ovdašnje “Elektroprivrede”, kaže da se sada i bez ovih novih kapaciteta u RS proizvodi skoro pet hiljada gigavat časova električne energije, a troši oko tri hiljade, sve ostalo se izvozi. “Struja je danas najvažniji izvozni proizvod RS, a u budućnosti će tek biti”, objašnjava Dakić i najavljuje da će sami graditi hidroelektrane manje i srednje snage.

I putevi ovde postaju hit tema. Sa austrijskim “Štrabagom” već je potpisan memorandum o izgradnji skoro četiri stotine kilometara modernih autoputeva. Oni bi, kako se najavljuje, uložili oko dve milijarde evra, a dobili bi dugogodišnje koncesije. Nastavili bi već započeti autoput od Banjaluke do Gradiške koji se spaja na autoput u Okučanima, u Hrvatskoj. Taj pravac bi se produžio i na jug prema Mrkonjić Gradu. Drugi pravac je od Prijedora prema Bijeljini (ono što se u ratu zvalo koridor) i dalje prema Srbiji.

Nemačka farmaceutska kompanija “Štada” u Banjalučkom delu vršačkog “Hemofarma” otpočela je znatnije proširenje proizvodnje lekova, vrednost posla oko deset miliona evra, uskoro se očekuju nova radna mesta u toj proizvodnji.

Još jedna vrlo zanimljiva priča puštena je u javnost – reč je o izgradnji impresivnog turističkog naselja, kakvo se na Jadranu ne može naći, između Trebinja i Dubrovnika, i to u rubnim delovima trebinjske opštine. Slovenački investitori su obelodanili da su spremni da ulože više od pola milijarde evra u nekoliko faza, jer su, kažu, “namirisali” ozbiljni posao.

Nabrajati bi se moglo još dugo, ali odjednom oni poslovi koji su donedavno za ovdašnje prilike bili pravo čudo postaju mali.

Čak i najozbiljniji ekonomski analitičari se ne usuđuju da kažu šta će od svega na kraju biti, ali da je reč o “malom čudu” priznaju i najčešće upućuju na Banjalučku berzu. Jeste ta berza u nekim širim okvirima sitna, ali je evropski rekorder za ovu godinu po skoku cena akcija – u proseku su više nego udvostručene. Berzanski svet je namirisao dobre poslove i ovde uveliko trguju i gotovo svakodnevno borave ljudi iz Slovenije, Nemačke, Austrije, Francuske, o onima iz Srbije i Hrvatske da se i ne govori.

U Vladi RS pravo zadovoljstvo, ubrzano privode kraju jedan projekat pod nazivom “Giljotina propisa”, koji podrazumeva ukidanje svih zakona i drugih propisa koji usporavaju ili smetaju poslovnom svetu. Republika Srpska postaje mali poreski raj, objavile su neke evropske novine ovih dana.

Premijer RS Milorad Dodik, za čije se ime uglavnom veže novonastala atmosfera, na novogodišnjem prijemu za novinare izgovorio je i ovakvu rečenicu: “Svako jutro jedva čekam kad ću na posao”. Osetio je, valjda, da je krenulo.

Ovde je i dalje, dabome, dosta sirotinje, previše mladih nezaposlenih (stopa nezaposlenosti skoro 40 odsto), ali probuđena je nada. Pogotovo što statistike za minulu godinu beleže rast proizvodnje od skoro 14 odsto, rast društvenog proizvoda mnogo veći nego proteklih godina, a tu je i rast plata i penzija.

Ostaju, međutim, mnoge političke nevolje u BiH. Vlast je nakon izbora u RS u potpunosti konstituisana i sve institucije normalno rade. U drugom entitetu, Federaciji, i na nivou BiH, stvari se gotovo nisu makle od početka, taj posao čeka. To je dodatna nevolja. Ozbiljna polemika na relaciji između Banjaluke i Sarajeva ne jenjava. Sarajevo traži što centralizovaniju državu, a kao prethodnica tome je zahtev za ujedinjavanje policija. Međunarodna uprava pravi se nevešta kad se spominje primena modela koji važe u drugim složenim evropskim državama. Za BiH traže nešto posebno.

Branislav Božić

  Štampa