| Политички коментари |
|
Западу се из неког разлога жури па је Москва окривљена за блокирање процеса. Западни покер око Косова  Владимир
СИМОНОВ, политички коментатор РИА "Новости" пише о покерским наступима
политичара и великој журби САД и ЕУ да „реше“ статус Космета по
Ахтисаријевом рецепту.
(Москва, РИА "Новости" 12. јули 2007.)
У изјавама представника Запада о проблему Косова у последње време
уврежила се скоро панична нота крајње, неодложне, апсолутне хитности.
Тако је Залмај Халилзад, амбасадор САД у ОУН, ових дана дао мање од две
недеље за решење проблема који траје већ осам година, ако се рачуна од
тренутка НАТО-вског бомбардовања Југославије. Судбина покрајине Косово
биће одређена у року од 10 дана, када на гласање буде стављен нови нацрт
резолуције Савета безбедности ОУН, изјавио је Халилзад. При том је
амбасадор јавно адресирао своју прогнозу у погледу тог хитног и тобоже
неминовног догађаја Русији. "...
Дошло је време да и Русија начини корак у правилном правцу по том
питању" - казао је он. Раније је портпарол Хавијара Солане, члан
руководства Европске уније, изнела своје мишљење у односу на Русију у
још изразитијем заповедничком тону. Ако Русија буде наставила да говори
"не" независности Косова, упозорила је та дама, "Европска унија ће на
себе преузети решење тог питања уз подршку Савета безбедности ОУН".
Након таквих изјава неки би од читалаца могли закључити да је тобоже све
до сада Русија, када је реч о Косову, чинила само "неправилне" кораке, а
да ће сам Савет безбедности са његовим системом вета, који могу ставити
стални чланови, ускоро бити замењен Европском унијом, "која преузима на
себе" доношење најзначајнијих одлука. А све је мало или много другачије.
Русија је заиста одбацила претходну, другу варијанту резолуције Савета
безбедности ОУН о Косову, која је утемељена на плану Марти Ахтисарија и
којом се предвиђа давање тој српској покрајини независности "под
међународним надзором". За то је Москва имала како тренутачне разлоге,
скопчане са текстом резолуције, тако општије основе. При том Русија у
Савету безбедности није усамљена. У овој или оној мери њен став о Косову
деле Кина, Индонезија и Јузноафричка Република.
На пример, Москви апсолутно није прихватљива одредница из западне
варијанте резолуције којом се предвиђа аутоматско ступање на снагу
Ахтисаријевог плана, а то значи, давање Косову независности уколико за
120 дана, колико је одређено за преговоре између Београда и Приштине, ти
преговори не дају било какве резултате. Аутоматски се вековне
противуречности између принципа националног самоопредељења и принципа
територијалне целовитости не решавају, убеђена је руска дипломатија. Сем
тога, како је скренуо пажњу чланицама Савета безбедности Виталиј Чуркин,
амбасадор Русије у ОУН, косовски албанци неће имати никакву зељу да воде
озбиљне преговоре ако им пред очима буде висила "шаргарепа независности"
која ће им свакако припасти по истеку четири месеца.
То јесу значајни, али ипак тек само сегменти. На општијем плану - и овде
ми долазимо до сржи руског става - Москва у принципу искључује сваку
варијанту ако она не буде прихваћена како од стране Приштине, тако и
Београда. и обрнуто: Москви се чини могућим и оправданим свако решење,
ако оно буде плод договора две стране у конфликту. Тојест, Русија у
конкретном случају нема некакве сопствене националне интересе, њу ће
задовољити свака комбинација на бази обостраног пристанка. "Свако друго
решење неће проћи у Савету безбедности" - упозорио је ових дана министар
иностраних послова Сергеј Лавров, очито имајући у виду право вета.
 У
Русији верују, да је идеја о независности Косова умногоме вештачка.
Треба се сетити да пре бомбардовања Југославије од стране НАТО 1999.
године о независности покрајине нико није чак ни зуцнуо. Тада се
говорило о различитим параметрима аутономије, о другачијем федералном
уређењу Југославије. Бомбардовање је довело до драстичне промене
демографије Косова - Срба, којих је било висе од 30 процената, данас има
мање од 10 процената, а смештени су у гету. У таквим условима
легитимитет актуелне власти на Косову је сумњив. Може се претпоставити
да је експлозија националистичких расположења међу албанским косоварима,
која је та власт преточила у захтев за независношћу, умногоме
испровоцирана бомбама НАТО.
Откинути комад од Србије без пристанка саме Србије – значи направити
такође веома опасан преседан кршења принципа територијалне целовитости
држава. Сада у свету има преко 200 ситуација где се тај принцип спори са
принципом националног самоопредељења. Могло би се претпоставити колико
би несреће и крви донела резолуција Савета безбедности ОУН коју би
заинтересовани лидери неког етноса протумачили као зеленео светло за
жељу да се, говорећи рецима бившег председника Русије Бориса Јелцина,
"стекне онолико независности колико су у стању да прогутају".
Позивање на "посебност" Косова, која се садржи у западном нацрту
резолуције, у том смислу ништа не мења. Ето због чега Русија намерава да
се залаже за узајамно прихватљиво како за Београд, тако и за Приштину,
политичко решење, укључујући употребу, ако се буде морало, такође
нежељеног за њу инструмента као што је вето. И за то да се одвоји
онолико времена, колико треба решавање задатка такве сложености.
Москва, 13. Јули 2007. РИА "Новости"
http://www.rian.ru/
|
Предходна страна |
|
|
