| Политички коментари |
Ексклузивно - Председник Јужне Осетије Едуард Кокојти
Наша независност није везана за Космет
 Косово
и Метохија и Јужна Осетија нису за упоређивање. За разлику од Албанаца
са Космета, ми од памтивека живимо на својој земљи и нисмо неки дошљаци,
као што су Албанци. Треба напоменути да се пројекат независног Косова
снажно подупире извана - јер то је нешто неприродно, а ми смо у Осетији
од 1990. године, имамо све институције који смо изградили самостално,
скоро без икакве подршке споља
Господине председниче, шта је узрок сукоба Осетина и Грузина?Пре свега морам да кажем да Осетија никада није била у саставу Грузије - наша земља, која је сада подељена на два дела, ушла је у састав Руске империје много пре грузинског царства. До поделе на Јужну и Северну Осетију фактички је дошло у доба СССР и то је било урађено, наводно, због лакшег управљања јер је Јужна Осетија одсечена од Северне брдима Кавкаског "хребта". Дакле, тако је дошло до поделе наше, до тог доба једине земље и Јужна Осетија је постала аутономна покрајина у саставу бивше Грузинске Совјетске Социјалистичке Републике (ГССР). Касније, пред крај СССР-а, ГССР је, кршећи у то време важећи устав СССР-а, једнострано прогласила независност. Међутим, наша Република је у складу с актуелним у то доба уставима СССР-а и ГССР-а, спровела низ легитимних процедура и определила се за издвајање из састава Грузије. Објаснићу зашто су Осетини морали да предузму тај корак. - Када је Грузија, убрзо после рушења Руске империје 1917. године, прогласила своју "прву" независност, одмах је уследио геноцид Осетина од стране војске "Независне грузинске државе". На најбруталнији начин било је побијено више хиљада Осетина на југу Осетије, десетине хиљада људи морало је да напусти своја огњишта и пређе преко Кавкаских гора на север, спасавајући голи живот. И касније, у доба СССР-а, били смо изложени сталним покушајима асимилације - грузинска управа доследно је избацивала из употребе осетински језик, инсистирала на узимању грузинских презимена, стално је покушавала да смањи ниво наше аутономије. Дакле, када су 1989. године на власт у Тбилисију дошли националисти, већ смо знали шта можемо очекивати и спасавајући наш малобројни народ од коначног уништења, морали смо да прогласимо независност. Хоћу да подвучем - за разлику од Албанаца на Космету, своју независност ми смо прогласили апсолутно легитимним путем, у складу са важећим у то доба уставом. По чему се, по вашем мишљењу, разликује ситуација на Косову и Метохији и Јужној Осетији? Одговорно тврдим да ове ситуације нису за упоређивање. Као прво, већ сам рекао да имамо много више политичко-уставних разлога да потврдимо наш де факто независни статус јер је наша одлука била донета у складу с међународним правом. Друго, ми, за разлику од Албанаца са КиМ, од памтивека живимо на својој земљи, и нисмо неки дошљаци, као што су Албанци. Треба напоменути да се пројекат независног Косова снажно подупире извана - јер то је нешто неприродно, а ми смо у ЈО од 1990. године, имамо све институције који смо изградили самостално, скоро без икакве подршке споља. Постојимо већ 17 година, без икаквих турбуленција и ексцеса, не рачунајући стални притисак и претње од стране званичног Тбилисија. Погледајте Косово - тамо су присутни на хиљаде НАТО мировњака, али мира ни на видику, а код нас скоро никог нема и живимо у миру. Све у свему, ситуација на Косову и ситуација у нашој држави су неупоредиве. Како ви видите будуће односе са Грузијом? Не разумем зашто нас терају да живимо са њима заједно. Погледајте животни стандард људи, код нас је скоро дупло већи него год Грузинаца. Па зашто бисмо сада да уђемо с њима у заједницу? Да живимо лоше? По нама то не долази у обзир! Ви можда не знате, али током оног задњег рата Грузини су попалили више од 100 осетинских села на овом подручју, а ми њима - ниједно. Верујте ми, када бисмо барем једно село запалили, дигла би се халабука на све стране, али видите да тога нема. Морам да вам кажем да сам јако зачуђен реакцијом представника међународне заједнице, који су долазили код нас уочи референдума о независности и председничких избора. Они су ме питали: "А зашто нема манифестација опозиције? Где су политички сукоби, нереди и остало?" Па шта ћу ја, када је наш народ јединствен и подржава владу и председника? Зар ово није демократија? Можда је демократија подржавати марионете попут Дмитрија Санакојева (лојални Тбилисију "алтернативни председник" Јужне Осетије, налази се на потерницама МУП-а Русије и ЈО због привредног криминала, проневере и отмица). Као што то ради Европска унија? Ја не разумем коју врсту демократије Европа тиме брани... Погледајте, сада Грузија добија огромну новчану помоћ и од Брисела и од САД и знате у које сврхе све то иде? Купује се наоружање! А ми скоро сав слободан новац улажемо у социјална питања - у народ. Дакле, како ви мислите, да ли је могућ нови рат између Јужне Осетије и Грузије? Као што сам рекао Грузија се, директно подржана од САД, сада вртоглавом брзином наоружава. Ми смо јако забринути том појавом, и предлажемо да настављамо преговоре, али и Тбилиси и међународна заједница не желе да нас не чују. Вредности, које заступа актуелни председник Грузије Сакашвили, можда су од користи за САД и ЕУ, али су сигурно штетни за грузински народ. Грузинска страна доследно поништава све договоре и уговоре, већ три године одбијајући могућност директних преговора са нама. А знате зашто? Зато што Грузија нема никакве правне подлоге да нас врати у свој оквир и зато се и наоружава, јер само тако може да проба да нас поново окупира. Мислим, зато и међународна заједница тако жури са независним КиМ, јер њени грузински пијуни свесни су тога да ћемо и ми добити признање истог трена када и КиМ. Мада, поновићу - наше питање није везано за статус Косова јер ми смо разликујемо по низу параметара, пре свега по нивоу легитимности наших захтева. Сигуран сам, ако се избегне ратна опција, ми ћемо озваничити свој садашњи статус независне државе.  Да
ли постоји, по вашем мишљењу, сличност између Срба и Осетина?Наравно, јер и ви и ми смо подељен народ. Наш народ је два пута током задњег столећа био подвргнут геноциду. Код нас је било асимилација, постоји проблем очувања културних традиција, јер ми смо под сталним притиском да се одрекнемо свога и постанемо неки други. Код нас постоји проблем "дуплих стандарда" од стране међународне заједнице, која неће да призна скоро једногласну вољу народа. ИСТОРИЈАТ СУКОБА Јужна Осетија је прогласила независност 20. септембра 1990, након чега уследила је агресија грузински паравојних формација. Током двогодишњег рата одбрамбене снаге ЈО успели да одбране земљу и поразе окупатора, упркос чињеници да су грузинске снаге биле бројније и боље опремљене. Мирни договор између Грузије и Јужне Осетије, уз посредовање Русије, био је потписан 24. јуна 1992. године. Тренутно у Јужној Осетије живи око 85 хиљада људи, од којих 95 одсто има држављанство Руске Федерације. Током референдума који је био одржан 1992. године и у септембру 2006. године велика већина становништва ЈО гласала је за независност ове републике. Према мишљењу стручњака, Јужна Осетија би могла да се упореди са Републиком Српском Крајином, где су Срби били своји на своме, само с разликом што се она се одбранила од грузинске агресије 1990-1992, а и постојала је као административно-територијална јединица СССР-а пре него што је дошло до распада те творевине. Анатолиј Поморцев |
Предходна страна |
|
|
