SRPSKA POLITIKA

Политички коментари

Од чега све Исидора Бјелица добија аритмију

Потпуни идиоти

Да су поменути програми опасни за мозак, срце и крвне судове, рекло би вам свако и скраћено истраживање на узорку од хиљаду гледалаца. Често ми се жале грађани да, кад гледају, рецимо, две водитељке, добију аритмију од страха да неће успети да заврше започету реченицу или им њихово очајно млатарање рукама изазове тахикардију, а несналажење у лексици брадикардију. Дешава се и да гледаоцима позли и да сами постају разроки од тога како се укрштају зенице појединим водитељима, које глуме да не читају с „идиота", па испадају потпуни идиоти.

Игром случаја, док сам се спремала на пут у своју породичину кућу у Црној Гори, удубим се у наше ТВ програме...

Аууу, да човек не поверује чега ту све има!

Океј што се диљем Србије приказују програми чија је гледаност на нивоу статистичке грешке, што на РТС-у морамо да гледамо репризе Слобиних подобних драмских писаца, који су ваљали своје лудости за дебео кеш док је остали народ гладовао, али како, рецимо, објаснити чињеницу да баш муцавци и дислексичари добијају највише простора да воде емисије?!

Ова фарса од транзиције и то колико је лажна, најбоље се види по нашим телевизијама.

Откако је преко ноћи укинута БК и уведене три нове ТВ, откако се радиодифузно све уредило и средило, некако постаје јасније него икад како ствари функционишу на нашем медијском и политичком небу и подземљу.

Прво се две-три године причало о пиплметрима, е, онда се установило да то што је нешто гледано и није културно, ерго народ је некултуран, па су онда народу понуђени адекватни „културно-уздижући" садржаји...

Како објаснити да је, са светлим изузецима - није да их нема, баш већина тих представника култрно-уздижућих ликова све го идиот до идиота, рођаци или подобни друштвено-политички радници и раднице партија на власти, који су преко ноћи од Титових пионира и Стамболићевих омладинаца постали нови овнови предводници на нашем светлом путу у Јевропу.

Али некада није све у политици, јок, брате, некад се дешава да се не споји угодно с корисним, па тако понекад анорексичне и дислексичне водитељке нису у блиско-фелационим односима с надређеним, некада су оне само фикуси - читај сценографија.

С друге стране, веома често, ако се човек удуби у кадровску политику неке ТВ станице, могу се установити и прецизни конспиролико-дебејско-родбински односи између поменутих особа и власника, глодура или сивих еминенција поменутих ТВ-а...

Да су поменути програми опасни за мозак, срце и крвне судове, рекло би вам свако и скраћено истраживање на узорку од хиљаду гледалаца.

Често ми се жале грађани да, кад гледају, рецимо, две водитељке, добију аритмију од страха да неће успети да заврше започету реченицу или им њихово очајно млатарање рукама изазове тахикардију, а несналажење у лексици брадикардију.

Дешава се и да гледаоцима позли и да сами постају разроки од тога како се укрштају зенице појединим водитељима, које глуме да не читају с „идиота", па испадају потпуни идиоти.

Најболнији су тренуци када предоргазмичке водитељке дахћу и сикћу на госте усхићене својим сопственим друштвено-политчким успехом, јербо им је дотични гост дошао на канабе, пошто им је пре тога на кревету издиктирао од речи до речи шта да га питају.

Има и случајева када, по узору на стране лиценце, локални идиоти добију индикације да се клибере, скачу, зноје и изговарају малоумне пошалице, па то изгледа тако отужно, да се грађани осећају као да им је неко близак умро...

Дешава се, кажу, да поједини аутори нису распоређени на одређене канале по налогу сведемократског политбироа - не, не, него су ту јер уредно плаћају да раде.

Аха, има и то, плаћају људи да буду водитељи и водитељке...

Дакле, само малициозна особа могла би бити негативна према нашем медијском радиоконфузном небу јер, да резимирамо:

а) У Србији нема сегрегације према муцавим и дислексичним и баш они највише имају шансу да се радиодифузно распростиру;

б) Није тачно да само друштвено и физички подобне особе могу да добију адекватан простор - може то и бројна родбина, али и они с платежним моћима;

ц) Нарочито је важно да се при избору аутора и емисија глодури не руководе самим принципом гледаности већ, напротив, они које нико не жели да гледа имају највише простора;

д) Рекламе се такође распоређују по езотеријско-магијском обрасцу, без обзира на пиплметре, а с тежиштем на партијско-родбинско-фелационе везе;

е) Млади и необразовани имају шансу као нигде, јербо стари и образовани морају да се плаћају, а то у Србији није популарно;

ф) Није тачно да је традиција прекинута - не, стари подобни аутори су нови подобни аутори и у новом режиму, дакле, еволуирали су;

г) Либерал-капиталистички обичаји су тако заживели, да неки плаћају без ПДВ-а на руке да се појаве у одређеним емисијама, а с друге стране непојављивање на неким телевизијама није условљено новцем, него добрим, старим, црним листама;

х) Да се у Србистану највише цени иницијатива и иницираност говори чињеница да су на најбољим местима они с најмање школе и диплома;

и) Своју оданост светлом путу у Европу доказујемо и тако што имамо све више ступидних лиценци, док идеје наших сценариста и драматурга немају шансу;

ј) Није незанемарљиво да се баш по нашим телевизијама види колико нам је породица света ствар, дакле, не само да се по сексуалном кључу удомљују љубавнице, него богами и кћерке, нећаке, синовци и остала ужа и шира родбина с циљем очувања свете српске породице;

к) Фелационо-сексуална линија не иде увек по директном кључу, већ имамо и примере да се запосли љубавница најбољег друга или другарица другарицине љубавнице... Јашта. Широко;

л) Да се не би губило време у разним жанровима и професијама, често један човек покрива и режију и продукцију, тонца и чистачицу... Уштеда;

м) За преводиоце се ангажују, веома често, људи изузетне софистикације и знања језика, па тако клозет преводе као WЦ, а народ од вулгарних псовки штите тако што „фуцк yоу" редовно преводе са "до ђавола";

н) Нарочиту пажњу треба обратити на економско-пропагандни програм који је најчешће главни, а ово између је ту да некако прође време, ту ће се увидети изузетна креативност. Не само да се по опет широком кључу ангажује бројна родбина и пушачице да се узме нека кинта, него се и истакнутим уметницима даје шанса да машу кафом или улошцима да не би цркли од глади;

о) Пошто се преко реклама перу и највеће паре, нарочиту пажњу ваља обратити на чињеницу да неке од најмање гледаних емисија имају највише реклама. Принципијелно профитабилно!?

п) Наше информативне емисије углавном изгледају као билборди одређених политичких опција, а неретко и као рекламе за исте. Као и у добра стара времена, тачно се зна ко је подобан а ко неподобан;

р) Не само да се новац грађана дели по журевима и рођенданима, него се он упорно улаже у сасвим ступидне филмске пројетке, док филмски радници и даље не добијају тантијеме за емитоване филмове;

с) Није неважно напоменути да се тали на свим нивоима а не само на највишем...

Већ из ових неколико примера из нашег радиодифузног живота јасно се види колико је наша јавна сцена отворена и либерал-капиталистичка на чврстим марксистичким ногама...

Ја теби - ти мени логика функционише по свим основама, сексуално - политичко - родбинским и она је јасан показатељ да ћемо у светлу будућност ући са целим бременом мрачне прошлости. То је нама наша борба дала, да и даље имамо безброј будала...

Пише: Исидора Бјелица

Предходна страна

Штампа