| Политички коментари |
Албанци српске куће
на Космету куповали парама из буџета СФРЈ
Тајни рачуни СФРЈ за независно Косово
 Саговорник
ТАБЛОИДА открива добро чувану тајну о томе
како су прама из Савезног буџета тадашње СФРЈ, под изговором збрињавања
избеглица из Албаније, куповане куће и имања косовских Срба по већ
унапред припремљеном плану за етничко чишћење јужне покрајине
Међу избеглицама из Албаније није било ниједног Србина, Црногорца
или Грка. Срби упућени у политичка збивања
на Косову 1980. године
тврдили су да се ради о систематском насељавању Албанаца на Космет, уз
истовремено истеривање Срба и Црногораца.
Јосип Броз Тито још није био ни склопио очи,
а почеле су да се назиру прве пукотине распада СФРЈ. То се врло
добро видело при злоупотреби Буџета
Федерације 1980. године.
Новац из буџета почео је да цури, и то тајним каналима.
Свако ненаменско трошење милијарди динара
проглашавано је врхунском државном тајном. Тако су верификоване и
паре које су се 1980. године одлиле на
Косово.
Политички врх
државе СФРЈ, који је заменио Броза, диктирао је расподелу средстава.
Станко Маћић је тада био шеф Буџета, као стални
представник Савезног секретаријата за финансије у Буџетској комисији
Савезног извршног већа (СИВ). Поред њега, у саставу
те комисије били су Шукрија Узуновић,
председник комисије и члан СИВ-а, Ивица Чучић, генерални секретар СИВ-а
и савезни секретар за финансије Момчило Цемовић, као и још неколико
чланова, који су ретко присуствовали раду комисије То је било само онда
када су штитили интересе република СФРЈ из којих су долазили.
Секретар Буџетске комисије била је Магдалена
Половина.
Ставка "Текуће буџетске резерве" планирана је у сваком буџету тадашње
Федерације с циљем да се покрију расходи који се нису могли предвидети у
време доношења буџета, или су пак планирани у
мањем износу од неопходних. Одатле су паре додељиване и разним
институтима који су обрађивали "научне теме" од
посебног интереса за остваривање функција Федерације.
Често су даване и републикама за хитне интервенције
у случају природних катастрофа као што су земљотреси, поплаве и суше.
Редован поступак започињао је подношењем захтева Савезном секретаријату
за финансије (ССФ) који их је комплетирао, оцењивао њихову оправданост и
коначно давао предлог Буџетској комисији да
захтев одбије, или да га у целини или делимично усвоји.
У том случају био би приложен и нацрт одговарајућег
решења. Буџетска комисија је прихватала или
мењала предлог ССФ-а и предлагала дефинитиван закључак за доношење
одлуке СИВ-а.
У мају 1980.
године стигао је захтев за ванредно одвајање
пара за Космет. Тада се први пут догодило да је СИВ
на тајном састанку донео одлуку да се за САП Косово и Метохију
издвоји око четири милијарде динара, и то за потребе збрињавања
албанских избеглица из Албаније. Додела у то време
енормно високог износа из текуће буџетске резерве била је шокантна.
Предлог је прихваћен и од Буџетске комисије и
од Савезног секретаријата за финансије, који су били стављени пред
свршен чин, без икаквог увида у захтев и његово образложење.
Међутим, како на "Текућој буџетској резерви"
није било довољно пара да би се удовољило одлуци СИВ-а, Маћић је
предложио да се реализује само половина тражене суме.
- Мој предлог је био да се друга половина износа исплати у другом делу
буџетске године. Предлог је прихваћен како на
Буџетској комисији, тако и на редовној седници СИВ-а. Прва половина је
пренета на жиро-рачун Покрајинског
секретаријата за финансије. Тако су буџетске резерве
испражњене. Путем компликованих аранжмана 70 одсто буџета Косова
финансирала је југословенска федерација - каже за ТАБЛОИД Станко Маћић
На Маћићево
запрепашћење, САП Косово и Метохија је већ 3.
јула 1980. године,
трећег дана откако је почела друга половина буџетске године, поднела
захтев да јој се пренесе друга половина одобрених средстава.
Буџетска резерва је још увек била празна. Да
би добили у времену, Маћић је на седници
Буџетске комисије предложио да се поштује одлука СИВ-а, с тим да
претходно Савезна буџетска комисија изврши контролу наменског коришћења
прве половине додељених пара Косову. Према Маћићевим речима, "било је
потребно време да се нађу жртве којима ће се
умањити износи буџетом предвиђених пара и да се Буџетској комисији и
СИВ-предложи одговарајуће скидање средстава у корист текуће буџетске
резерве".
И управо тада је
отворена пукотина која је указивала да одређени државни функционери
пљачкају Федерацију у корист Косова.
Тим током догађаја био је веома задовољан Шукрија Узуновић, чији је
задатак и био да усмерава паре на Косово,
прикривено и без контроле.
Но, Савезно извршно веће је усвојило Маћићев предлог да се пре него што
се пусти нова транша пара на Косово, за 15
дана изврши контрола како су трошене паре које су биле намењене
избеглицама из Албаније. На Косово је упућен савезни
буџетски инспектор Вук Зимоњић, с јасно дефинисаним задатком и
упутствима, јер је његова мисија била веома озбиљна. Инспектор
Вук Зимоњић извршио је задатак и после 15 дана
вратио се с налазом који је сажео у једну реченицу:
"Све до динара наменски су искористили за збрињавање албанских избеглица
које беже на Косово због наводне тортуре
режима Енвера Хоџе, али је индикативно да су све паре дали за откуп кућа
и имања Срба и Црногораца који се селе с Косова". Објаснио је да
албанске избеглице тобоже беже водећи преко границе краву, магаре
или козу, и да то раде уходаним каналима тако
вешто, да нико од неколико десетина хиљада пребеглих није ухваћен при
илегалном прелазу границе. Начичкани бункери с албанске стране и
граничари СФРЈ реаговали су на избеглице као
на маглу.
Занимљиво је да међу избеглицама из Албаније није било ниједног Србина,
Црногорца или Грка. Срби упућени у политичка
збивања на Косову 1980.
године тврдили су да се ради о систематском насељавању Албанаца
на Космет, уз истовремено истеривање Срба и Црногораца.
Дакле, куће и имања Срба и Црногораца Албанци су плаћали баснословно и
то парама добијеним из буџетских резерви СФРЈ! О томе колико су за исту
намену узели из средстава за недовољно развијена подручја - не постоји
информација. Контрола тих пара никада није извршена.
После смрти Јосипа
Броза косовска политичка алтернатива је смислила да је време да
радикализују своје захтеве.
Косово је имало све атрибуте државности, али
они су хтели и да га формализују. После Титове смрти било је рано да
захтевају самосталност, па су се сукобили са
Србијом. Дотле Срби на Косову као да нису ни
постојали, али је неколико драстичних примера злостављања скренуло пажњу
на њих. Али Срби су стварно били угрожени.
У анкети коју је направио најбољи тандем за
демографска истраживања, Ружа Петровић и Марина Благојевић 1980.
године, показало се да је основни узрок
исељавања ипак притисак на Србе и немогућност заједничког живота.
Сеоско становништво се не помера тако лако, тј.
ако се већ сели, онда то чине цела села, а то
управо говори о стварном осећању угрожености.
На пример, давне
1980.
године Данило Глоговац је продао две куће у
Урошевцу за 60 милиона динара и одлучи да се сели с Косова на север. И
тако, на хиљаде примера...
Управо је то био тренутак исељавања неалбанаца с
Косова и Метохије. Отишло је око 200.000
људи. Свакако, дуго се стварала клима, као и
свест, да се исељавање прихвати као нормално.
Тако је почело остваривање идеје о етнички чистом Косову.
Такав темпо се наставио и даље.
Од октобра 1982. до
марта 1983. Косово је напустило око 3.000 особа, а
вратило се 105 грађана. У следеће две године
иселило се око 15.000 Срба и Црногораца.
Месечно се с Косова у централну Србију досељавало око 400 Срба и
Црногораца. Албанци су примењивали најгрубљи вид одржавања
напетости у међунационалним односима, као што су физички напади,
застрашивања и притисци, наношење материјалне штете; честе су биле туче,
свађе, злостављања, вређања, исписивања парола по кућама Срба и
Црногораца: "Доле Србија и Срби", "Срби, одлазите".
Управо због такве ситуације Србија је од
1980. године дневно улагала око 1,5 до два
милиона долара за одржавање мира и реда на Косову. Ако се та сума
помножи с бројем дана у години, па онда с
петнаестак година, добија се огроман износ од близу 10 милијарди долара
улудо баченог новца. Он је био легално исплаћиван и
планиран у буџету државе. Та издвајања узнемиравала су Сарајево,
Загреб и Љубљану, јер су ова три центра тежила да дође до потпуне
дестабилизације на Косову да би Србија била
што рањивија, а то отворило пут овим републикама да олако поцепају СФРЈ.
Средства која су ван контроле, значи, тајним токовима из државног
буџета, уложена у Косово за последњих тридесет година, мере се
десетинама милијарди долара. Више од 50 одсто тих пара уложено је у
куповину некретнина чији су власници били
Срби и Црногорци. Тако су Албанци парама СФРЈ, па СРЈ и ЦСГ, куповали
земљу на Косову, финансирали ОВК и створили
међународну политичку климу која је Србију довела у позицију да може да
изгуби део своје територије.
 Језик
за зубима
Савезна буџетска инспекција функционисала је од
половине 1974. године, па до разбијања
заједничке државе СЦГ, и никада се није догодило да се о извршеној
контроли не сачини записник с одговарајућим налазом и предлогом мера.
С највишег државног нивоа добијено је наређење да
информација о додељеним парама за Косово 1980.
представља највећу државну тајну, и да
чланови Буџетске комисије треба све да забораве. Шеф Савезне буџетске
инспекције Вељко Петровић, савезни буџетски инспектор Вук Зимоњић и
Станко Маћић имали су своје породице, па су проценили да је боље да држе
језик за зубима, да не би прошли као много јачи играчи
од њих, као што је био случај с Добрицом
Ћосићем.
Нарко-мафија као маска
Сазнање да се
Косову тајно додељују средства за откуп целокупне имовине Срба и
Црногораца који се "добровољно" исељавају, показала су да је тада, 1980
почело разбијање СФРЈ.
Тајно финансирање Косова подстицале су и одобравале
републике које су енормно поткрадале буџет Федерације, попут Словеније,
Хрватске, и Босне и Херцеговине. Приче о новцу нарко-мафије
или печалбара пореклом с Косова у то време је
било сипање прашине у очи. Највећи део имања откупљен је парама
добијеним из буџета Федерације, па не изненађује понашање демагога попут
Азема Власија који је изјављивао: "Срби су волели шиптарске паре, а сада
би хтели да задрже и паре и земљу. Е, па не може".
Откуп
У 1981.
години само се у Србију доселило с Косова око
10.000 Срба и Црногораца, и поред мера и акција да се спречи процес
исељавања. На пример, у прва три месеца 132 српске и
црногорске породице напустиле су Косово с 427 чланова својих
домаћинстава, као и 705 појединаца. Сви су
продали своја имања и куће у вредности за које су Албанци одвојили преко
милијарду динара.
Миодраг Динић
|
Предходна страна |
|
|
