%@ Language=JavaScript %>
ХИПОКРИЗИЈА
Србија је најпре за
решење статуса, што је и прихваћено. Значи ли то да никад на ред неће доћи
стандарди и да ће бити даље расељавање Срба и потпуно етнички чисто Косово?
НЕМА КОНТРОЛЕ НАД НАСИЉЕМ
Хоће ли Кфор и Унмик
дати „зелено светло“ за насиље на Космету ради „изналажења решења“? То ће бити могуће када из Вашингтона у Приштину стигне сигнал да неће бити једностраног признања независне „Косове“ мимо и упркос СБ УН. Бојим се да се то неће десити, већ да ће Бушова администрација крајем новембра хладно уходати у још једну ступицу сопствене производње јер је себе по том питању сатерала у ћошак из кога нема изласка без губитка кредибилитета, ионако дебело окрњеног у Ираку, Авганистану, Ирану, Кореји... Одбијање званичног Београда да наведе последице тог чина, у стилу „надамо се да ће ипак преовладати разум“, бесмислено је. Он несумњиво предстоји. Треба зато јасно рећи да ће дипломатски односи са земљама које пођу тим путем бити замрзнути, ако не и раскинути, да престају сви помаци Србије ка евро-интеграцијама, да о оним „атлантским“ не говоримо, да ниједан документ илегалне власти у Приштини неће бити прихватљив српским цариницима, граничарима, полицајцима... чиме ће та ионако дисфункционална „држава“ додатно тонути у глиб сопствене неодрживости. А решење би могло да се заснива на концепту двојног суверенитета, упоредивог са статусом Швеђана на Аландским острвима, или на моделу споразума Лондона и Даблина о северноирском проблему. Косовски чвор није јединствен и модели решења већ постоје. Једини разлог што нису у игри јесте ирационални став администрације САД, наслеђен из Клинтоновог времена, да у свим споровима на простору бивше СФРЈ сви имају право... осим Срба.
Прича се и о
нејединству Европе у том случају. ЕУ је увек велике препреке решавала добром
трговином међу чланицама, па постоји ли нешто због чега би Космет био
изузетак?
Тројка није званично
одустала од принципа Контакт групе да нема повратка на стање пре 1999, да
нема поделе Космета или припајања другој држави. Међутим, Ишингер је рекао
да ништа није немогуће. Како Србија то да разуме ?
Колико је значајно
што Србија сада нуди и нека представништва у иностранству Приштини?
Па, јел’ икако
могуће да решење буде усвојено у СБ УН?
Па, јесу ли, после
шатл-дипломатије, могући директни преговори и да ли би они били само још
једна фарса, као бечки или прави пут ка решењу?
Аутор:
Јелена Јевремовић
|
|
Без тешких речи
Душан Јањић упозорава да поједини државни функционери нетактично
и недипломатски, са тешком вербалном артиљеријом, говоре о
другим државама и њиховим челницима, и да такво понашање може
донети само штету Србији. |
Тај предлог би
значио дугорочно одлагање решења коначног статуса Косова?
- То би
значило отварање новог процеса уз стално преговарање под међународним
надзором. Иако подржавају независност, ни САД, ни било коме другом не
одговара крхка држава Косово која има велики проблем са криминалом и
корупцијом.
Зато Београд не сме тако лако да одбије ту понуду, јер пре свега мора да се покаже као конструктиван, да не одбија све као што раде Албанци. У овој ситуацији изгледа као да Београд све жели да преломи преко колена, што није добро. Београд је одбио све што му се нудило, па чак и оно што му се није нудило, као што је предлог конфедерације.
Овај предлог се не сме одбацивати, јер отвара могућност за нове преговоре, а можда ће се за то време односи у свету променити, као што се могу променити односи Београда и Приштине.
Да ли је, по Вашим
сазнањима, са овом понудом упознат и председник Тадић?
- Мислим да
би и председник Тадић морао да зна за њу, пре свега због веза са српским
кокусом у САД, а и чињенице да је Вук Јеремић недавно боравио у Америци.
Зашто нико из власти
не говори о овој понуди?
- И мени је
то нејасно, и баш зато о томе говорим јавно. Не знам чему тај медијско
психолошки третман према грађанима. Као у Милошевићево време, све одбијамо,
нижемо победе, а на крају, шта ће бити?! На крају ће грађани бити бесни и
огорчени. Мислим да је боље да се отвори јавна расправа о овом предлогу, али
и о другим могућностима. Оваквим понашањем власти, бојим се да не дођемо у
ситуацију да после свих пропуштених шанси кажемо: "Ма, где је онај
Ахтисаријев план"!
Д. Исаиловић
Фајненшл тајмс пише о решењима за
Косметску кризу
САД и ЕУ се хватају
за сламку када је реч о Косову
Противљење Русије плану специјалног изасланика Мартија Ахтисарија о надгледаној независности Косова блокирало је решавање овог питања, а САД и ЕУ у одговору на руско "не" делују као да се хватају за сламку, пише данас Фајненшл тајмс
"Вашингтон је сигнализирао спремност за једнострано признавање независности Косова, чак и без резолуције у УН, али је ЕУ много мање спремна да крене истим путем", пише лист у једном од два текста посвећена Косову.
Истовремено, наводи лист, недавни међународни напори да се постигне договор између Београда и Приштине су вредни труда "због ризика од политичких превирања и економске пропасти Косова".
Лист наводи и да ЕУ и САД морају да се потруде да међу њима не дође до поделе због признавања независности Косова без резолуције ЕУ.
"У реду је да две стране Атлантика играју игру 'добар полицајац, лош полицајац' у односима са Србијом, али не могу себи да дозволе да то буде само шоу", наводи лист.
"САД и Европа ће после 10. децембра, када ће посредничка тројка предати свој извештај, морати да одлуче да ли ће косовска администрација бити пребачена ЕУ путем гласања у УН или ће признати независност без консензуса. За све би било добро када такав неизбежан избор не би морао да се прави", наводи "Фајненшл тајмс".
У другом тексту посвећеном економској ситуацији на Косову, лист пише да је ово лето требало да буде прекретница за "обогаљену економију" Косова.
Косово би коначно било на путу за независност, што би привукло преко потребне инвестиције и економске олакшице региону са 40 одсто незапослених, али је реалност другачија јер будући статус још увек није утврђен, а међународна помоћ од милијарде евра чека, пише лист.
"Фајненшл тајмс" наводи и да је донаторска конференција ЕУ и Светске банке, која је била заказана за следећи месец и која би требало да помогне Косову да као нова држава југоисточне Европе до 2010. стане на сопствене ноге, одложена на неодређено.
Планери ЕУ тврде да ће донаторска средства у вредности од 600 милиона до милијарду евра, намењена изградњи државних институција, исплати спољних дуговања, економској помоћи и улагању у инфраструктуру, морати да сачекају да се судбина Косова реши, додаје лист.
Лист наводи и да косовски званичници покушавају да умање зависност Косова од стране техничке помоћи која и даље чини више од 20 одсто бруто националног дохотка, док прилив новца од грађана Косова који раде у инопстранству, званично, покрива 15 одсто бруто националног дохотка.
"Фајненшл тајмс" и поред тврдњи локалних званичника да је на Косову прошле године остварен привредни раст од три одсто, и то захваљујући приватном сектору а не донаторима, наводи да је бруто национални доходак од 2,6 милијарди евра тек нешто већи од укупне помоћи коју је Косово примило од 1999.
Лист наводи и да ће могућности Косова бити лоше ако регионалне тензије не буду решене.
Трговински ембарго Србије, као реакција на независност Косова, могао би да одбије многе инвеститоре, тврде европски званичници, а неке инвестиционе фирме у ЕУ тврде да је Косово најбоље избегавати јер је Србија, као највеће тржиште бивше Југославије, са осам милиона људи, много вредније, закључује лист.
|
. | |
|