Предходна страна

Нагађања, „удице“, пробни балони, „сонде“ и све врсте манипулација у функцији преваре Срба и отимања Косова и Метохије

Пробни балони за Космет

Ових дана се могу чути веома различита мишљења о решењима косметске кризе, па и нека невероватна а ми вам нека од њих нудимо у форми интервјуа, као и писања Фајненшл тајмса

Интервју: Др Срђа Трифковић, директор америчког Центра за међународне односе Института Рокфорд о Космету, тројци Русије, ЕУ и Америке...

ЕУ нуди поделу, Ахтисари „упокојен“

Решење би могло да се заснива на концепту двојног суверенитета, упоредивог са статусом Швеђана на Аландским острвима, или на моделу споразума Лондона и Даблина о решењу северноирског проблема у Бојим се да ће Бушова администрација крајем новембра једнострано признати независност Космета
 

БЕОГРАД - Ахтисаријев план више није основа за решење будућег статуса Космета. И то је исто као што смо и у прошлих пет-шест деценија видели десетине планова за решење палестинско-израелског проблема, па, ипак, ниједан од њих, ма колико помпезно најављиван, није више „основа за решење“. А после посете тројке Београду и Приштини имамо само „дежа-ви“ познатих ставова двеју страна, с тим што је Агим Чеку албанску позицију изнео неочекивано тврдо.

То одражава уверење у Приштини да ће по истеку 120 дана САД ионако кренути путем једностраног признања. „Суштинска новина“ у процесу би могла да буде само под условом да га Вашингтон упозори да са таквим исходом више не може рачунати. То, ипак, Американци нису спремни да учине - рекао је за Глас др Срђа Трифковић, директор Центра за међународне односе Рокфорд института и спољнополитички уредник месечника Кроникл.

Постоје ли паралеле између тројке и Мартија Ахтисарија?
Када бисмо имали само „двојац“ Ишингер-Визнер, одговор би био потврдан. Међутим, с обзиром на присуство Александра Боцан-Харченка, тешко да ће тројка моћи да одступа од своје самопрокламоване мисије да „гради мостове“ и „тражи консензус“, уздржавајући се од изношења сопствених предлога. Битно је да процес остаје у оквиру УН и под контролом Савета безбедности.

Има ли, заиста, решења прихватљивог за обе стране?
Са становишта теорије игара косовски проблем је класичан случај „нулте суме“: што год добили Албанци бива перципирано као губитак Срба - и обратно. „Решење“ би требало тражити у „плус суми“, у којој свако има интерес да понуђено прихвати. Сада већ упокојени Ахтисаријев план то очигледно није био: он је нудио Албанцима све, а Србима апсолутно ништа. Највећи проблем је што су западна, а пре свега неодговорно дата америчка, обећања Албанцима сузила простор за креативни дијалог, коме објективно има места.

ХИПОКРИЗИЈА

Србија је најпре за решење статуса, што је и прихваћено. Значи ли то да никад на ред неће доћи стандарди и да ће бити даље расељавање Срба и потпуно етнички чисто Косово?
У Вашингтону и Брислу нема апсолутно ниједне личности од утицаја којој је и најмање стало до некаквих стандарда. Навешће их, додуше, као икебану својим неодрживим пројектима, знајући да су косовски Албанци неукротиви и сваком насиљу склони. Хипокризија тзв. међународне заједнице је заиста монументална, као што ће вам рећи малтене сваки бивши чиновник Унмика или војник Кфора под условом сопствене анонимности.

НЕМА КОНТРОЛЕ НАД НАСИЉЕМ

Хоће ли Кфор и Унмик дати „зелено светло“ за насиље на Космету ради „изналажења решења“?
То више није у њиховој моћи да контролишу. Претња насиљем је вазда присутна, али само и искључиво као албански дамоклов мач над главама „међународне заједнице“, да о српским енклавама не говоримо.

То ће бити могуће када из Вашингтона у Приштину стигне сигнал да неће бити једностраног признања независне „Косове“ мимо и упркос СБ УН. Бојим се да се то неће десити, већ да ће Бушова администрација крајем новембра хладно уходати у још једну ступицу сопствене производње јер је себе по том питању сатерала у ћошак из кога нема изласка без губитка кредибилитета, ионако дебело окрњеног у Ираку, Авганистану, Ирану, Кореји... Одбијање званичног Београда да наведе последице тог чина, у стилу „надамо се да ће ипак преовладати разум“, бесмислено је. Он несумњиво предстоји. Треба зато јасно рећи да ће дипломатски односи са земљама које пођу тим путем бити замрзнути, ако не и раскинути, да престају сви помаци Србије ка евро-интеграцијама, да о оним „атлантским“ не говоримо, да ниједан документ илегалне власти у Приштини неће бити прихватљив српским цариницима, граничарима, полицајцима... чиме ће та ионако дисфункционална „држава“ додатно тонути у глиб сопствене неодрживости.

А решење би могло да се заснива на концепту двојног суверенитета, упоредивог са статусом Швеђана на Аландским острвима, или на моделу споразума Лондона и Даблина о северноирском проблему. Косовски чвор није јединствен и модели решења већ постоје. Једини разлог што нису у игри јесте ирационални став администрације САД, наслеђен из Клинтоновог времена, да у свим споровима на простору бивше СФРЈ сви имају право... осим Срба.

Прича се и о нејединству Европе у том случају. ЕУ је увек велике препреке решавала добром трговином међу чланицама, па постоји ли нешто због чега би Космет био изузетак?
Реаговање ЕУ тешко је предвидети, али сигурно очекујем побуну сумњичавих скептика међу барем пет од 27 чланова европског клуба. У Бриселу је наметнуто једногласје по питању Ахтисаријевог плана, али само под претпоставком да буде усвојен у СБ УН. Међутим, сваки покушај заобилажења светске организације, под диктатом Вашингтона и уз подршку Лондона као експозитуре САД у ЕУ, суочиће се са озбиљним проблемима у Мадриду, Братислави, Букурешту, Атини, Никозији... Има, заиста, великог простора за креативно деловање српске дипломатије, само када би она постојала!

Тројка није званично одустала од принципа Контакт групе да нема повратка на стање пре 1999, да нема поделе Космета или припајања другој држави. Међутим, Ишингер је рекао да ништа није немогуће. Како Србија то да разуме ?
Као понуду територијалне поделе, али то је данајски дар, кога се треба клонити. Како се не може бити полу-трудан или полу-невин, не може се бити ни полу-суверен. Сваки улазак у дебату о подели избио би Србији битни адут из руке: недељивост и неприкосновеност суверенитета, Повељу УН, завршни документ из Хелсинкија, а да о Вестфалском систему међународних односа не говоримо.

Колико је значајно што Србија сада нуди и нека представништва у иностранству Приштини?
То је рационална понуда, али је требало да буде изнесена у завршници предстојећих преговора и „упакована“ као спектакуларно крупан уступак српске стране. Тиме што је дата унапред и бесплатно, више говори о лику и делу понуђача него о њој самој. Имати лумена попут садашњег шефа српске дипломатије на челу институције у Кнеза Милоша 26 равно је поверавању Завода за трансфузију крви грофу Дракули.

Па, јел’ икако могуће да решење буде усвојено у СБ УН?
Наравно да је могуће, али није вероватно, све док САД верују да могу играти улогу глобалног хегемона, за кога правила игре не важе. Када она обична, приземна Америка схвати да је то води путем тихог уништења, доћи ће бољи дани, и за њу, и за остали свет.

Па, јесу ли, после шатл-дипломатије, могући директни преговори и да ли би они били само још једна фарса, као бечки или прави пут ка решењу?
Све, апсолутно све зависи од спремности Вашингтона да Приштини пошаље сигнал да је компромис, односно модел споразума мањи од пуне независности, једино одрживо решење. Те спремности тренутно нема, што шатл-дипломатију чини беспредметном.

Аутор: Јелена Јевремовић
 

Интервју Душан Јањић,Форум за етничке односе

Решење за Косово!

Душан Јањич:"САД и ЕУ упутиле Србији неформални предлог којим се за Косово предвиђа "међународни легализовани суверенитет". Овај предлог се не сме тек тако одбацити, о њему се мора преговарати"

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић каже да је властима у Србији недавно стигла "последња добра понуда" Запада за решење статуса Косова и Метохије.

Јањић објашњава да се овим предлогом за Косово предвиђа "међународни легализовани суверенитет" какав су некад имале неке совјетске републике, Кипар или какав је данас случај с Палестином.

- То је понуда САД-а и доброг дела ЕУ, која је неформалним каналима стигла до власти у Србији. Да се разумемо, и да предупредим евентуалне демантије министара и саветника:

Не кажем ја да је Солана или неко други доставио министру Самарџићу неки предлог или папир, већ је тај предлог стигао неформалним каналима, али они који се у Влади баве Косовом о томе ћуте. Према мојим сазнањима, та понуда је стигла после посете Данијела Фрида Београду, који је практично требало да припреми терен за то. С тим предлогом упознате су чланице Контакт групе и већина амбасада.

Шта је суштина тог предлога?
- Сваки студент права зна, а верујем и наши државни функционери, да међународно легализовани суверенитет не подразумева независност територије која је предмет расправе, већ да је та територија практично ентитет који може да има неке елементе државности.

Такав случај је био са Украјином и Белорусијом после Другог светског рата, које су имале своје столице у УН, али то није сметало Стаљину, јер је он тако практично имао више гласова у УН. Такође, имамо случај Кипра који је деценијама био предмет разговора, али и пример Палестине данас.

Дакле, по том предлогу, Косово као ентитет не би било држава, постојале би посебне аутономије за Србе, а били би искоришћени сви они добри елементи из Ахтисаријевог плана. Такође, план подразумева стратегију будућих односа Београда и Приштине.

Тај предлог би значио дугорочно одлагање решења коначног статуса Косова?
- То би значило отварање новог процеса уз стално преговарање под међународним надзором. Иако подржавају независност, ни САД, ни било коме другом не одговара крхка држава Косово која има велики проблем са криминалом и корупцијом.

Зато Београд не сме тако лако да одбије ту понуду, јер пре свега мора да се покаже као конструктиван, да не одбија све као што раде Албанци. У овој ситуацији изгледа као да Београд све жели да преломи преко колена, што није добро. Београд је одбио све што му се нудило, па чак и оно што му се није нудило, као што је предлог конфедерације.

Овај предлог се не сме одбацивати, јер отвара могућност за нове преговоре, а можда ће се за то време односи у свету променити, као што се могу променити односи Београда и Приштине.

Да ли је, по Вашим сазнањима, са овом понудом упознат и председник Тадић?
- Мислим да би и председник Тадић морао да зна за њу, пре свега због веза са српским кокусом у САД, а и чињенице да је Вук Јеремић недавно боравио у Америци.

Зашто нико из власти не говори о овој понуди?
- И мени је то нејасно, и баш зато о томе говорим јавно. Не знам чему тај медијско психолошки третман према грађанима. Као у Милошевићево време, све одбијамо, нижемо победе, а на крају, шта ће бити?! На крају ће грађани бити бесни и огорчени. Мислим да је боље да се отвори јавна расправа о овом предлогу, али и о другим могућностима. Оваквим понашањем власти, бојим се да не дођемо у ситуацију да после свих пропуштених шанси кажемо: "Ма, где је онај Ахтисаријев план"!

Д. Исаиловић

Фајненшл тајмс пише о решењима за Косметску кризу
САД и ЕУ се хватају за сламку када је реч о Косову

Противљење Русије плану специјалног изасланика Мартија Ахтисарија о надгледаној независности Косова блокирало је решавање овог питања, а САД и ЕУ у одговору на руско "не" делују као да се хватају за сламку, пише данас Фајненшл тајмс

"Вашингтон је сигнализирао спремност за једнострано признавање независности Косова, чак и без резолуције у УН, али је ЕУ много мање спремна да крене истим путем", пише лист у једном од два текста посвећена Косову.

Истовремено, наводи лист, недавни међународни напори да се постигне договор између Београда и Приштине су вредни труда "због ризика од политичких превирања и економске пропасти Косова".

Лист наводи и да ЕУ и САД морају да се потруде да међу њима не дође до поделе због признавања независности Косова без резолуције ЕУ.

"У реду је да две стране Атлантика играју игру 'добар полицајац, лош полицајац' у односима са Србијом, али не могу себи да дозволе да то буде само шоу", наводи лист.

"САД и Европа ће после 10. децембра, када ће посредничка тројка предати свој извештај, морати да одлуче да ли ће косовска администрација бити пребачена ЕУ путем гласања у УН или ће признати независност без консензуса. За све би било добро када такав неизбежан избор не би морао да се прави", наводи "Фајненшл тајмс".

У другом тексту посвећеном економској ситуацији на Косову, лист пише да је ово лето требало да буде прекретница за "обогаљену економију" Косова.

Косово би коначно било на путу за независност, што би привукло преко потребне инвестиције и економске олакшице региону са 40 одсто незапослених, али је реалност другачија јер будући статус још увек није утврђен, а међународна помоћ од милијарде евра чека, пише лист.

"Фајненшл тајмс" наводи и да је донаторска конференција ЕУ и Светске банке, која је била заказана за следећи месец и која би требало да помогне Косову да као нова држава југоисточне Европе до 2010. стане на сопствене ноге, одложена на неодређено.

Планери ЕУ тврде да ће донаторска средства у вредности од 600 милиона до милијарду евра, намењена изградњи државних институција, исплати спољних дуговања, економској помоћи и улагању у инфраструктуру, морати да сачекају да се судбина Косова реши, додаје лист.

Лист наводи и да косовски званичници покушавају да умање зависност Косова од стране техничке помоћи која и даље чини више од 20 одсто бруто националног дохотка, док прилив новца од грађана Косова који раде у инопстранству, званично, покрива 15 одсто бруто националног дохотка.

"Фајненшл тајмс" и поред тврдњи локалних званичника да је на Косову прошле године остварен привредни раст од три одсто, и то захваљујући приватном сектору а не донаторима, наводи да је бруто национални доходак од 2,6 милијарди евра тек нешто већи од укупне помоћи коју је Косово примило од 1999.

Лист наводи и да ће могућности Косова бити лоше ако регионалне тензије не буду решене.

Трговински ембарго Србије, као реакција на независност Косова, могао би да одбије многе инвеститоре, тврде европски званичници, а неке инвестиционе фирме у ЕУ тврде да је Косово најбоље избегавати јер је Србија, као највеће тржиште бивше Југославије, са осам милиона људи, много вредније, закључује лист.

  Штампа