Предходна страна

У Србији земљи чуда, једна Ју-ес-стил крађа, оправдава другу

Министри, уговори и крађе

Поводом све учесталијих захтева да се уговор о концесији пута Хоргош-Пожега јавно објави јер се сумња о великим финсијским малверзацијама при потписивању тог уговора

Интервју:  Велимир Илић, председник „Нове србије“ и министар за инфраструктуру

А где је нестао уговор са Ју-ес-стилом?

Не, Влада Србије није никада ни гласала ни одлучила о томе да се уговор о концесији Хоргош-Пожега објави на владином сајту. Питао сам премијера, он ми је рекао да су консултације око тога у току. али ако Влада донесе такву одлуку, уговор ће истог часа бити на сајту. Ја не могу уговор да објавим јер не могу да платим евентуалну одштету која је велика. Влада може да га објави и да плати евентуалну одштету концесионару, каже у интервјуу за НИН министар за инфраструктуру Велимир Илић.

- Да ли знате да је уговор о продаји Сартида украден? Нема га нигде. Не постоји. Ја, као министар, имам неке обавезе да извршим према Ју-Ес-Стилу. Кад је Влада донела закључак да се те обавезе испуне, нема уговора у коме то пише. Обавеза је била да им направимо део пруге до пристаништа. Међутим, они сад прихватају да сами направе ту пругу, само да не покажу уговор. Уговора нема ни у архиви владе, нигде нема уговора. Зашто господин Ђелић, који је толико транспарентан, не објави, он је тад био министар, тај уговор на сајту. Тражили смо га, не постоји. Били смо у Ју-Ес-Стилу, они кажу да ни они немају. Нема нико. И сад Ју-Ес-Стил пристаје да ту пругу гради о свом трошку, то је 8,5 милиона евра, али да не тражимо уговор.

Ко је био владин правни саветник код конципирања и закључивања уговора о ковцесији за изградњу аутопута Хоргош-Пожега?
- Ми смо на међународном тендеру одабрали финансијског, правног и техничког саветника. То је била фирма Луис Бергер  из Вашингтона. Они су радили предлог уговора о концесији, тај уговор је добио сагласност законодавства Владе Републике Србије, Министарства за економске односе са иностранством, Министарства финансија и Министарства за капиталне инвестиције. То је било неопходно да би влада прихватила концесиони уговор и овластила мене као ресорног министра да га потпишем. Уговор о концесији је ауторско право фирме која га је радила. Има три-четири фирме које се баве концесијом, сви имају своје ауторско право и свој модел и ми тај уговор не можемо објавити без сагласности и те фирме и концесионара.

И ви сте тражили ту сагласност?
- Да, и они су одговорили да нису сагласни да се обелодани. Али сада ће Божидар Ђелић лично да комуницира са њима и да покуша да их убеди.

Поставља се питање да ли је уговорна клаузула о тајности у складу са нашим прописима. Шта на то каже правни саветник, да ли је водио рачуна да уговор буде сагласан и нашим прописима?
- Јесте. Наше законодавство је дало мишљење да нисмо дужни да објавимо без сагласности концесионара. Јер у клаузули уговора пише да ако се уговор презентира јавности и нанесе штета концесионару, ово што вешто ради Бојан Костреш, они могу да туже за одштету.

Пре него што је потписан, уговор је прошао кроз владу. Кад се гласало, да ли су сви министри били за потписивање уговора?
- Сви министри су били за потписивање уговора са једним уздржаним гласом. Јер су неки навијали за француски Буик, и Буик је већ отворио овде представништво, али Буик је био скупљи од њих милијарду евра. Не можемо дати посао некоме ко је за милијарду евра скупљи.

Како објашњавате то што колеге-министри из садашње владе нису јавно стали иза вас и овог посла, нисам чула да је икој авно изашао и рекао: овај посао је добар; и чини ли вам се да је анимозитет, који ви лично изазивате у делу медија, пренет и на концесију о којој је реч?
- Слушајте, не могу да ме бране министри који ништа не знају ни о уговору, ни о концесији, ни о концесионим законима, немају појма. Али цео посао је прошао регуларну процедуру. Скупштина Војводине се није жалила у поступку одлучивања, Извршно веће Војводине није имало никакву примедбу, посланици из Војводине нису у Народној скупштини имали никакве примедбе. Концесиони уговор се нигде у свету не објављује. Не постоји држава у свету која је објавила свој концесиони уговор. Могу у архиви владе одређене институције да га погледају.

Ипак, логично би било да председник Скупштине Војводине има право увида у тај уговор?
- После одлуке Скупштине Војводине. Ако Скупштина Војводине донесе одлуку да жели да њена експертска група прегледа уговор, што су у поступку одлучивања имали право и искористили га стављајући и неке примедбе које су у уговор уграђене, добиће уговор. Део је уграђен, а за део им је влада одговорила да није у складу са законом и одбачено је. Не знам детаље, нисам ја писао уговор.

Да прецизирам питање: чини ли вам се да неки министри у садашњој влади имају резерве према овом послу?
- Слушајте, министри из претходне владе сви су имали уговор у фази одлучивања и сви су га добили. Неки су га однели кући, неки су га оставили у својим кабинетима. Садашњи министри, ко год је тражио добио је примерак уговора. На пример, Божидар Ђелић је тражио и добио је. У архиви владе може сваки министар да оде и подигне уговор. Ја сам више пута на влади питао: има ли неко нешто против, да стави примедбу јавно, сви су ћутали.

Рекли сте да је цео уговор тајан.
- Није тајан, он је јаван, чим га читају министри, чим је он у архиви, није стављена тајна на њега, ја нисам ставио строго поверљиво. Ако вас интересује, ја вам могу дати уговор кад год хоћете да га гледате, 1.100 стра-на, ако вас интересује, никакав проблем то није.

Ако ја сад тражим да погледам уговор, ви ћете ми га дати?
- Одмах. Али не можете да га сликате, носите.

Значи, Бојан Костреш може доћи са екипом правника и цео дан га овде читати?
- Да, и Кострешу сам дао да га чита, али он је хтео да га носи, да га копира, да га умножи, да га објави на сајту, а то не може. Хоћете ви да га видите, ево сад ћу да га донесем, ево дајем вам га. Где је овај уговор овде. Код Ђелића? Зови га нека га донесе.

Да ли је концесионар већ почео да наплаћује путарину на делу пута Хоргош-Пожега који је завршен?
- Не, није. Он је прво са нама основао концесионо предузеће, па је морао да уплати гаранцију за цео посао, десетине милиона евра, ако одустане од посла да обештети Владу Републике Србије, и он је и то урадио. Сад је фаза да нађе банке које ће тај посао финансирати, мислим да за то има рок од 90 дана.