| Политички коментари |
Тема дана:
Србија и
Северноатлантска алијанса
Прави ли НАТО државу на Косову
 На
тврдње
Београда
да
је
циљ
западне
алијансе
да
од
јужне
српске
покрајине
прави
сателитску
државу-касарну,
командант
Кфорове
бригаде
узвраћа
да
НАТО
„нема
намеру
да
на
Косову
формира
државу”
Командант Кфорове мултинационалне бригаде исток Даглас Ерхарт одбацио је
јуче тврдње појединих српских званичника да НАТО намерава да формира
државу на Косову,
јавила је јуче Бета позивајући се на електронске медије у Приштини.
НАТО нема намеру да на Косову формира државу јер је овде у мировној
мисији,
рекао је Ерхарт на конференцији за новинаре у Гњилану.
Била је то прва реакција неког званичника Алијансе на нови талас критика
упућених из Београда на рачун плана Мартија Ахтисарија за решавање
статуса Косова.
Прво је прошлог четвртка саветник Војислава Коштунице Александар Симић у
НИН-у
објавио чланак у ком је написао да је Ахтисари,
у једанаестом анексу свог плана,
предвидео такво устројство будуће независне косовске државе у којој
војно присуство НАТО снага не би било под било каквом цивилном контролом.
Симић је подсетио да је у свим другим државама НАТО бар формално у
обавези да поштује цивилну власт,
и из тога извукао закључак да је посреди покушај извођења историјског
„експеримента”.
Руски медији су ове Симићеве тврдње одмах пренели као ударну вест,
уз критике стратегије НАТО на Косову,
а наредних дана су министри у влади Војислава Коштунице,
Зоран Лончар и Драган Јочић изнели истоветне оцене.
Пре два дана је министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић поновио
исте тезе о намери НАТО-а
да на Косову створи
„војну
државу”
која би служила
„њиховим
геополитичким и војностратешким циљевима и мафијашким клановима у
покрајини”.
Он је позвао НАТО и САД да одустану од стварања
„сателитске
државе-касарне”
на туђој територији,
подвлачећи да тај пројекат нема никакве везе ни са економским опоравком
Косова и Метохије,
ни са српско-албанским
помирењем,
„а
најмање има везе са европском будућношћу овог дела Европе”.
Самарџић је додао и да је,
протеклих осам година,
свет могао да се увери да је стварање НАТО државе у виду независног
Косова био стварни циљ НАТО бомбардовања Србије.
Пре команданта Ерхарта,
међутим,
министре из редова ДСС-а
критиковао је због антинатовске реторике и београдски безбедносни
аналитичар Зоран Драгишић.
Овај професор Факултета за безбедност сматра да Србија не треба да квари
односе са НАТО јер
„није
баш паметна позиција бити непријатељ са том организацијом”
и јер је НАТО једина снага која на Космету може да заштити преостало
српско становништво уколико дође до насиља.
Он је за Б92
рекао да не разуме шта се подразумева под термином
„НАТО
држава”,
али сматра да такве изјаве могу да штете нашем декларисаном циљу о
евроатлантским интеграцијама.
Министри у Коштуничиној влади из редова Демократске странке и Г17
плус нису се оглашавали поводом оштрих критика које су НАТО-у
упутили Симић,
Лончар,
Јочића и Самарџић.
Нема,
међутим,
било каквих јавних назнака да је због евентуалних разлика у мишљењима у
односу на ову проблематику избила неслога или криза у редовима владајуће
коалиције.
Увек су постојале реторичке и стварне разлике у мишљењима људи из
различитих политичких табора у демократском блоку у односу на чланство у
НАТО.
Док су све странке демократског блока зимус одушевљено примиле одлуку
НАТО-а
да учлани Србију у Партнерство за мир,
знало се да таквог јединства не би било да је реч о чланству Србије у
НАТО.
 Истина
је,
међутим,
да председник Србије Борис Тадић у приоритетне циљеве Србије убраја
улазак у Европску унију и у НАТО,
што је и рекао пре годину дана у Бриселу,
после сусрета са генералним секретаром НАТО-а
Јап де Хоп Схефером.
Познато је,
такође,
да су источноевропске земље које су последњих година примљене у Европску
унију све редом претходно постале чланице НАТО.
Но те су земље,
за разлику од Србије,
својевремено биле чланице Варшавског пакта,
а у Европској унији има држава које нису у чланству НАТО-а
(Аустрија,
Кипар,
Ирска,
Шведска и Финска).
У суседној Хрватској се, примера ради, тренутно води дебата о начину на
који ће Хрватска да одлучи о свом чланству у НАТО – и власт и опозиција
са слажу да је Хрватској место у овој организацији, али док премијер Иво
Санадер мисли да је референдум непотребан, новоизабрани лидер
опозиционог СДП-а Зоран Милановић сматра да се мора пружити прилика
грађанима да одлуче желе ли у НАТО или не.
Мирослав Лазански
|
Предходна страна |
|
|
