<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Политички коментари

Предходна страна

„Дневник“ истражује: да ли је експропријација на траси аутопута Хоргош–Пожега разлог за вишемесечно скривање од јавности концесионог уговора?
 
Аутопут Хоргош - Пожега
 
Док јавност ломи копља око објављивања уговора о додели концесије за изградњу аутопута Хоргош–Пожега и док се настављају трвења између Војводине и републичког Министарства за инфраструктуру о смислености (штетности) целог подухвата, држава и концесионар, конзорцијум шпанске фирме ФЦЦ и аустријске “Алпине”, настављају активности на реализацији уговора.
 
Међу бројним задацима који следе пре него што почне изградња аутопута је питање експропријације земљишта преко којег ће се градити саобраћајница. Како су новинари имали прилику да виде у основном уговору (без анекса), који им је министар Велимир Илић дао на увид, Влада Србије као концедент у обавези је да обезбеди експропријацију земљишта на којем ће бити изграђен аутопут и сви пратећи објекти за потребе пута, док ће трошкове експропријације сносити концесионар.
Иако концесијом није обухваћена изградња пратеће инфраструктуре, као што су бензинске пумпе, паркинзи, стајалишта, мотели, хотели... јасно је колико је интересовање грађана чије парцеле се налазе на саобраћајном коридору кроз који ће пролазити будући аутопут или у близини тог коридора. Како је реч о објектима који после изградње доносе огромну добит, потенцијални купци већ сада преврћу карте и обилазе терен, не би ли за мале паре купили златну коку на којој ће сутра енормно зарађивати.
 
У Министарству за инфраструктуру сазнајемо да Уредба о проглашењу земљишта од јавног интереса, која тек треба да буде донета, отвара могућност да се уђе у експропријацију и дефинисање цена по категоријама земљишта, како би се обештетили власници преко чијих парцела иде аутопут. У разговору сазнајемо да је Влада Србије усвојила Просторни план посебне намене инфраструктурног коридора за деоницу аутопута Београд–Пожега и већ је урађен идејни пројекат. Овај пројекат дефинише трасу аутопута и, може се рећи, прецизира преко чије њиве ће ићи саобраћајница, што значи да се види и које су парцеле у земљишном појасу уз аутопут. Саговорник „Дневника” појашњава да ће се на основу пројекта радити елаборат експропријације.
 
Израда главног пројекта поверена је истим фирмама које су урадиле идејни пројекат, а то су ЦИП, Институт на путеве и Центар за путеве Војводине, а ове активности морају да се заврше до новембра ове године. Иако је пројекат аутопута, у принципу, недоступан јавности све док не крене процес експропријације, што се објашњава спречавањем могуће препродаје земљишта (јер би недовољно упућен власник парцеле могао да је данас јефтино прода, а нови власник да сутра узме огромне паре од инвеститора који ће ту градити, на пример, мотел), у Министарству кажу да је Просторни план инфраструктурног коридора био на јавном увиду у неколико десетина катастарских општина и сви који ту имају парцеле знају да их цене. Ипак, прецизан списак катастарских парцела биће објављен када Влада прогласи јавни интерес над земљиштем преко којег иде аутопут и земљишним појасом.
 
Није згорег навести да је на територији Војводине посао експропријације земљишта готово у целости завршен још у време када се градио полуаутопут Хоргош – Нови Сад. На деоници од Београда до Пожеге у ресорном министарству помињу, међутим, могућност фазног решавања тог питања, према динамици изградње. Уговором је, иначе, предвиђено да изградња крене истовремено из Хоргоша према Новом Саду и јужно од Београда, најпре до Ћелија, па Прељине и онда до Пожеге, а радови би требало да су готови до 2012. године.

 
Динкић: Нисам читао уговор
Уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош - Пожега треба објавити у целости и не разумем зашто то до сада није учињено, изјавио је јуче министар економије Млађан Динкић. Он је у Новом Саду новинарима рекао да сам није прочитао уговор и додао ће се на седници Владе Србије заложити да овај документ буде објављен “под хитно”, напомињући да му “није јасно зашто министар Велимир Илић није то урадио још раније”.
– Готово сам сигуран да у Влади постоји консензус по овом питању – навео је Динкић, додајући да је необјављивање уговора на време “велика грешка”.
Он је рекао да би концесиони уговор у целини и са свим анексима требало објавити на веб-сајту Владе Србије да може свако да га прочита. Коментаришући захтев председника војвођанског парламента Бојана Костреша за формирањем анкетног одбора у Скупштини Србије који би преиспитао уговор, Динкић је оценио да целу ствар не би требало политизовати.
 
– Уколико се утврди да постоје проблеми у економској суштини уговора, то онда треба да буде разлог због којег би га требало преиспитати. Али мислим да је потпуно неоправдано користити све то у политичкој кампањи – казао је министар економије. – Уговор треба да занима министра финансија и уколико он каже да су његове финансијске импликације по Србију у реду, онда ћу и ја да кажем да је све у реду.
По њему, уговор, који би требало да буде подложан испитивању јавности, постао је предмет политичких препуцавања и све је отишло у потпуно другу крајност. С тим, по њему, треба одмах прекинути. Уз напомену да Г17 плус и није била у Влади у време потписивања овог акта, Динкић је рекао да је, по његово мишљењу, сам пројекат изградње аутопута добар, “уколико у самом уговору нема ничега што га компромитује”.
– Добро је да се граде аутопутеви у целој Србији. Сада у буџету имамо пара за то, али овај правац ка Пожеги свакако није било могуће правити другачије него кроз концесију – рекао је Динкић.
 
ЛДП: Мито, и то вишемилионски
Либерално-демократска партија оптужила је чланове кабинета премијера Србије Војислава Коштунице да су у време такозване “техничке владе” узели “вишемилионски мито” због чега покушавају да сакрију детаље из концесионог уговора за изградњу ауто-пута између Хоргоша и Пожеге. “У исто време ЛДП захтева од специјалног тужиоца за организовани криминал да „поштује Устав и закон и затражи спровођење истраге о, највероватније, још једној у низу вишемилионских пљачки Коштуничине владе”.
 
Р. Даутовић
 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика