<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Политички коментари

Предходна страна

Како је Америка постала империја и како ће пропасти?
 
Америка империја која пропада?
 
Бивши гувернер америчке централне банке (ФЕД), Ален Гринспен, који је овај посао радио скоро 30 година, ових дана је у интервјуу немачком "Штерну" јасно изрекао баш оно што упућени у тајне монетарне политике одавно већ наслућују. Долар ће, по свему судећи, морати ускоро да уступи место светске резервне монете знатно јачем и стабилнијем евру.
 
Али, и без Гринспена зна се да је Америка одавно презадужена, економски исцрпљена, радна места се последњих година масовно селе из САД јефтинијој радној снази на Далеки Исток, а америчка нација, огрезла у неморалу и психолошкој девијантности, препуна насиља и обести од трке за новцем и абнормално високим стандардом, мораће ка -тад да се спусти на тло - у реалност. Где је нормално да један глумац, музичар или фудбалер заради стотине милиона долара?
Цене некретнина су ових дана драстично пале због енормно високе понуде на тржишту. Ради се заправо о некретнинама које су као хипотека (мортгаге = мртав залог) припале банкама. Банке које су обилато продавала безвредне доларе узимајући као "мртав залог" некрентине, сада немају коме да то продају. Нико нема такозваног "свежег" новца да их купи.
 
Ова пљачкашка вртешка састављана од спекулативног новца и реалних вредности, у којој су банкари вековима продавали НИШТА, да би од градјана узели СВЕ, дошла је коначно до тачке када се вртешка мора успорити или потпуно зауставити, да се све не распадне. О спекулативном (банкарском) новцу сте већ читали у текстовима Ко влада светом? и Мали водич за љубитеље кредита.
Да ће америчка берза вероватно доживети тежак потрес, јер ће цене многих акција драстично пасти, упућује и недавни гест анонимног берзанског шпекуланта који се крајем августа у велкој понуди (пут оптионс) за куповину акција од 21. септембра 2007. практично "опкладио" да ће доћи до краха берзе. Он је купио опциони уговор (за куповину пакета од 6.5 милиона акција по цени од 740 $ до што износи 4.5 милијарде долара. Купац ове опције предвидја да ће након тог датума доћи до пада акција од 30 до 50 %. Уколико се то не догоди купац ће бити у губитку најмање 1 милијарду долара (!), ако до пада додје зарадиће најмање 2 милијарде (!).
 
Шта може да изазове овако велики пад вредности акција? Терористички напад, свакако. То је прво што су многи помислили.
Али, ако сте читали текст о томе ко заиста стоји иза Ал каиде и Осаме Бин Ладена, онда сте схватили да глобална елита веома вешто оркестрира тероризмом управо зато да би имала оправдање за своје финансијске спекулације. Како би се иначе ови берзански спекуланти тако обогатили? Можда пуком срећом?
На жалост, многи мисле да су ови шпекуланти налик коцкарима. Али није тако. Само глупи људи се коцкају са властитим новцем. Паметни људи на све начине покушавају да новац увећају. А банкари су паметни. (Замислите само како би било погубно за власника лутрије када би се лото куглице извлачиле насумице из шешира? Или из обичног прозирног лавора? Шта, ако неко сваки пут убоде "седмицу". Зато, ако сте у лото бизнису и желите да зарадите пуно пара од наивних коцкара, морате за извлачење куглица имати веома прецизну скаламерију (посебан бубањ на пример) и, наравно, све уплаћене комбинације бројева у компјутеру пре извлачења. Компјутер ће вам 'очас посла дати онај број који нико није уплатио. "Седмицу" ћете пустити тек у сваком десетом или петнаестом извлачењу. Дакле, смањићете 10 до 15 пута могућност да исплатите премију. И узимаћете тако велике паре грамзивим и лакомисленим наивцима. Проста логика, зар не?)
 
Берзанским "коцкарима" су зато увек потребни берзански потреси, али које ће контролисати. Њих изазивају најчешће ратови и нестабилно тржиште. Ко зна исход рата - носи све. Дакле, треба кризу изазвати, оркестрирати њоме и из ње профитирати. У глобалном бизнису где се "игра" са трилионима долара и милионима људских живота, ништа се не може препустити случају.
Глобализам је управо систем глобалне власти. Глобални мозгови знају како се то ради и имају моћне полуге за спроводјење својих замисли. Дакле, ако можете да контролиште финансијске и привредне токове у читавом свету, онда подела са државним границама не значи ништа више до црно белих поља велике шаховске табле (како је политичку сцену назвао и Збигњев Бржежински). Ви се онда слободно можете залагати за глобализам.
Само са оваквом игром било је могуће ставити под контролу појединих династија стотине трилиона долара богатства из читавог света.
Али, док чекамо расплет на америчкој берзи, погледајмо како је САД постала империја и шта то заиста значи?
 
Шта је империја?
За разлику од националне државе, која путем пореза глоби сопствене градјане, империја на исти начин опорезује друге државе. Разлог за стварање империје је управо то - глоба других држава и народа.
У познатој историји људске цивилизације увек је постојала нека империја - Вавилон, Асирија, Египат, Грчка, Рим, Шпанија, Турска, Француска, Велика Британија. Данас је то САД.
Историјски глоба се вршила у различитим формама. Узимало се најчешће злато и сребро, али и други метали, затим робови, жене, војници, стока, усеви и сл. Силом наметнута глоба увек је била директна - војно окупирана држава морала је глобу да даје директно империји.
Али, да би једна држава дошла у позицију да се наметне као империја, она мора прво добро да развије сопствену економију којом ће створити јаку војску и финансирати ратове. Иако је примарни задатак војске одбрана економије, у случају САД створена је изузетно снажна војска очигледно са намером да Америка временом постане империја. Јер, САД никада нису биле угрожене спољњим непријатељима. Али, да поновимо, ништа у политици није случајно. Нарочито ако подјете од чињенице да се државном политиком никада нису бавили обични људи (народ), већ искључиво властелини. Династички принцип наследјивања дао је властели и дужи живот. Дакле, планирање развоја сопственог газдинства у наредних 200 - 300 година јесте - државна политика.
 
                             
Природна подела људи на моћнике који силом отимају тудје и слабије који који морају да раде за јачег
- стара је колико и људско друштво. Све остале поделе - на народе, државе, религије - направили су властелини.
Карикатура из 19. века показује да се ту вековима ништа не мења.
 
Последња империја, САД, први пут у историји за опорезовање других држава употребила је другачији метод - индиректну глобу путем монетарне политике. САД су тако потлаченим земљама у огромним количинама дистрибуирале свој новац (папирну обвезницу), који су временом намерно обезвредјивали.
Ево како је то текло.
 
Глоба путем монетарне политике
Економски развој Америке почиње одмах након револуције у Русији, када су последњи властелини, Романови, збачени са власти. Учињено је то баш у тренутку када се, сировинама и јефтином радном снагом пребогата Русија, спремала на технолошку револуцију. То би од Русије за само неколико деценија створило најмоћнију економију на свету. Али Глобални Мозак не седи у Русији. Напротив, Русија му се још пре хиљаду година измакла контроли. (Али, у овом тексту нећемо о овом Глобалном Мозгу, односно највећој и најстаријој политичкој консалтинг агенцији на свету).
Данас се зна да је свргавање руске династије финансирано из медјународних банкарских кругова, те да су у непосредним радовима учествовали организовани активисти медјународне комунистичке мреже коју је смислила и финансирала такозвана јудео-масонерија. (Наравно, по идеји и сценарију Глобалног Мозга).
 
Дакле, дозволимо да су такозвани "медјународни банкари" сами сковали план да створе једну нову империју којом ће покорити остали свет.
Амерички долар је тада био везан за злато, тако да је његова вредност била константна. Ово је одредјено Законом о златном долару још 1900. године, донетим у мандату председника Мекинлија. Количина долара у оптицају је морала тако бити једнака количини злата коју је држава поседовала.
Председник Мекинли је убијен 1901. Атентатор је био млади пољски Јеврејин (Френк Чолгош), близак комунистичким круговима у САД које је предводила Ема Голдман. Тако је на председнички положај, без избора, стигао Теодор Рузвелт, који је само годину дана пре тога Мекинлију наметнут за потпредседника.
 
По проценама историчара, Т. Рузвелт у то време не би могао да буде изабран за председника. Отац му је био њујоршки трговац, а мајка из богате јеврејске породице Бјулок (Буллоцк), који су били и робовласници. Рузвелт је образован приватно на Харварду (који и данас слови као водећи ционистички универзитет), док је његов политички имиџ креиран у њујоршкој штампи.
Дакле, био је предодредјен за државничку функцију и важан задатак. Управо у његовом мандату (1901-1909.) приватни корпоративни бизнис под капом такозване јудео-масонерије преузео је контролу над великим делом америчке економије. "Велика Депресија" којој је претходила инфлација (1921- 1929.) као и огроман државни дуг, значајно су повећали количину долара у оптицају. Тако је постало немогуће држати долар везан за злато, јер га Америка у тим количинама није ни имала.
 
Тако је 1910. ових седморо људи, представљајући тада најмоћније династије света (које су у то време
контролисале преко 25 % светског богатства) , на фамозном Џекил Острву село да преговара о формирању
заједничке централне банке. Њихова замисо је остварена 1913. када је основана банка Федералне резерве,
која је постала америчка централна банка. (Књигу на енглеском о формирању ФЕД можете преузети овде)
Они који су били против, "стицајем околности" утопили су се 1912. на "Титанику"
 
Оркестрација рата
Франклин Делано Рузвелт (1933 -45.) добио је задатак да долар раздвоји од злата.
Тако је за потребе Другог светског рата (као и претходног) Америка снабдела савезнике у Европи и Јапану залихама робе и оружија и тражила за то плаћање у злату. Наравно, велика опасност која је из Немачке претила, у лику суманутог фирера и освајача света Адолфа Хитлера, натерала је ове државе да се тешко задужују и спремају за рат. Такодје се за рат спремала и Немачка.
Али, Немачку је исти банкарски картел финансирао тајно ( о чему је у својим књигама документовано писао Ентони Сатон).
 
Ако узмемо у обзир да је "велики војсководја" Адолф Хитлер заправо био прилично неук човек, који је побегао из Аустрије управо да не би служио војску, онда вам је јасно да је ова марионета са карактеристичним брчићима (којом су манипулисали тајни масонски агенти из "мистичног" друштва "Туле" , а масовне застрашујуће војне параде режирала Лени Рифенштал), радила управо оно што је банкарска елита прижељкивала. Моћна Немачка је уведена у ратну замку како би претрпела тежак економски слом. Ова богата земља, са изузетним радним и интелектуалним потенцијалом, слична Русији, стављена је након рата под потпуну економску контролу медјународног банкарског картела. Ту је и данас и послушно спроводи политику стварања ЕУ. (Кад неко каже да је Ангела Меркел најмоћнија жена на свету, тај мора да се шали.)
 
Главни финансијери "великог војсководје", а заправо аустријског војног дезертера, били су Немци са друге стране Атлантика (Морган, Шиф, Рокфелер...), сви чланови јудео-масонске банкарске елите.
Знамо како се овај рат завршио. Огромна ратна одштета коју је Немачка морала да плати била је, наравно, у злату. Русија је добила свог џелата (Стаљина) и олакшана је за 20 милиона становника. Две најмоћније државе на свету, Русија и Немачка су савладане. Нови Свет, заправо колонија у власништву старе европске аристократије, у коју су допремљени робови, бројни пољски, руски, италијански и јеврејски имигранти, немачки технологија и интелектуални потенцијал, била је спремна за улогу империје 20. века.
У Америци је и завршио највећи део овог злата. Америчка економија постала је доминантна у свету.
Али, Америка још није била империја.
 
Радјање империје
Фиксирана количина злата за доларске новчанице, претила је да временом и друге државе које би у трговини са Америком дошле у посед долара, ове новчанице замене за злато. То се морало спречити.
У економском смислу америчка империја је створена након монетарних реформи усаглашених у Бретон Вудсу 1945. Тада УС долар није био у потпуности конвертибилан за злато, већ је то био само за стране државе. Оно што више нису могли Американци, могли су странци.
То је долар довело у позицију да постене светска резервна монета, с обзиром да је иза долара тада стајала заиста огромна златна резерва. Али, да су залихе долара у складу са одлукама у Бретон Вудсу биле држане у складу са количином злата и могућношћу да се долар замени за злато у сваком тренутку, од империје не би било ништа.
 
Тако, након 1960. креће финансирање рата у Вијетнаму (био је то заправо крсташки рат), уз истовремено стварање такозваног "Великог Друштва" у самој САД. То је био програм огромних социјалних давања за најсиромашније Американце. Колико је ово било апсурдно (истовремено финансирање рата и огромна социјална давања у земљи) евидентно је. Али, ако знамо да је циљ овакве политике био што више штампања новца, онда је то сасвим у складу са намерама глобалне олигархије. Главни политички играч у овом делу је било Линдон Б. Џонсон, човек који је након убиства Џона Ф. Кенедија стигао на чело САД са потпредседничког места. Дакле, опет без избора. (Да ли је то исти "мозак" смишљао 1901. и 1963.?)
 
Количина долара у оптицају почела је вртоглаво да расте. Овакав новац, емитован без икаквог економског покрића, обилато је даван широм света за куповину разне робе и сировина које су у Америку увожене.
Америка је куповала и куповала и издавала своје зелене доларске обвезнице. За све то време задржавала је робни дефицит уз истовремену инфлацију. Вредност долара је тако све више падала.
 
Када су стране државе у својим банкама 1970. и 1971. већ акумулирале огромне количине долара, покушале су да их замене за злато. Али, САД толико злата нису имале. Био је то у економском смислу чин банкротства. Дакле, долар , који је био гаранција за плаћање робе златом, постао је безвредан. Тако су САД, 15. августа 1971. практично банкротирале. Медјутим, домаћој јавности је ово приказано као "политика раздвајања долара од злата" са циљем да се стимулише економски развој и повећају инвестиције.
Дакле, САД су практично узевши огромну количину робе широм света, одбиле да то плате. И свет јој није могао ништа. Некад моћне Русија и подељена Немачка - знате под чијом су окупацијом биле те 1971. (Није ли из овога евидентно за кога је радио "Велики друг Стаљин").
Америка је тако постала највећа сила.
 

 
Тих година, са Ричардом Никсоном креће нова америчка политика - ера империје. Иако долар није био никаква гаранција у трговини, Америка је решила да га наметне као средство плаћања. Тако је 1973. године са водећом земљом ОПЕЦ-а, Саудијском Арабијом, склопљен гвоздени споразум. Саудијска краљевска породица је добила моћног заштитника, а за узврат је морала да врши притисак да све државе чланице овог нафтног картела продају нафту искључиво за доларе.
Од тада до данас, која год држава у свету је хтела да купи нафту, морала је прво да купи долар. И тако је настао петро- долар. Дакле, долар је уместо везаности за злато, постао везан за нафту.
 
Како је са технолошким развојем потреба за нафтом постајала све већа широм света и долар је све више тражен и купован. Наравно, ту куповину су друге државе плаћале својим сировинама, робом и златом. Американци су само штанцовали зелени папир.
(Наш сироти Никола Тесла узалудно је покушавао да покаже да свет може имати много исплативије и јефтиније енергенте, али банкарски картел, који је већ спровео највећи део свог наума, морао је и овог научника да ућутка.)
 
 
Средство масовне обмане?
 
Ирачко- Иранске провокације
Намера Садама Хусеина да нафту почне да продаје за евре, тешко би угрозила Империју. Да ли је то био разлог да се Ирак окупира, а Хусеин свргне са власти?
Сада Иран упорно покушава да отвори своју нафтну берзу (Ираниан Оил Боурсе - ИОБ) и да нафту продаје за евре, јене, па и рубље. Отварање се већ трећи пут одлаже, али је договор о продају нафте Јапану и то за јене изгледа на видику. Отварање ове нафтне берзе Американцима ће свакако донети тежак берзански потрес, јер ће им се гомила безвредних долара слити у централну банку, а читаву државу може захватити страховита инфлација. Споразум Ирана и Јапана постигнут је управо овог месеца. (Да ли је то тајна могућег краха америчке берзе након 21. септембра?)
 
Глобална олигархија је, ипак, спремила и другу изузетно јаку економију која ће моћи да преузме империјално кормило након економског краха Америке. То је Европска Унија. Наравно, стожер ЕУ ће бити католичке земље, док ће јефтину радну снагу и војску дати народи бившег Источног Блока.
Стварање посебне ЕУ војске, Централне европске банке и огромним политочким утицајем такозване "Медјународне заједнице" , ЕУ ће вероватно већ у другој половини овог века бити нова светска империја. Како ни ЕУ нема нафту, принцип глобе ће вероватно бити исти. Евро се може у будућности везати за ресурс који ЕУ не поседује, што значи да се економија ЕУ може вештачки и по потреби олигархије снажити и слабити. Главно снабдевање нафте ће ићи преко Русије.
 
А амерички градјани? Како кроз инфлаторну кризу превести триста милиона бесних, агресивних и наоружаних Американаца, од којих је сваки дужан скоро 300 000 долара (укупни дуг градјана се само од рата у Ираку, који је премашио трилион долара, утростручио). Који ће амерички председник рећи својим градјанима да ће од сада да зарадјују као руски и кинески радници, да је прича о америчком сну и енормном богаћењу била само превара коју су вешти барони пљачке пласирали "намоћнијој", "најбогатиојој" и "најдемократскијој" нацији на свету?
 
Не, то им нико не не може рећи. Зато се кривица за пад долара мора приписати неком спољном непријатељу, рецимо терористима (непостојеће) Ал Каиде. Због њих ће Американци морати поново у рат. А "терористи" су распоредјени по читавом свету. Довољно да се ова џиновска сила потпуно уруши, као и Немачка након Хитлера. Након Великог рата, Америка ће бити сведена на сасвим просечну економију чије ће дугове народ отплаћивати деценијама, радећи можда и у гулазима, док ће се нафта продавати за евре.
               
Незадовољне градјане у САД након финансијског колапса "смириваће" већ одавно тешко наоружана полиција, али и стране војне снаге у оквиру НАТО.. Уз сталну медијску причу о тероризму, општем порасту насиља и криминала, ове специјалне снаге са дугим цевима годинама су јачане и већ су на улицама свих америчких градова да "штите градјане". Али, погледајте их, па реците да ли је нормално да полиција носи овакву опрему? Да ли је ово опрема за смиривање градјанских нереда или за убијање?
 
ГОД БЛЕСС АМЕРИЦА!
 
Пише: Ивона Живковић
 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика