| Политички коментари |
Интервју: Флоранс Артман, бивши
портпарол хашког тужилаштва
Американци штитили Харадинаја
Сједињене Државе
су снажно интервенисале да се против бившег вође ОВК не подиже оптужница
за злочине над неалбанским становништвом, тврди Артманова
 Бивши
портпарол Тужилаштва у Хашком трибуналу Флоранс Артман у књизи "Мир и
казна" пише о притисцима политике и великих сила на рад Трибунала,
интервенишући у појединачним случајевима хашких оптуженика. У интервјуу
за "Вести", Артманова тврди да је тако Рамуш Харадинај, бивши вођа ОВК и
премијер Косова, у очима Америке требало да буде фигура која ће довести
до стабилности у региону, због чега су Сједињене Државе покушавале да
зауставе подизање оптужнице против њега за злочине над неалбанским
становништвом у току рата на Косову.Артманова открива и на који начин је у децембру 2005. пронађен хрватски генерал Анте Готовина на Канарским Острвима, након што је био у бекству четири године, а у Хагу оптужен за злочине почињене над крајишким Србима пред крај сукоба у Хрватској 1991-1995. Она за "Вести" каже да је било притисака да се оптужница против Готовине повуче. • Кажете да је било мешања политике у правосуђе када је у питању оптужница против Рамуша Харадинаја. - Тоје управо пример где политичари траже свој властити интерес и где је правосуђе виђено као нешто што може да смета - у процесу преговора и стабилизације. Дакле, Харадинај је окривљен међу последњима, непосредно пре завршетка истраживачког мандата Тужилаштва у децембру 2004. године, а истрага је претходно трајала више година. Државе су вршиле велики притисак да се се смањи рад Трибунала - да српски генерали не буду оптужени, да Трибунал не инсистира на оптужницама јер оне имају дестабилизирајућу улогу. У исто време, имате случај Харадинаја који поставља проблем великим силама. Американци су га снажно подржавали, али нису се усуђивали да траже да се поступак настави. Пазили су да то не учине, али су давали сугестије тужиоцу с циљем да оптужница не буде подигнута. • Чиме се правдала америчка подршка Харадинају? - Харадинај није требало да буде оптужен, јер је требало да постане премијер, јер су велике силе, посебно Американци, у њему видели личност која у ситуацији политичке кризе на Косову може да стабилизује ситуацију. Ти притисци нису уродили плодом. ЕУ и САД се повукле - У случају Србије, ЕУ и САД су се повукле. Србија је ушла у Партнерство за мир НАТО-а иако Младић није био ухапшен, а то је био један од услова. Уговор о стабилизацији и придруживању ће свакако бити потписан. Можда ће бити ухапшен неко други од четири бегунца - Хаџић или Жупљанин, али ниједном није реч о хапшењу Караџића или Младића. • У књизи тврдите да је било покушаја САД и да се заштити Анте Готовина. - Дала сам пример генерала Готовине јер су различите личности интервенисале било у име државе или у своје лично име. Иако у овом случају нисам, као што то најчешће чиним, навела имена, један од њих се препознао - реч је о господину Гелбарду, дакле Американцу који је признао да је обавестио своје власти о овој интервенцији. Никада нисам рекла да је он интервенисао у име америчке администрације већ само да се у своје име обратио тужиоцу. Међутим, било је и других личности, других националности које су заговарале аранжман у афери Готовина. • Да ли је тражено да се оптужница против Готовине повуче? - Они нису тражили отворено да се оптужница повуче, али је било оних који су употребљавали термине сличне онима који су били објављивани у штампи и које су заговарали људи блиски Готовини. То значи: повуците оптужницу и чекајте, и онда одлучите да ли ћете наставити процес. Речено јасним језиком то значи "повуците оптужницу". • Како је дошло до изручења хрватског генерала? - Једна држава, а то су Британци, желела је да Хрватска апсолутно изручи Готовину, Американци су их подржали, а онда и друге земље, које су раније преко појединаца директно или индиректно заговарале неку врсту аранжмана са Готовином. Нису то наравно сви чинили. Дакле, поменуте земље су одлучиле да изврше притисак. И ту имамо један изванредан пример, јер је тај притисак на Хрватску био искрен, са њим се ишло до краја и он је дао резултате. Хрватска није могла да напредује у европској интеграцији све док не уради шта треба. Европа није попустила све док Готовина није ухапшен. То је и омогућило хапшење. Трибунал као политички инструмент? • Како тумачите једну од реакција на Вашу књигу да је Трибунал пре политички инструмент него правосудни? - Било би погрешно рећи да моја књига показује да је Трибунал политички инструмент. Јер, иако изложен политичким притисцима, Трибунал успева да их избегне. Харадинај је добар пример за то јер је оптужница ипак подигнута. Сада има других притисака на сведоке о којима је Карла дел Понте говорила приликом отварања процеса. Међународна правда је нешто веома сложено. Она се активира тамо где национална правосуђа немају средстава да се бране од свих тих притисака. То не значи да и само међународно правосуђе није изложено притисцима. Оно губи неке битке, али бројне добија. Коштуница има "своје мишљење" - Требало је притиске које су преживеле хрватске власти применити до краја и на Србију, да би се властима рекло да нема другог могућег решења, и да би се премијеру Коштуници рекло: "То што инсистирате на 'свом мишљењу', свакако представља проблем". Сигурно је да су и хрватске власти имале 'своје мишљење'. Многи су сматрали да Готовина није крив. Али, лично мишљење нема никакве везе са политичком одговорношћу пред међународним обавезама. Српска дијаспора |
Предходна страна |
|
|
