| Политички коментари |
Видосав Костић, учитељ из
Грачанице, после отказа оптужује
Срби продају Косово!
• Ми
смо себи највећи непријатељи, међусобно ћемо се појести због шаке новца,
а локални моћници жаре и пале, запошљавају себи сличне
 После
30 година службовања у просвети, 54-годишњи Видосав Костић, учитељ из
Грачанице, остао је без посла. До 1999. године је описмењавао децу у
Приштини, а кад га је мука натерала на селидбу, скрасио се у родној
Грачаници. Службовао је у Лапљем Селу, у Основној школи "Миладин Митић".
Каже, своју муку и горчину морао је да подели са неким, а "Вести" је
изабрао јер ће свет сазнати каквим мукама су све изложени Срби.- На Косову и Метохији је последњих деценија тешко живети, али ми који смо остали и ништа од имовине нисмо продали, истински желимо да сачувамо нашу вековну српску земљу. Нећу да се селим и отуђујем своју дедовину, али има један други проблем. Наша стара болест, удара Србин на Србина због личне користи, ето, та ме невоља снашла - вајка се Видосав. До прошле године радио је на замени, без пуног фонда часова, а онда су га примили у стални радни однос. Ни пуних годину дана није прошло, а Костић остаде без посла. Како и зашто... - Директорка Недељковић ме припремала за одстрел. Тек што је школска година почела, обавестила ме је да преузимам одељење са децом специјалних потреба. Рад са ретардираном децом захтева посебну школу. "Нисам дефектолог и нисам стручан", покушавао сам да јој објасним, али није вредело, па сам и званично одбио то одељење, што је она и хтела. Са друге стране, школска година је већ почела, придодао сам да није добро да остављам своје ђаке напола и да их збуњујемо још и ми учитељи, довољно је што их живот збуњује. Уз циничну опаску, да се жалим, ако ми нешто не одговара, директорка Недељковић завршила је разговор са мном. Моја жалба није уважена и остао сам без посла - вели наш саговорник. Убеђен је да су Срби, себи, највећи непријатељи и да ћемо се међусобно уништити. - Какви Шиптари и Американци, ми ћемо сами себе да изједемо, јер новац врти тамо где бургија неће. Шта да кажем осим истине, Косово продају Срби. Њихова трговина је једноставна. Локални челници су повезани и раде по принципу "учиниш ми ово за рођака ил' пријатеља, а ја теби за неког твог". Тако је у свим јавним предузећима и државним установама, Курта запослио Мурту и обратно - у једном даху ће наш саговорник.  Телефон
крчи, лоше су везе, а он упозорава како нас, вероватно, ометају, они
који желе да се истина не сазна.
- Куће и имања на Косову су продали, живе у Нишу, Лесковцу, Врању,
Крагујевцу, па чак и у Македонији, а у Грачаници раде и примају дуплу,
такозвану мотивациону плату, зато што су, ко бајаги, остали да чувају
јужну српску покрајину. Њихова плата је од 700 до 1.500 евра.Тврди да је на његово место у школи "доведена једна из тог кола". - Такву жену је моја бивша директорка Надица довела уместо мене, неку Бисерку Неранџић из Ниша, која је продала имовину у Призрену и Приштини и станује као подстанар у Грачаници, а викенде проводи са породицом у Нишу. Да би се одужио директорки Надици, општински координатор је њеног супруга запослио код себе - објашњава наш саговорник. Видосав је убеђен да се прљаве работе лако одрађују, а да за то знају и представници власти у Београду. - Распродаја Косова почела је у Брозово време, наставила се у Милошевићево, а сада је врхунац. Черупају се остаци, али чини ми се најбогатији. Најгоре је што такви људи свакодневно доводе себи сличне рођаке, пријатеље и познанике и тај процес је трајно трпно стање. Остао сам без основних средстава за живот, проклетници су и мене присилили, коначно, да обесим таблу са натписом "Продајем кућу", то ме боли. Писмо Самарџићу - Послао сам писмо министру за Косово Слободану Самарџићу, обавестио га шта се дешава у јужној српској покрајини, али до данашњег дана нема одговора. Покушао сам и телефоном да се чујем са њим, али нисам успео. Од нас поштених сви су дигли руке, нарочито власт из Београда, а после ће бити "куку- леле, што нам Космет отеше Албанци", а заправо Шиптарима је највише помогла српска грабљивост, чак више него и Америка, али о томе ће се чути - вели наш саговорник. Тужна слика - Отказ се припрема и мојој колегиници, наставници географије Гордани Петковић. Директорка јој је одузела часове, дала их Славки Костић, коју је примила без конкурса. Та Славка је од 2000. године до летос живела у Црној Гори, а на Косову је продала све што је имала. То је слика и прилика наше јужне српске покрајине, којом управљају интерешџије док се ко бајаги бусају у патриотске груди, а већ не живе ту, одавно - вели Видосав. Ј. Олуић |
Предходна страна |
|
|
