Предходна страна

Конопља - Цанабис сатива (Марихуана)

Ко се боји марихуане још?

Конопља (Цанабис сатива) по некима је биљка коју је Бог створио како би човеку служила за СВЕ - као храна, лек, мирис, енергент, градивни и одевни материјал, сточна храна, за разне индустријске производе и, наравно, за уживање као цигара.

Постоји и веровање да је биљка ванземаљског порекла, јер је једина биљка на Земљи која се показује у два видљива пола- као мушка и женска конопља. Код свих осталих биљака пол се мора открити анализом хромозома.

Мушка и женска конопља.

Потиче, кажу, са Кавказа, баш одакле потичу и први људи - нефилими тј. дивови плавих очију који су стигли можда и из свемира. Спустили су се затим у подручије древног Сумера и ту су били доживљени као Богови који су дошли са неба. Названи су анунаки (они који су сишли са неба) и донели можда "чаробну биљку" - за све. Било како било, у Сумеру је тада пре више од 8 000 година напрасно никла цивилизација. "Богови" су стварали децу са земаљским кћерима и доста тога је записано и у Библији.

Да ли су се пре 8 000 година у Сумеру облачили у животињску кожу или су можда знали за ткање од конопље? Чиме ли су древни Сумерци везивали своје браде?

Конопља је свакако била гајена у Египту пре 6000 година, као и у древној Кини, одакле и потиче најстарији запис о њеној преради. Први усев који је човек уопште почео да узгаја у многим државама света била је конопља.

Конопља се изгледа помиње и у Библији: "Посејаћу ћу за њих биљку о којој ће се надалеко чути, и неће више бити глади на испошћеној земљи". (Језекија 34/29) .

И данас би глад у свету била потпуно искорењена када би се гајење конопље могло обављати слободно. Њено семе садржи један од највећих извора протеина у природи. Конопља поседује масне киселине које потпуно чисте тело од холестерола. Ове масне киселине не налазе се више нигде у природи. Једите некуване семенке конопље (уколико је нађете по радњама).

Зову је још бханг, ганџа и хашиш. Реч канвас је холандска реч за конопљу.

"Ганџа је, међу Пигмејима, једина култивисана биљка. Било би заиста интересантно ако у људској историји култивисање конопље води проналаску земљорадње, а самим тим и цивилизацији, " приметио је Карл Сејган.

БИЉКА ЗА СВЕ

Узгајање конопље као и њена прерада некада је био један од најуноснијих послова широм света, посебно у САД. Конопља је називана "усев од милијарду долара". То је било време када је продаја конопље од једне жетве могла да заради преко милијарда долара и то често у кешу. Конопља је све до 20. века била наисплативији усев на тржишту. У Америци је производња конопље достигла врхунац 1850. у Кентакију, када је произведено 40 000 тона.

Од 1631. до 1800. законско средство плаћања пореза у Америци била је испорука конопље. Колико је конопља била важна за државу показује и податак да су сви они који су одбијали да гаје конопљу у 17 и у 18. веку долазили под удар закона и опорезовани су додатно. У Вирџинији се за избегавање плаћања овог пореза ишло и у затвор. Онима који су узгајали конопљу држава Вирџинија је давала посебне дотације.

Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и многи други бавили су се узгајањам конопље. Џеферсон је чак кријумчарио семе конопље из Кине у Француску, а затим у Америку. Џеферсон је први патентирао специјално конструисану млатилицу за конопљу којом се раздвајала дршка од корисне масе и влакана, и то много брже него што је то рађено ручно мочењем.

Бенџамин Франклин је био власник једне од првих фабрика за прераду конопље у Америци.

Новинар и публициста, Даг Јурчи, који је сакупио многе од ових занимљивих података о конопљи тврди и да је рат 1812. вођен због конопље, јер је Наполеон желео да пресече извоз конопље из Русије у Енглеску. Зашто је Енглезима била толико потребна конопља? Пре свега због потреба морнарице. Четири хиљаде година 90 % свих бродских везива и једара прављено је од канабиса, а Енглеска без бродова била би за Наполеона лак плен.

Прва библија, географске мапе, поморске карте, заставе, први нацрт америчке Декларације о независности и амерички устав били су на папиру или платну од конопље. Пуних 150 година Британска енциклопедија се штампала на папиру од конопље. Заправо све школске књиге до 1880. биле су штампане на папиру од конопље.

Скоро 80% одевног текстила, одеће, платна, завеса, креветских постељина итд. било је направљено од конопље све док 1820. није представљен памук "као бољи". Оригинални џинс који је правио Леви Штраус био је од конопље и то је била практично неподерива одећа коју су носили амерички гоничи стоке. Данашње фармерке од памука, знамо сви, веома брзо се отрцају.Можете ли да замислите да читавог живота носите само једне фармерке? И онда их наследи ваш син, а онда унук. Бизнис са џинсом би начисто пропао, зар не?

Слике Рембранта, Томаса Геинсбороуа, Ван Гога као и многих других сликара биле су рађене најчешће на платну од канабиса.

Конопља има квалитетније влакно од дрвета. Далеко мање нагризајућих хемикалија је потребно да би се папир направио од конопље него од дрвета. Папир од коноље не жути и веома је трајан. Биљка расте брзо и сазрева у једној сезони, док је дрвећу потребно више година.

Године 1916. америчка влада је израчунала да ће до 1940. сав папир моћи да се прави од конопље и да више неће бити потребно да се сече дрвеће. Иста владина студија је показала да се од једног јутра засејаног конопљом добије сировине за папир колико од 4,1 јутра засејаног дрветом. "Узгајање и производња конопље не угрожава природну околину", записано је у америчком билтену бр.404 који издаје америчко министарство за пољопривреду.

Ако би сви пластични производи уместо од нафтних деривата били прављени цеђењем уља из конопље, природно би се разграђивали. Требало би их само након употребе смрвити. Пластика од нафтних деривата се не разграђује. Данашња пластика од нафте зато тешко загађује околину, али екологија се очигледно не уклапа у бизнис нафтне олигархије.

Квалитене боје и лакови прављени су од уља конопље све до 1937. Чак 58.000 тона конопљиног семена коришћено је у САД за производну боја до 1935. године.

Лекови од конопље су годинама били подржавани од Америчке Медицинске Асоцијације. Данас се канабис као лек даје само малом броју људи, док је већина натерана да користи разне друге хемикалије. Ипак, само је конопља поуздано благотворна за лудско тело.

Први модел аутомобила Хенрија Форда, "Модел-Т", направљен је да иде на гориво од конопље и имао је панеле од конопљине пластике који су издржавали удар 10 пута јачи него челик. ("Популар мецханицс" 1941.)

Иновације у пољопривредним машинама 1930. године, посебно проналаском брзог децортицатор-а, машине за гуљење, која је била далеко савршенија од Џеферсонове млатилице, обрада конопље би се толико поједноставила да би настала права револуција у изради производа од конопље. То би донело огромну добит свима у овом бизнису.

Преко пет стотина био-разградивих производа се могло правити од конопље, укључујући и њено коришћење као погонског горива, уместо отровне нафте. Само узгајање конопље је могло отворити милионе нових радних места, не само у САД већ и у многим другим државама света. Али...

Мерцедес-Бенз Ц класе има преко

30 делова који се и данас израђују од конопље.

КОНОПЉА ДОБИЈА НЕПРИЈАТЕЉЕ

Вилијам Рендолф Херст, познат из филма као Грађанин Кејн, и његов "Хеарст Папер Мануфацтуринг Дивисион" , поседовао је бројне пилане и огромну земљу на којој је узгајано дрво за производњу папира. Херстова компанија је била највећи снабдевач свих фабрика папира у САД. Поред тога било је власник неколико најутицајнијих новина. Вилијам Херст је тако био у позицији да остане без уносног бизниса, у коме је још његов отац почео да зарађује стотине милиона долара, уколико би се уместо дрвета као главна сировина у изради папира нашла исплативија и мање штетна конопља.

И његов пословни партнер и пријатељ Ламонт Дипон (Ду Понт) имао је сличан проблем пошто је већ ушао у огромне инвестиције у пословима око прераде нафте. Корпорација Дипонових је 1937. патентирала процес добијања синтетичких материјала од нафте и угља. Ту су били пластика, целофан, целулоид, метанол, најлон, рајон, тефлон... Дипонова корпорација је производила и све хемикалије које су се користиле у добијању папира из дрвета.

Дипон је подстицао своје деоничаре да инвестирају у нову петрохемијску филијалу синтетичких материјала.

Уколико би влада САД прихватила превасходно конопљу у индустријском коришћењу (пошто је била природна и није уопште загађивала средину за разлику од петрохемијске индустрије) обе породице би изгубиле милијарду долара од инвестиција плус уносан бизнис.

Појава Фордовог аутомобила од конопље била је последњи знак за узбуну.

Када је главни Дипонов инвеститор у петрохемију Ендрију Мелон постао Хуверов секретар државне благајне, именовао је свог будућег зета, Харрy Ј. Анслингера да руководи Федералним бироом за наркотике и опасне дроге.

Ови пословни и политички савезници одржавали су често тајне састанке на којима су разматрали актуелну државну политику. Тако су закључили да конопља постаје изузетно опасна за њихове инвестиције у петрохемију. Скован је паклени план: конопља се мора зауставити!

Конструкција ове куће у Француској

је у потпуности урађена од конопље.

МЕДИЈСКЕ И "НАУЧНЕ" ЛАЖИ НАЈВЕЋЕ ОРУЖИЈЕ КОРПОРАТИВНОГ БИЗНИСА

Тако је Херст током 1934. до 1937. наручио од својих уредника више прикладних текстова о опасној биљци - марихуани. Реч "маријуана" узели су из мексичког сленга са намером да са њом упознају ширу јавност. Морали су да измисле неко име, јер све оно лоше и застрашујуће што су планирали да доведу у везу са овом биљком, никако се не би могло повезати са конопљом у то време. Као када би сте данас за камилицу или липу тврдили да су тешке халуцинантне дроге.

Измишљени новински чланци тако су тешко клеветали Мексиканце, Афроамериканце, џез музичаре и све друге који су наводно користили опојну траву - марихуану. Посебно је на мети био Њу Орлеанс, где се пушење марихуане наводно обилато упражњавало међу црначким већинским становништвом.

Читаоци су затим упознавани са погубним утицајем марихуане на људску психу. Она је била узрок многих неразјашњених саобраћајних несрећа, убистава и самоубистава, и узрок неморала многих младих жена.

Ова медијска кампања трајала је три године.

Снимљени су у том периоду и филмови као "Цигара лудила" (1936) "Марихуана -тајни убица младих", (1935) и "Марихуана: Ђавоље семе" (1936). На крају филма " "Цигара лудила " исписана је порука: ПРЕНЕСИТЕ СВОЈОЈ ДЕЦИ.

Сви филмови су били пука пропаганда обликована да грађане застраше. Циљ је био да кроз Конгрес прође закон којим би се узгајање марихуане тешко опорезовало и да се људи од тога максимално одврате.

Да је марихуана у ствари конопља то још нико није повезивао. Али страх од оног што се зове марихуана је већ био присутан.

Претња марихуаном пунила је насловне стране, а такозвана "цигара лудости" била је приказана као снажан наркотик који је изазивао "неизлечиво лудило", доводио до душевног растројства и био "опаснији од кокаина и хероина". Марихуана је називана травом која је дошла из пакла. (Питам се како ли би телевизија Б92, да је постојала у оно време, то жестоко приказивала? Можда би одмах кренули у градњуу "Сигурне куће" за жртве марихуане? Свеједно, индукција страха и насиља данас је њихова уређивачка политика.)

Како примећује Даг Јурчи тих година људи су били прилично наивни и са далеко мање знања. "Масе су биле као овце које су чекале да их неко моћан поведе. Нису уопште постојале сумње у власт. Све што би објавиле новине или емитовао радио сматрано је истином. Тако је порука о опасности од марихуане пренета деци која су убрзо и сама постали родитељи бабy -боом генерације из 1957."

Данас сви знамо да је марихуана исто што и "индијска конопља" и да је то опасна дрога. То је најчешће и све што знамо о конопљи, ми из бабy-боом генерације.

Протективни закон о опорезивању узгајивача марихуане, односно Цанабис сативе донет је 14. априла 1937. Све је спроведено преко проверених Дипонових политичара и то тако што је Одлука о забрани прво донета у Буџетском одбору у Представничком дому, а тај обор има специфичну моћ да оно што предложи не мора да буде расправљано у другим одборима. Председник Буџетског одбора је тада био Роберт Дагтон из Демократске странке који је био задужен (да ли и плаћен?) од породице Дипон да кроз Конгрес провуче закон подсећајући конгресмене како је марихуана опасна за америчку младеж.

Да се ради о опасној опојној дроги потврдио је и Анслингер из Федералног бироа за наркотике и опојне дроге. Он је тврдио да марихуана изазива агресивност код оних који је пуше као цигаруи да је узрок насилничког понашања. (Видећете да је само након пет година рекао нешто сасвим друго).

И закон о опорезивању узгајивача Цанабис сативе је прошао.

Председник Франклин Рузвелт је 2. августа 1937. потписао овај закон.

Септембра 1937.најкориснији познат усев на свету постао је опасна опојна дрога - марихуана.

Био је то велики добитак за приватни корпоративни бизнис и огроман губитак за амерички народ и државу.

Када је Америчко Лекарско Удружење схватило да је марихуана у ствари пасивна конопља коју су користили као лек преко стотину година (и због њене психоактивне компоненте Делта-9-тетрахyдроцаннабинол) било је превише касно. Др Џејмс Вудворд, лекар и адвокат, изјавио тек касније пред Конгресом (када је тражено да се закон укине) да је само то био разлог што се Асоцијација није заложила против доношење тог закона.

Заправо само неколико људи у САД, у то време, схватило је превару. Толики је био страх од марихуане који су Херстови медији посејали.
Закон је опорезивао стотину долара на једну унцу конопље и опорезивао било какву комерцијалну продају, што је конопљу брзо учинило некомпетитивном на тржишту.
Сва конопља која је била у Америци неопходна, морала се увозити.

ПАРЛАМЕНТ ОДЛУЧУЈЕ ПО ПОТРЕБИ КОРПОРАТИВНОГ БИЗНИСА

Када је увоз 1942. због Другог светског рата потпуно стао, америчка влада је тражила укидање закона. И не само то. Кренула је жестока кампања министарства за пољопривреду које је тражило од америчких фармера да што више сеју конопљу. Тада је скована парола : "Конопља за победу!" Иста влада која је пре само пет година опорезовала конопљу као опасну дрогу, сада је позивала фармере да посаде 350 000 јутара са конопљом. Изграђена је и 71 фарма за њену обраду.

Чим је рат завршен, позиција конопље је играма у Парламенту, преко корумпираних политичара у "надемократскијој држави на свету" , поново враћена тамо где је одговарало моћној нафтној олигархији, која је из рата изашла још богатија. Конопља је поново постала марихуана - демонско семе и поново је тражен закон о њеном опорезивању.

Исти човек из Федералног бироа за наркотике, Анслингер, опет је пред Конгресом сведочио о опасној марихуани. Овог пута је, међутим, рекао све супртотно од раније тврдње: тих година у време макартизма , када се САД спремала на крсташки рат у Кореји и касније у Вијетнаму (који је римокатолички клан из Пентагона водио против будистичке јереси и руског размештања нуклерног оружија) марихуана је , по његовом сведочењу, била веома опасна јер је "могла толико да умртви војнике да изгубе сваку вољу за борбом".

Већ 2. новембра 1951. кроз Конгрес је прошао такозвани Богсов закон који је повећао казне за сва кршења закона у ограничењу узгајању конопље. Затвори су почели да се пуне прекршиоцима, посебно су хапшени млади који су пушили конопљу.
Пропаганда је наставила да ради свој посао па је пушење конопље и њена штетност морало бити што више урезано у свет младима. Као подлога идеалан је био роцк анд ролл, па су и неке велике звезде рок сцене од дроге морале да умру. (Али, ово је посебна тема).

Производња конопље опала је за 80 % и читава планета од тада мора да "гута" огромне количине петрохемијских отпадних токсина које не може никако да "свари".

Поред огромне количине пластичног ђубрета и токсичних гасова, Земљи се онемогућава и да дише, јер се огромна шумска пространства крчме да би се дрво прерађивало у папир. При овој обради дрвета потребно користити и јаке токсичне киселине (што са конопљом није случај).

А све се може лако надокнадити уколико би се слободно користила конопља.

Њена природна биомаса би могла практично да надокнади све енергетске потребе које се данас задовољавају нафтом (која изгледа и није органског порекла).

Ако сте се можда сад запитали - зашто онда "мајчица Русија", толико форсира своје нафтоводе и гасоводе , а не пређе лепо на конопљу коју могу слободно да гаје и прерађују (и униште Западне тајкуне, а руске сељаке коначно обогате) разлог је прост: зато што глобална нафтна олигархија савршено добро држи у својим рукама и Запад и Исток и Север и Југ. Дакле, они су ГЛОБАЛНА олигархија. Политичка подела света какву ми смртници (и робови) учимо у школама (и како је учи наша псеудополитичка "елита" на разним факултетима политичких наука ), представља само шарену лажу како би ова псеудоелита обављала функцију корисних идиота. Свет никада није био подељен на Исток и на Запад, на државе и државице, народе и нације, на левичаре и десничаре, либерале, комунисте, социјалисте, анархисте, радикале, лабуристе, старе и нове конзервативце, већ на интересне зоне корпоративног бизниса који глобална олигархија хиљадама година савршено контролише преко својих масонских ложа (раније верских заједница), а оне преко својих чланова које убацују као политичке марионете у разне државе света. Праву политичку поделу знају само они са врха Пирамиде. Зато се и зову Илуминати - просветљени.

Сви међудржавни и унутар политички сукоби међу грађанима само су вешто оркестрирана померања када поједини глобални олигарси премештају своје интересне зоне. Дакле ОНИ ће прећи и на конопљу када буду за то спремни, а ја верујем да се они на то полако спремају. Конопља би драстично оборила цене гаса и нафте, па би лако пукла и "мајчица Русија" - да није њихова).

ДИПОН КОНТРОЛИШУ СЕМЕНСКУ РОБУ

Породица Дипон, поред тога што је један од највећих деоничара америчке централне банке ФЕД, држи 18% светског тржишта семенске робе и има 42 % удела у северноамеричком тржишту кукурузног хибрида, натраженијег усева у САД.

Као глави амерички произвођач оружија Дипон су развили блиске везе са америчком владом и били су један од главних извођача у прављењу прве атомске бомбе у "Пројекту Менхетн". Учествовали су у изградњи нуклеарних постројења на Саваннах Ривер-у где су од 1952. произведена сва оружија пуњена плутонијумом за УС војску.

Од 1910. до 1920. научници Дипон истраживачких инстутута измислили су читав низ нових производних процеса који су базирани на преради нафте и сви тешко загђују животну околину. Тешко да постоји и један хемијски токсин, а да у његовом стварању главну улогу не играју интереси ове династије. Њихове компаније су водећи произвођачи вештачких влакана у свету. Власници су патената за најлон, рајон, пластику, тефлон, итд. Данас су главни послови Дипонове корпорације хемија, вештачка влакна и сви полимери. Они су један од четири највећа произвођача агрохемије у свету. Ако имате у виду да конопљу осим скакваца не напада скоро ни једна штеточина, видите да би послови Дипона са пестицидима ту били слабо исплативи.

Три генерације династије Дипон (Ду Понт). Дипон су америчка породица пореклом из Француске и учествовали су у француско-америчкој купопропдаји државе Луизијане. Продица Дипон данас контролише највећу светску банку семенских врста и водећа је у управљању глобалним тржиштем семенске робе. Једна су од најбогатијих династија у свету, близу Ротшилдима и Рокфелерима.

Дипон су прокрчили пут сумпор диоксиду, оловном бензину, ЦФС-у. Бројни изливи опасних материја из њихових постројења вешто су заташкавани или једноставно и поред бројних судских процеса који се против њих воде, ни један судија их није до сада позвао на одговорност и затворио им неку фабрику. (Логично, јер у демократским државама судови су за народ, а не за властелу, зар не?). Дипон корпорације су и данас највећи загађивачи природе.

Раде у 65 земаља и половина њихове продаје остварене у 1999. години, тешке око милијарду долара, била је ван САД. Дипонова трансглобална моћ је као код осталих најмоћнијих династија прикривена од народа и у бизнису се појављују под именима разних компанија. Њихови брендови су: Нyлон, Тефлон, Горе-Теx, Лyцра, Силверстоне, Стаинмастер, Антрон, Ремингтон и бензин који се продаје под именом Јет и Сеца.

Једну милијарду долара годишње Дипонови троше на истраживање у области пољопривереде, фармацеутике и биотехнологија.

Циљ им је да у 21. веку произведу што више производа од биљака и микроорганизама кроз генетски инжењеринг. То укључује ГМ биљке које производе пластику, индустријске ензиме за фармацеутику и козметику.

Удео у глобалном тржишту семенске робе биће искоришћен за продају ових биотехничких производа директно до сељака. Дипонови све ово цинично представљају као "зелену технологију", а заправо им је циљ што већи профит спуштањем производних цена.

Е.И. ду Понт де Немоурс је у Америци 1802. почео да производи експлозив, стварајући тако једну од најстаријих корпорација на свету. За само 100 година постали су највећи произвођачи оружија. Чувени упаљачи Дипон су само један споредан производ експлозивне машинерије која је прављена у њиховим фабрикама.

Ту спада и бизнис са биодизел горивом (праве и биобутан), који је марионетска српска влада приказала народу као "еколошко гориво будућности". Отровне киселине које се у процесу прављења биодизела морају користити нису представљене јавности. Посебно није откривено где ће се оне из фабрике биодизела одводити. Сви састојци који се у производњи биодизела користе производе Дипон компаније.

Све скупља експолатација нафте (али и тенденција концентрације моћи нафтног бизниса у Русији) води ове јуришнике за профитом у тражење нових јефтиних технологија које могу скупо продати.
Дипони су били једна од породица која је формирала Комитет за интелекуално власништво и притискали су америчку владу да донсе законску регулативу у СТО како би натерали бројне земље да донесу законска решења на петенте о биљним варијететима у индустријским процесима. То су постали ТРИП закони који ће омогућити Дипонима да се шире на профитабилна нова тржишта. Посебно су заинтересовани за пољопривреду и фармацеутско тржиште у Бразилу, Индији и читавој Азији и бившем совјетском блоку, као и на Балкану.

ФЛУОР ЗА ЗДРАВЕ ЗУБЕ - НАЈВЕЋА ПРЕВАРА ДИПОНА

Прављење атомске бомбе пуњене плутонијумом тражило је и велике количине флуорида. Како је за време хладног рата велики број оваквих бомби произведен у САД, коришћени су чак милиони тона флуорида. Он је цурио из Дипонових постројења и нанео огромну штету житарицама у оконим њивама. Зато су амерички фармери покренули судски спор против њихове компаније.

Моћна породица која је изнад закона, не само да је успела да избегне суд и затварање постројења, већ је смислила још једну превару: представили су јавности "научну студију" (купити научнике је изгледа најлакша ствар на свету) која је "показује" да је флуорид изузетно користан за здраве зубе. И данас се он ставља у пасте за зубе као и пијаћу воду у многим градским водоводима. Планира се и у Београду.

Тек недавно је скинута тајна са документа који је прослеђен одавно америчком Конгресу (и чуван као државна тајна деценијама) где се показује да је флуорид изузетно отрован и доводи то тешких оштећења мозга. О његовој штетности можете прочитати овде.

Тако је почео један од највећих ин виво експеримената. Флуоризација воде је заправо згодан начин одлагања отровног отпада нуклеарне и хемиске индустрије. Али, о превари са флуором ће бити речи у посебном тексту.

1920. Дипонове компанија је произвела оловни адитив за бензин тетрахил. У то време породица је била власник Генерал Моторса (касније су га продали) и формирали су 50:50 заједничко улагање са Стандард Оил -ом (данас Еxxон) у власништву породице Рокфелер како би продавали ове хемикалије. Али 1924. обелодањено је да је 80 % радника, који су производили ову хемикалију, умрло или доживело тешко тровање. Многи су погођени тешким нервним оштећењима која су се манифестовала и халуцинацијама па је једна Дипонова фабрика за производњу тетрахил олова названа " Кућа лептирова".
Ипак захваљујући утицају фамилије у политичким круговима и рекламним кампањама избегли су увођење рестрикција на етхyл који се и данас производи, а оловне честице лако се ветром разносе по градској атмосфери тешко је загађујући.

О томе ко је и зашто измислио причу о томе да дуго излагање Сунцу изазива рак коже, нећу вам писати. Размислите сами.

Ивона Живковић

  Штампа