Церемонија у Пећкој
Патријаршији
Тадићева жена монахиња
•
Веселинка
Заставниковић, бивша супруга председника Србије, замонашена после
петогодишњег искушеништва

Владика Теодосије, игуманија Февронија,
монахиња Ирина и епископ Јован
|
Веселинка
Заставниковић, бивша жена актуелног председника Србије Бориса Тадића,
замонашила се после пет година искушеничког тиховања у манастиру Пећка
патријаршија, на Косову и Метохији.
На монашењу је, по
жељи патријарха српског господина Павла, под чијом је иначе
јурисдикцијом ова светиња, Веселинка добила ново монашко име - Ирина. По
патријарховом благослову, замонашио ју је владика липљански Теодосије,
уз саслужење епископа диоклијског Јована и више српских монаха. Обред је
извршен у суботу касно поподне, након вечерњег претпразничног
богослужења, а уочи манастирске славе Покрова Пресвете Богородице.
Овај
радосни догађај, како је рекао владика Теодосије, показао је да се
наставља подмлађивање сестринства Пећке патријаршије без обзира на тешке
околности у којима верни народ и монаштво живе на Косову и Метохији.
Присутним
верницима владика Теодосије је потом говорио о узвишености монашког
живота и улози Пећке патријаршије у историји Српске православне цркве.
По занимању новинарка, Веселинка Заставниковић је отишла у манастир
новембра 2002. године, са дужности шефа службе за односе са јавношћу у
кабинету Богољуба Шијаковића, тадашњег министра вера Савезне Републике
Југославије.
Током петогодишњег искушеничког периода, духовно и молитвено
узрастајући, прошла је и кроз сва свакодневна манастирска послушања. У
међувремену је посетила највеће хришћанске светиње у Израелу, те постала
хаџиница.
Они који добро познају данашњу монахињу Ирину, веле да им је више пута
причала да се ниједног тренутка није покајала што је отишла у манастир,
да је задовољна и срећна што је живот посветила Богу.
Из брака у
манастир
Борисов и Веселинкин брак био је буран, препун опасности и адреналина.
Због опозиционог политичког деловања, једном приликом су чак заједно
завршили у затвору. Међутим, љубав се временом гасила, супружници су
схватали да имају све мање заједничких интересовања и на крају се, 1996.
године, растали. После развода, Веселинка се посветила духовном животу,
постала је члан црквеног хора, а временом се нарочито зближила са
сестринством у Пећкој патријаршији, где је открила драж молитвеног
живота и пронашла духовни мир.
|
|
|
Чин монашења: Древни обред
опраштања од световног живота
|
Примање монашког пострига: Искушеница Веселинка пред
владиком Теодосијем
|
Слава у Пећкој патријаршији
|
На слави више од
хиљаду верника
Прослави манастирске славе присуствовало је више од 1.000 верника који
су стигли из разних крајева Србије и Црне Горе. Након литургије и беседе
владике Јована, пресечен је славски колач, а игуманија манастира мати
Февронија са сестрама потом је за присутне приредила свечани славски
ручак. Ово је до сада била најпосећенија манастирска слава у Пећкој
патријаршији од 1999. године, што је велико охрабрење за сестринство
које већ деценијама верно чува патријаршијски манастир и узноси молитве
Господу пред моштима светих српских архиепископа и мученика. Као и
претходних година, како је саопштила КиМ инфо-служба, манастирска слава
протекла је уз јако обезбеђење снага Кфора, Унмика и и Косовске
полиције. Многи верници су обишли и најближи манастир Високи Дечани и
поклонили се моштима Светог српског краља Стефана Дечанског.
Млади
опозиционари
Борис Тадић се, како се може видети на Интернету, два пута женио. Први
пут кад је имао 22 године оженио се Веселинком Заставниковић,
новинарком, родом из Осијека. Та веза, без деце, потрајала је 16 година.
Супружници су у то доба имали дугу косу и по београдским подрумима
учествовали у стварању опозиционог, отвореног универзитета на којем су
се окупљали врхунски интелектуалци, професори које је комунистички режим
избацио с факултета. На запрепашћење добро ситуираних Тадића, Борис се
оженио Веселинком и из удобног стана преселио се у изнајмљену гарсоњеру.
Годину дана пре завршетка студија запослио се као колпортер, а Веселинка
је правила и продавала крпене луткице како би преживели.
Р. Лончар
франкфуртске ВЕСТИ
- 15. октобар 2007.
|