Сецесионизам у Европи
Подељена Европа и велика
Немачка
Европарламентарци
окупљени
око
EFA, међу
којима
је
и
Јошка
Фишер,
боре
се
за
„самоопредељење
народа
који
немају
државу”
и
Европу
у
којој
би
се
Немачка
раширила
а
остале
велике
земље
разбиле
на
мање
 Процес
„цепања”
великих држава демонстриран је недавно на неочекиваном месту
–
на
Франкфуртском сајму књига где су званични представници Каталоније и
Балеарских острва обелоданили склапање институционалне сарадње између
две покрајине.
Потпредседник Каталоније је том приликом поновио захтев за отцепљење
Каталоније од Шпаније.
Јосеп
Луис Царод-Ровира
је,
наиме,
уједно председник каталонске партије Есqуерра
Republicana de Catalunya (ERC)
и
члан Европског слободног савеза
(Europian Free Aliance),
који
обједињује још
13
различитих сепаратистичких партија.
Међу
њима су и припадници Шкотске националне партије из Велике Британије,
као и
вођство партије
Partit Occitan
из
Француске и Савеза за Јужни Тирол из Италије.
Парламентарна група
„зелених”,
којој
припада и донедавни министар спољних послова Немачке Јошка Фишер,
заједно са Европским слободним савезом
(EFA)
чини
заједничку посланичку групу,
четврту по величини у Европском парламенту,
која
се залаже за
„демократију
и самоопредељење европских народа и регија који немају државу”.
На
свом сајту
EFA
је
објавила и детаљан нацрт
„нове
Европе”
у
складу с реченим принципима самоопредељења.
Последично би Шпанија требало да се распадне на шест,
а
Француска на пет покрајина,
док
би Белгија
–
нестала.
Занимљиво је да би се повећала површина Немачке,
у
чији састав би ушли делови Швајцарске и цела Аустрија.
Циљ
EFA
је,
укратко,
„европска
унија слободних народа”.
Поред
„Велике
Каталоније”,
у
чијем саставу би били и Балеари,
на
мапи
EFA
ниче
и нова област
–
Андора.
Пољска би изгубила Шлезију,
која
би добила
„посебан
статус”,
а у
Шпанији би настале:
независна Андалузија,
независна Галиција,
Арагон и,
наравно,
Баскија.
Француска би остала без готово пола своје територије,
пошто
би настале Окитанија,
Бретања
(Brittany)
и
Алзас.
Велика Британија би се такође распала.
Јужни
Тирол би постао посебна држава.
Страну Интернета с детаљним приказом свих ових мапа финансирао је
Европски парламент.
Око
одмах запне о чињеницу да само једна држава према тој идеји доживљава
територијални процват,
јер
би објединила све земље у којима становништво говори немачки.
Отуда
идеја овакве Европе,
споља
јединствене а изнутра подељене,
неодољиво подсећа на планове које су својевремено ковали нацистички
експерти на тему поделе Европе на
„народне
групе”
или
„фолксгрупе”.
Велика Британија,
Шпанија,
Француска,
Пољска
–
све
велике државе уједињене Европе би према стратезима
EFA
дугорочно нестале,
само
би Немачка остала велика и још већа.
Истраживања показују да политичари диљем Европе нису гадљиви према
таквом плану,
штавише
–
иза
њега стоји
„велика
политичка воља”,
бар
регионално.
Испитивања јавног мњења откривају да око
54
одсто
житеља Јужног Тирола жели да се Тирол
„поново
удружи”,
док
највиђенији политичари Јужног Тирола тврде да
„пажљиво
прате борбу Баскије за независност”,
јер
је пут који је изабрала
„Баскија
–
од
огромне важности за судбину Јужног Тирола”.
Међу
промотерима
EFA „права
на самоопредељење народа који су данас без сопствене државе”
највећу групу чине немачки парламентарци,
пре
свега
„зелени”;
тринаест од
42
припадника
EFA
стижу
из Немачке а један од копредседника је Јошка Фишер,
бивши
немачки министар спољне политике.
И
један од потпредседника је Немац,
као и
два генерална секретара
EFA-е.
Чланство из Немачке држи и најважније позиције у комитетима за тржиште,
спољну политику,
безбедносну и одбрамбену политику.
Они
који се залажу за решавање проблема Косова уцртавањем нове државе на
Балкану уз постојећу државу Албанаца тврде да је то
„уникатно
решење које се неће поновити више нигде”,
морали би да проуче платформу
EFA-е.
За
разлику од Албанаца са Космета,
који
према слову међународног права немају право на још једну државу,
набројани евронароди имају право да се понашају државотворно.
Није
нереална опасност да би
„косовски
вирус”,
уколико се Приштини призна право на одвајање од матице,
као
бумеранг могао да се врати у само срце Европе.
Вашингтон разматра поделу Европе
„Данас
косовско питање добија потпуно другачије димензије и тражи нове одговоре
–
може
ли свака,
па и
најмања етничка заједница,
уколико то пожели,
да се
отцепи а да се ту не говори и о већим етничким заједницама у Белгији,
Шпанији,
Канади…”,
запитао се недавно у
„Гласу
Америке”
Луелин Кинг,
коментатор и водитељ телевизијске емисије
„Хроника
Беле куће”.
Кинг
је изјавио да ће исход преговора о статусу Косова у великој мери
зависити од Европске уније а да
„опасност
од таквог сецесионизма”
може
да угрози
„и
наизглед стабилне земље,
попут
Велике Британије”.
„Ако
Приштина може да буде независна,
зашто
не би могла и Шкотска”,
закључио је Кинг,
размотривши
„изазовно
међународно-правно
питање”
– „да
ли подржати веће,
стабилне и просперитетне земље или дозволити отцепљење мањих ентитета
који су неодрживи не само економски,
него
и на друге начине?”
Бројни
недавни проблеми на Балкану који се рефлектују на Европу повезани су,
према
Кингу,
с
„преурањеним”
односно исхитреним признањем независности неких република бивше
Југославије.
Стога
Кинг предлаже да се ради избегавања нових сукоба на Косову стрпљиво и
стручно размотре разне опције,
укључујући и поделу јужне српске покрајине.
Светлана
Васовић-Мекина
|
