|
Божидар
Ђелић из Берлина за „Блиц“
Немачка кроји судбину Косова
На решења
статуса Косова пресудно ће утицати став Немачке, која је данас посебно
заинтересована за ово питање. Кључни човек преговарачке тројке је немачки
дипломата Волфганг Ишингер, што је веома добро за Србију, јер ако је неко
заинтересован за стабилност Балкана, онда је то Немачка. Немачка има
специфичну тежину, има централну позицију око решавања косовског питања, а
кроз њен став је могуће направити мост између Русије и Америке - каже за
„Блиц“ Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, који се налази у званичној
посети Немачкој. У сусретима са вицеканцеларом и чак шест министара владе
Немачке, главна тема је Косово.
-
Иако у Берлину преовладава мишљење да преговори под окриљем тројке не
напредују и да је независност Косова највероватнији исход, Немачка сада
трага за решењем које би могло да задовољи обе стране. Тражи се оригинално
решење пре свега у регулисању институционалних веза између Београда и
Приштине. Србија је спремна на такво решење и игра конструктивну улогу у
преговорима. Испитују се сви до сада примењени модели, попут Хонгконга,
некадашњег односа две Немачке и многи други, како би се искористили неки
елементи тих односа за наше решење. Оно би требало да прецизира
институционалне везе Приштине и Београда, тако да скоро све надлежности буду
препуштене Косову које, међутим, никако не би могло имати своју војску и
столицу у УН. Спремни смо да Косово води своју фискалну и монетарну
политику, да има приступ међународним финансијским организацијама, одвојене
преговоре са ЕУ... То није класична аутономија већ много више од тога, али
независност и задирање у територијални интегритет Србије никада нећемо
прихватити.
Хоће ли немачка
признати косово уколико дође до једностраног проглашења независности?
- Током мог
боравка изашла је вест да је немачка влада већ донела одлуку да призна
независно Косово. Могу вам потврдити да ми је у канцеларији канцеларке
Ангеле Меркел речено да то ни на који начин није тачно, да о томе није
расправљано и да такве одлуке нема. Став Немачке је да преговори не могу
трајати у недоглед, али се трага за компромисом, а независност то сигурно
није.
Јесте ли
говорили о изборима у Србији са саговорницима?
- Јесам, али нисам могао да им кажем када ће то бити, јер се о томе још
преговара. Став Немачке је да је Србији потребан демократски председник, а
то је Борис Тадић. Мислим да је најбоље да председничке изборе имамо до
краја године, али ће то бити резултат договора. С друге стране, добио сам од
немачких саговорника доста питања око онога што они виде као реторику против
НАТО у Србији. У Немачкој се то доживљава као реторика против ЕУ, па и
против Немачке.
Тражите од
светске банке и париског клуба да нам врати 300 милиона долара које смо
платили за косовске дугове. Многи кажу, ако се одричете дуга, одричете се и
Косова.
- То је којешта. И Војводина и Београд имају сопствене дугове које враћају.
И Њујорк плаћа своје дугове па ником не пада на памет да каже да то није део
Америке. Тако и Косово треба да враћа своје дугове, а не враћа их. Ради се о
преосталој суми од 1,3 милијарде долара косовског дуга, а Србија је већ
исплатила 300 милиона. Ово је договорено током преговора о Косову и не
зависи од статуса. То решење треба да се примени у сваком случају, а за нас
ће имати и велике финансијске ефекте. То ће значити за 1,6 милијарди долара
мањи дуг Србије и више простора за нове инвестиције.
Карла дел понте
борави у београду. Какав нови извештај очекујете и када је могуће парафирање
споразума са ЕУ?
- Очекујем
бољи извештај зато што смо предузели један број позитивних корака. Верујем
да овог пута неће бити даљег затезања око парафирања и да ће оно бити могуће
у следећих неколико недеља. Очекујем да се одмах након посете Дел Понтеове
чујем са Олијем Реном и да одредимо датум парафирања. Знамо да ће 7.
Новембра у Београду бити представљен извештај Европске комисије о Србији и
могло би да се деси да истог дана и парафирамо споразум. Споразум ћемо
потписати крајем ове или почетком наредне године.
Да ли је Немачка
међу најважнијим иневеститорима у Србији?
- Немачка је
са 1,2 милијарде директних инвестиција у Србији тренутно на трећем месту,
али кроз улагања које планира, врло брзо ће ући међу прва два инвеститора
код нас. Немци највише интересује производња струје и ревитализација
постројења „Бајина Башта“. Њихове компаније РWЕ, ЕОН и још неколико других
спремне су да учествују на тендерима за две термоелектране („Колубара Б“ и
„Тент“) капацитета два пута 700 мегавата, који се очекују до краја године.
Савет за брендирање Србије
Владин
Савет за брендирање Србије ових дана је доживео потпуни дебакл: председница
Милка Форцан ће морати да оде због сукоба интереса?
- Одлуке
Одбора за спречавање сукоба интереса морају да се поштују. Што се Савета
тиче, ја сам гласао за његово формирање јер мислим да је то добра идеја.
Можда је предлагач мало брзо изашао са именима чланова, можда је претходно
могао са Одбором да провери да ли је неко у сукобу интереса, али остаје
чињеница да нам је такво тело потребно. Уколико људи из приватних фирми не
могу бити чланови Савета, треба наћи начин да се некако ипак укључимо у рад
на овој важној теми.
Компанија
„Делта“ из које долази Милка Форцан, председница Савета за брендирање, под
истрагом је због монопола. Како на то гледате?
- Знам да се
ових дана пуно прича о компанији „Делта“, али мислим да ми у Србији морамо
да се навикнемо да не постоји капитализам без крупних капиталиста. Волео бих
да наша земља нема једну „Делту“, него 10, 15 снажних привредних фирми које
ће обезбедити развој земље. А о могућем монополу „Делте“ одлучиће надлежна
комисија. Једино је важно да ли неко има моћ да контролише цене или улаз на
наше тржиште.
Аутор:
Катарина Прерадовић |