| Политички коментари | |
Демарш упућен Србији и
одговор Србије на демарш
Демарш на Дрину
Амбасадор Велике Британије Стивен Вордсворт и представници осталих амбасада уручили су демарш својих влада министру спољних послова Србије. "У демаршу урученом после подне изражава се протест због недавних изјава поводом покушаја високог представника у Босни и Херцеговини Мирослава Лајчака да измени одређене уставне елементе у Босни и Херцеговини", прецизира се у саопштењу Министарства. Током сусрета, додаје се, представници наведених амбасада у Београду изнели су и замерке због изједначавања Дејтонског споразума и Резолуције Савета безбедности УН 1244, као и поистовећивања односа између БиХ и Републике Српске са ситуацијом на Косову и Метохији. Шеф дипломатије Вук Јеремић није директно реаговао на демарш западних земаља, већ је путем саопштења поновио “опредељеност Србије ка поштовању Дејтонског споразума и свих његових елемената, који су гарант равноправности два ентитета и сва три народа у БиХ". Његов коментар Б92 није успео да добије. Дулић: Неодговорне изјаве Председник Скупштине Србије Оливер Дулић је изјавио да Србија нема претензије ни према једној суседној држави, већ да жели да сачува територијални суверенитет и интегритет и да инсистира само на поштовању тог међународног принципа. Коментаришући иступе премијера Војислава Коштунице и других званичника који су осудили недавне одлуке међународног представника у БиХ Мирослава Лајчака, Дулић је рекао да је свака од тих изјава веома неодговорна и не доприноси регионалној стабилности и добрим односима Србије и Босне и Херцеговине које треба градити. "Интересује нас како ће се одвијати ситуација у БиХ, али само са позиције добросуседства. Ми признајемо БиХ и желимо да се ентитети договоре о свим стварима у вези с будућношћу БиХ", изјавио је Дулић за Дневни аваз. Он је додао да постоје политичке странке које изражавају забринутост за Републику Српску, за њену снагу у процесу одлучивања у БиХ, али да Србија само жели да свака одлука буде у интересу сва три народа. Кабинет: Дулић није мислио на Коштуницу Сарајевски Дневни аваз је лоше интерпретирао део интервјуа са председником Народне скупштине Србије Оливером Дулићем, који је данас објављен, саопштио је Дулићев кабинет. "Када је говорио о неодговорним изјавама које не доприносе регионалној стабилности, Дулић ни у ком случају није мислио на изјаву председника Владе Републике Србије Војислава Коштунице", саопштено је. Дулић је, наводи се, као неодговорне окарактерисао поједине изјаве које су се у БИХ након одлука високог представника Мирослава Лајчака могле чути, а које су реториком подсетиле на ратне године. Демарш на Дрину Док у случају БиХ запад инсистира на томе да мора да се „лепи” држава, која се у рату распала, дотле на Косову инсистира да се оно „реже”. Док су јој у БиХ границе свете, дотле су у Србији променљиве Вук Јеремић, Александар Поповић и Слободан Самарџић  Дипломате
који су у уторак по подне министру иностраних послова Србије Вуку
Јеремићу уручили демарш због недавних изјава српског руководства поводом
намере високог представника у Босни и Херцеговини Мирослава Лајчака да
измени уставне елементе у БиХ, управо су представници држава које се
током целог процеса преговора о будућем статусу јужне покрајине залажу
за независност Косова и Метохије. Наиме, амбасадор Велике Британије
Стивен Вордсворт и представници САД, Француске, Немачке и Италије
протестовали су због става који је изнео председник владе Војислав
Коштуница и неколико министара да Лајчакове мере имају за циљ рушење
Резолуције 1244 и Дејтонског споразума, односно проглашење једностране
независности Косова и укидање РС. „То је отворено угрожавање суштинских
интереса српског народа”, рекао је прошле седмице Коштуница.
И председник Србије Борис Тадић је одмах позвао високог представника у
БиХ да још једном преиспита своје најновије мере, јер за њих не постоји
сагласност државних органа РС. „Глас Републике Српске мора да се поштује
и уважи, јер Дејтонски споразум обавезује да промена било ког принципа
мора бити потврђена консензусом сва три конститутивна народа у БиХ”,
рекао је Тадић. „Политици” је потврђено да је председник Србије јуче
отказао сесију Игманске иницијативе (која окупља председнике земаља
бивше Југославије, осим Словеније), која је требало да се одржи у
Београду 11. новембра. Тадић, наиме, тражи да се председник
Председништва БиХ Жељко Комшић извини Коштуници због увреда које му је
упутио прошле недеље.
Представници ових држава су уочи четврте рунде директних преговора у
Бечу одлучили да заоштре ситуацију и повећају притисак на Београд. Осим
оштрог дипломатског тона поменутих влада, занимљива је и суштина
протеста. Наиме, они су Београду замерили изједначавање Дејтонског
споразума и Резолуције Савета безбедности УН 1244 и поистовећивања
односа између БиХ и Републике Српске са ситуацијом на Косову и Метохији.
Појачавање дипломатског притиска на Београд иде паралелно са
одбројавањем дана до 10. децембра, када посредничка тројка Контакт групе
треба да поднесе извештај о преговарачком процесу, што свакодневно чини
приштинска „Телевизија 21”. Дневни лист „Експрес” такође свакодневно
објављује колико је још дана остало до 28. новембра, Дана заставе, када
ће, наводно, бити проглашена независност Косова и Метохије.
Западни амбасадори, наиме, траже од власти у Србији да не повезују
Косово и Републику Српску. Међутим, и без помоћи са врха, јавност у
Србији већ годинама бруји да је сасвим очигледно да Запад према Србији и
Републици Српској примењује један аршин, а према косовским Албанцима и
Бошњацима други. Док у случају БиХ запад инсистира на томе да мора да се
„лепи” држава, која се у рату распала, дотле на Косову инсистира да се
оно „реже”. Док су јој у БиХ границе свете, дотле су у Србији
променљиве.
У првом реаговању Министарства спољних послова Србије Вук Јеремић
нагласио је да је Србија опредељена ка „пуној примени принципа
непромењивости граница у региону, где очување суверенитета и
територијалног интегритета Србије у овом тренутку представља
најзначајнији испит за међународну заједницу”.
Милош Јовановић, из Института за међународну политику и привреду, каже
за „Политику” да западне земље реагују са чисте позиције силе.
„Покушавају да нас заплаше, смире, они имају своје циљеве и много би им
значило да се ми не батргамо, јер би лакше спровели своје намеру. Ако
смо се за нешто изборили у деведесетим то је била РС”, каже Јовановић.
Када би државни врх Србије и послушао западне дипломате и престао да
упозорава на ову противречност, незадовољство грађана због овакве
западне политике не би било ништа мање. Ако би на миг запада ућутао
државни врх, то свакако не би спречило Српску радикалну странку да
потенцира ово питање, што не би одмогло изборним шансама и рејтингу те
странке. Заменик председника СРС Томислав Николић је оценио да демарш
представља „понижавање” и да званични Београд мора оштро да одговори на
такав потез.
„Треба оштро одговорити Западу да смо ми држава која жели да сарађује са
Западом, али не може баш све да истрпи зато што нисмо ничија колонија,
или нам бар нико још није рекао да смо нечија колонија”, рекао је
Николић јуче новинарима у скупштини.
У том смислу би се могло рећи да је овај дипломатски маневар заправо
неспретна интервенција у политички живот Србије.
С друге стране, разумљиво је што запад у овом моменту страхује за
будућност БиХ више него икада. Лајчак је повукао рискантан потез: издао
је директиву коју можда неће моћи да проведе у дело. Његов ауторитет
могао би да пукне као мехурић од сапунице и зато међународна заједница,
сасвим свесно, тако високим тоном понавља да „нико не сме да оспорава
ауторитет високог представника у БиХ”. Јер, шта је алтернатива ако неко
ипак оспори тај ауторитет.
Међународна заједница можда заиста страхује да Београд у гужви око
Косова има намеру да разбије БиХ и ово је покушај да „уразуми” Београд.
Са друге и Београд има неког основа за страховање да међународна
заједница можда планира да истовремено са евентуалним признањем
једнострано проглашене независности Косова, РС одузме суштинска својства
која су јој дата Дејтонским споразумом.
 Министар
за Косово и Метохију Слободан Самарџић јуче је на конференцији за
новинаре оценио да демарш упућен Србији „треба превентивно да отклони
сваку помисао да би Србија могла да повеже решавање питања Косова са РС.
Министар је прецизирао да демарш то не може да учини и да се та два
питања „повезују сама по себи, чак и независно од владе и њене
политике”.
Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је вечерас да Србија
поштује територијални интегритет Босне и Херцеговине, али да у исто
време жели да се поштује Дејтонски споразум. „Јасно је да Србија не
треба да релативизује територијални интегритет било које земље, било да
је то Босна и Херцеговина или Црна Гора. Ако желимо да сачувамо наш
територијани интегритет не смемо релативизовати ничији”, казао је он за
Радиотелевизију Србије поводом демарша влада Велике Британије, САД и
Француске.
Ђелић је истакао да Србији нико не може да замери то што жели да се
поштује Дејтонски споразум и Резолуција Уједињених нација.
„Поштујемо територијални интегритет, али желимо да се поштују све
резолуције и сви међународни уговори и то је оно што нам омогућује да
направимо напредак у преговорима око статуса Косова и Метохије, истакао
је потпредседник српске владе.
Јеремић је јуче изјавио да је амбасадорима пет западних земаља поводом
демарша поновио принципијелни став Србије да подржава Дејтонски споразум
и прихвата све што је прихватљиво за сва три народа у БиХ. „То је један
принципијелни став који неће бити промењен. Докле год је нешто
неприхватљиво за било који од три народа у БиХ, Србија као потписник и
гарант Дејтонског споразума неће подржати било какву изолацију, било
какво прегласавање било којег од три конститутивна народа у БиХ”, рекао
је јуче Јеремић.
Јуче се из редова ДСС огласио и министар енергетике Александар Поповић,
наводећи да влада одлучно инсистира на поштовању Дејтонског споразума и
Резолуције 1244 и одбацује приговоре да та два међународна документа не
треба изједначавати. Он је пренео да Влада Србије снажно подржава
премијера Милорада Додика и све институције РС да сачувају њен положај у
складу са Дејтонским споразумом.
Поједини медији су поводом демарша пет западних држава истакли опасност
од нове изолације Србије. Тако је члан Спољнополитичког савета Душан
Лазић рекао да „демарш значи да Србија поново, на неки начин, улази у
конфронтацију с међународном заједницом, а последице таквог раскорака
могу да доведу до међународне изолације земље”.
Јовановић не верује да би могло доћи до тога. Србија никада не може ући
у изолацију у каквој је била деведесетих година. „Прво, овде имамо
демократску владу, која се можда некоме не свиђа, али је она изабрана на
слободним изборима. Друго, и међународни контекст је данас сасвим
другачији, а треће, у интересу западних влада није намера да свој
капитал уложен у Србију блокира”, каже Јовановић.
С друге стране, Би-Би-Си је у јучерашњим вестима цитирао неименоване
дипломате који су „добри познаваоци дипломатске праксе и историје”, који
кажу да се „не памти да је тако оштар демарш икада упућен Београду”.
Јовановић тим поводом каже да је маневарски простор једне државе зависи
и од начина „како ћете се поставити и колико сте далеко спремни да идете
и ваше интересе браните”.
„Ако би остала глува на врсту политике која се води у суседству и на
штету Срба и РС, онда би Влада Србије и њено Министарство спољних
послова могли да угасе светло и закључају врата”, рекао је јуче министар
Самарџић.
Четрнаест плус
Бивши министар спољних послова Горан Свилановић уверен је да ће Ишингер
наставити да тражи компромис и да ће вероватно морати да размисли о
захтеву Владе Србије да се у 14 тачака које је „тројка” предложила
„удене” и Резолуција 1244. У том случају, каже Свилановић, мораће се
учинити и уступак Албанцима, тако што ће у документ ући и обећање о
датуму неког будућег косовског референдума о независности. Није у овом
часу толико битно, по њему, хоће ли тај референдум бити за пет или
петнаест година, али је битно да би се уз одлагање решења Србима и
Албанцима сугерисало да прихвате долазак европске мисије на Косово, која
би помогла да албанска страна оствари потребне предуслове за неки будући
референдум.
Биљана Митриновић |
|
Предходна страна |
|
