| Политички коментари |
Жељко Штурановић наложио да се
утврди ко је одговоран за скандал у Италији
Истрага због хапшења Брчића
Замјеник главног државног тужиоца Републике Хрватске Драган Новосел
тврди да све хрватске амбасаде имају спискове осумњичених за ратне
злочине, па и дипломатско представништво у Подгорици
 Црногорски
премијер Жељко Штурановић саопштио је да је наложио истрагу како би се
утврдило да ли су државни органи знали да је Хрватска издала налог за
хапшење црногорског официра Илије Брчића.Капетан бојног брода Илија Брчић, начелник Одјељења за развој у Генералштабу Војске Црне Горе, ухапшен је на аеродрому у Риму на основу налога хрватских власти и Интерполове потјернице које га терете за наводне ратне злочине, у вријеме док је био официр ЈНА. Министарство одбране и државни органи Црне Горе саопштили су да нијесу знали да је Хрватска за Брчићем издала налог за хапшење, јер такву информацију нијесу добили из те земље. -Наложио сам ресорном министарству да се спроведе интерна контрола или истрага и да видимо да ли је могуће да се уопште није знало за ту чињеницу, а ако се знало - зашто се није реаговало на вријеме, казао је Штурановић Радију Црне Горе. Он је додао како ће се из читавог поступка, уколико буде елемената, ићи и на утврђивање персоналне одговорности. -Тај мој налог се спроводи и већ имамо одређене активности, тако да очекујем да ћу у примјереном року добити извјештај о томе. Треба предузети све радње да се слични случајеви више не дешавају. Због тога је и на сједници Савјета за одбрану и безбједност, кроз одговарајуће закључке, наложено да се добије извјештај да ли се у саставу државних органа налази још лица са сличним оптерећењем као што је био Брчић, казао је Штурановић. Он је рекао да се очекује да ће италијанска страна испоручити Брчића Хрватској и да би црногорски официр у том случају требало да затражи понављање судског поступка. Истовремено замјеник главног државног тужиоца Републике Хрватске Драган Новосел тврди да како све хрватске амбасаде имају спискове осумњичених за ратне злочине па и дипломатско представништво у Подгорици. -Наше амбасаде имају пописе свих особа против којих је била донесена пресуда, против којих је био покренут кривични поступак и свака особа се може обратити нашој амбасади и добити обавјештење о свом статусу. Брчић је у одсутности осуђен за ратне злочине над цивилним становништвом, и ако буде изручен Хрватској , то је прилика за обнову поступка - казао је Новосел Радију "Слободна Европа". Он је навео како је око 400 особа осуђено у одсуству за ратне злочине. -Ако особа постане доступна хрватском правосуђу, на њен захтјев, који она може поднијети у року од годину дана од тренутка кад је постала доступна, поступак се мора обновити. На крају, једини релевантан попис особа које Хрватска тражи ради ратних злочина је тај са 1000 имена који је доступан у хрватским амбасадама и конзуларним представништвима - истакао је Новосел. Подсјетимо да је" Српска листа" одмах након хапшења упозорила јавност да је Служба Војне безбједности, посебно начелник Божидар Лакић знао мјесец дана раније да ће Брчић бити ухапшен. Брчићево име је и годину дана раније било објављено у дневном листу "Дан" у оквиру списка осумњичених за наводне ратне злочине почињене на територији републике Хрватске. Демократска српска странка и Српска листа раније су затражили од предсједника Одбора за безбједност и одбрану Драгана Кујовића да закаже сједницу на којој би се расправљало о случају Брчић. Они су захтијевали од Кујовића да на тој сједници буду позвани и саслушани начелник Службе Војне безбједности Божидар Лакић, начелник Генералштаба Војске Црне Горе Јован Лакчевић и министар одбране Боро Вучинић. Брчић је осуђен у одуству 1993.године пред окружним судом у Сплиту на 15.година затвора, а истрага против њега је покренута током 1992.године. У притвору чека изручење Официр Војске Црне Горе Илија Брчић и даље је у екстрадиционом притвору у Риму и поступак његовог изрученња Хрватској неће ићи брзо, саопштено је из хрватског Министарства правде. Генералштаб Војске Црне Горе, одредио је капетана бојног брода Брчића да, на позив здружене команде НАТО из Напуља, као члан делегације Министарства одбране Црне Горе, учествује на вјежби "Стеадфаст јањ 07". Министарство одбране и државни органи Црне Горе, тврдили су како нијесу располагали информацијом да су хрватске власти издале налог за његово хапшење. Након саслушања одбио изручење Црногорски официр Илија Брчић саопштио је јуче пред Апелационим судом у Риму да не прихвата изручење Хрватској која га терети за ратне злочине против цивилног становништва. Први секретар црногорске амбасаде у Риму Ксенија Поповић изјавила је агенцији Бета да је Брчић у првом појављивању пред судијом саопштио да "није био упознат" да се у Хрватској против њега водио поступак и да га је Жупанијски суд у Сплиту 1993. године у одсуству осудио на 15 година затвора због "ратних злочина против цивилног становништва". Поповићева је рекла да је Брчић пред судом саопштио да је за поступак и пресуду сазнао 4. новембра, када је ухапшен на аеродрому у Риму по налогу хрватских власти. Црногорски официр је навео да је у Генералштабу Војске Црне Горе радио у сектору за међународну сарадњу, да је редовно сарађивао са Хрватском и да му "никада није стављено до знања" да против њега постоји пресуда за ратне злочине. Сарадњом до процесуирања Према ријечима замјеника државног тужиоца Хрватске, Новосела до сада је 10 предмета против 16 особа уступљено Србији. - У једном предмету је подигнута оптужница, а у притвору у Србији је пет особа. Црна Гора је на основу доказа уступљених од Хрватске покренула поступак за ратне злочине у затвору Морињ. Неки осумњичени и осуђеници за ратне злочине над Хрватима налазе се у Србији и ту је једини начин њиховог кривичног прогона сарадња Државног тужилаштва Републике Хрватске и Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије - нагласио је Новосел. М.В.Р.-Д.Ж. |
Предходна страна |
