| Политички коментари |
Дејвид
Бајндер о Косовско-Метохиској
кризи.
Европу боли стомак
САД и кључни играчи ЕУ (и НАТО) тек сада су увидели хаос који су једним
делом сами створили на Косову и Метохији
 Последњих
месец дана, отприлике, Европу боли стомак због Косова. Узроци тог бола
су вишеструки. Од косовских економских недаћа које трају (упркос
обилатом финансирању из Европе), преко канонаде захтева за независност
од стране његове албанске већине, до политичких мука за велике силе које
морају да одлуче шта даље са Косовом.
Унутар
Косова динамика је годинама иста.Напољу, као да су САД и кључни играчи Европске уније (и НАТО-а) тек сад увидели хаос који су једним делом сами створили: „створили” утолико што су прво почели да се мешају у ствари бивше Југославије почетком деведесетих, а онда да интервенишу (ма колико да су им намере можда биле племените). Једна од последица деловања ових несрећних чаробњакових шегрта јесу постојеће косовске неприлике. Сада се Европа, у својству Европске уније, суочава са огромним проблемом како да администрацију УН на Косову, Унмик, замени сопственом мисијом са седиштем у Бриселу – назовимо је Еумик. Овог пута стомак највише боли Немачку, која обезбеђује више војника за Кфор (20 одсто) и већу финансијску помоћ од било које друге чланице. Пре 11 месеци студија коју је наручио Бундесвер утврдила је да је Унмик управљао нечим што је равно пропасти у социјалној, економској и политичкој сфери, па чак и да је томе доприносио. Немачка је као нико други оставила траг у историји Балкана током два светска рата и као освајачка и као окупациона сила – посебно на Косову. (То је можда прихватљиво неким Албанцима чији су преци привремено освојили територије „Велике Албаније” и који су са захвалношћу попунили целу једну ес-ес дивизију названу по њиховом традиционалном хероју Скендербегу.) То је прошлост које су Немци врло свесни као народ који се суочио са историјским гресима своје нације више него било ко други. Они би хтели да је оставе иза себе. Питање је како пребацити управљање полунезависним Косовом са Уједињених нација на Европску унију – како је предвиђено траљаво урађеним Ахтисаријевим планом и како предвиђа и такозвана тројка, састављена од америчког, руског и европског преговарача. То би могло да прође релативно глатко кад би Савет безбедности могао да се договори и одобри тај трансфер. Али неће. Зато дипломате сада грабе да нађу неку врсту замене, као што је „одобрење” генералног секретара УН, савитљивог Бан Ки Муна (који је већ подржао Ахтисаријев предлог). Немачка је указала да би донекле била спремна да размисли о томе, упркос великим резервама. Но, има, изгледа, десет земаља ЕУ које се противе било каквом решењу за Косово које не би одобрио Савет безбедности. За Немачку је ово питање посебно горуће због тога што коалициона влада у Берлину зна да мора да има одобрење Бундестага за било какву промену у својој мисији за Косово. Берлин је на опрезу и због тога што би Србија с правом могла да у Немачкој види окупаторску силу на њеном косовском делу уколико дође без мандата УН. Штавише, могла би да се створи представа да је Немачка дошла у Србију агресијом – трећи пут за сто година. Учешће Немачке у НАТО бомбардовању Србије 1999. било је тешко продати у Бундестагу. Колико би теже било сада за Косово са сумњивим мандатом? Перцепција Немачке као окупаторске силе била би још снажнија када САД буду повукле преосталих 1.600 војника из састава Кфора, што је министар одбране Роберт Гејтс обећао за 2008. годину. Не чуди онда то што Немци очајнички размишљају како да се извуку из косовске каљуге. Ова недоумица је натерала Волфганга Ишингера, преговарача ЕУ у оквиру „тројке”, да у октобру предложи да се сукоб Србије и Косова реши по узору на уговор о зближавању две Немачке из 1972. Све је то лепо, али чак и ако се сасвим занемаре бројне различитости између овог балканског сукоба и оног између две Немачке током хладног рата, не може да се занемари крајњи исход да је једна Немачка прогутала другу после пада Берлинског зида. Србија није успела да прогута Косово од 14. века. Напротив, оно је временом постајало све несварљивије. Дејвид Бајндер |
Предходна страна |
