Док
преговори о Косову и Метохији улазе у завршницу планирану за 10.
децембар, не назире се решење статуса покрајине.
Бернс упозорава Србију, а Русија САД и ЕУ
Подсекретар америчког Стејт департмента за политичка питања Николас
Бернс поновио је подршку надгледаној независности Косова ако Београд и
Приштина не постигну споразум до 10. децембра. Он је упозорио Србију да
не покуша да се силом одупре таквом исходу.
О ситуацији у Покрајини расправљаће и министри спољних послова ЕУ у
понедељак у Бриселу, на састанку Савета министара. Њих ће о досадашњем
току преговора информисати изасланик ЕУ Волфганг Ишингер, који је
недавно предложио "неутрално решење" за Косово, без одређивања статуса.
Ову идеју одбацио је званични Београд, али и косовски премијер Агим Чеку
који је изјавио да је независност неизбежна.
Приштински медији иду и корак даље и у својим издањима објављују да ће
независност бити проглашена у фебруару 2008. године, да ће Косово прво
признати мање државе ЕУ, а потом и остале.
Како јавља Глас Америке Бернс је у америчком Конгресу рекао да ће
међународна заједница морати да преузме одговорност на Косову у случају
непостизања споразума, а Србији је упутио имплицитно упозорење да се у
том случају уздржи од силе.
Бернс је поновио подршку САД надгледаној независности Косова која ће
водити ка пуној независности покрајине као што је то раније ове године
предложио Марти Ахтисари.
Амерички званичник је рекао и да не види разлоге за нестабилност с
обзиром на то да су снаге НАТО-а на Косову и изразио наду да Србија неће
покушати да изазове немире, посебно у северном делу Косова где живе
Срби.
"Имамо 17.000 војника на Косову... Те снаге су тамо да би одржавале
закон и ред. Оне ће угушити сваки покушај било које стране да узме закон
у своје руке или да тежи подели или нестабилности", рекао је Бернс.
Рогозин: Стил америчких каубоја
И
из Русије је стигло упозорење везано за питање Косова. Депутат руске
Думе Дмитриј Рогозин, чију је кандидатуру за новог сталног представника
при НАТО-у подржао руски парламент, изјавио је да је Русија против
грубог кршења међународног права и против ревизије граница Србије.
"Ако Европа жели да је Србија послуша, да се Срби независно од политичке
оријентације сагласе са препорукама ЕУ у односу на косовску драму, те
савете треба давати не у стилу америчког каубоја - уз помоћ бомби и
крстарећих ракета, већ путем директног дијалога, и не треба уводити
европску културу уз помоћ 'штапа'", написао је Рогозин у ауторском
тексту за лист "Аргументи и факти".
"Боље је сто година водити преговоре него један дан ратовати", истакао
је будући амбасадор Русије при НАТО-у, додајући да не треба "понижавати
цео један народ".
И поред непромењених супротстављених ставова Русије и Америке о Косову,
шеф УНМИК-а Јоаким Рикер нада се да ће процес који води "тројка" довести
до договора двеју страна."Нисам изгубио наду да ће доћи до споразума, и
надам се да је напредак известан", рекао је Рикер у интервјуу за
"Вечерње новости".
Он није желео да коментарише досадашње предлоге за решења статуса
Космета, али је навео да је специјални изасланик Ахтхисари правилно
проценио да је Косово јединствен случај.
Проглашење независности у фебруару?
Премијер Косова Агим Чеку одбацио је могућност било какве конфедерације
са Србијом и указао да се о независности Косова не може преговарати нити
она може бити одложена.
Косовски
премијер такође сматра да се ставови Београда и Приштине не могу
променити "ни за месец нити за годину дана". Чеку је навео да
независност није само опција на столу или предложени модел. "То је нова
историјска, економска, политичка и друштвена чињеница у региону",
истакао је он.
Како пише приштински дневник "Експрес", позивајући се на анализу
Министарства спољних послова Француске, то ће се десити у фебруару.
"Независност ће прво признати неке мале земље ЕУ да би касније то
учиниле и најзначајније земље", пише у анализи. Лист додаје да су САД
прихватиле захтев ЕУ да не признају независност Косова одмах након њеног
проглашења.
"Експрес" истиче да се у земљама чланицама Контакт групе које су из ЕУ
главна расправа сада води међу правницима који "припремају основу за
признавање Косова након једностраног проглашења независности".
ЕУ опрезна
Какав је став министара спољних послова ЕУ о даљем току преговора и
предлогу Волфганга Ишингера сазанаће се после састанка Савета министара
који се у понедељак одржава у Бриселу.
Што се тиче Ишингеровог предлога о неутралности дипломатски извори у
ЕУ се не изјашњавају. "Преговори се настављају на основу 14 тачака
Контакт групе и идеја двеју страна, уз активнији и ангажованији напор
саме посредничке 'тројке', али у овом тренутку нема назнака да би неки
конкретан предлог могао да буде представљен", кажу извори у седишту
Уније.
Портпарол Хавијера Солане Кристина Гаљак, која је потврдила да ће
састанак бити одржан у понедељак, истакла је да је извесно да ће, пошто
је до 10. децембра остало још 20 дана, "тројка бити ангажованија" и да
ће "развијати нове идеје", али - додала је - то "не значи да ће, у
формалном смислу, бити представљени конкретни предлози".
агенције/МОНДО
САД гурају независност Косова ЕУ сноси одговорност
Уколико
би уз подршку заговорника независности Приштина једнострано прогласила
такав статус, опипљив терет у ЕУ би пао на оне земље које су спремне да
подрже такав исход
Само дан пошто је немачки члан „тројке” Контакт групе Волфганг Ишингер
изнео предлог о „статусно неутралном” решењу за Косово и Метохију, који
су одмах одбацили и Београд и Приштина, амерички државни подсекретар
Николас Бернс изјавио је да су га Ишингер и Френк Визнер обавестили о
одсуству напретка у разговорима о будућем статусу Косова. У интервјуу за
„Глас Америке” Ишингер је, образлажући најновију идеју као пут ка
успостављању кооперативних билатералних односа који би се између
преговарачких страна успоставили без обзира на статус, заиста признао да
„тројка” „до сада, нажалост, није показала добре резултате”.
Подсекретар Стејт департмента за политичка питања, три дана уочи
одржавања избора на Косову, поновио је америчку подршку надгледаној
независности Косова ако Београд и Приштина не постигну споразум до 10.
децембра и најавио да ће међународна заједница морати да преузме
одговорност на Косову у случају непостизања споразума. Бернс је чак,
како је јуче пренео „Глас Америке”, упутио упозорење Србији да „не
покушава да се силом одупре таквом исходу”.
Ишингер је, међутим, јучерашњом изјавом да „Американци у ствари желе да
што пре повуку своје војне снаге из региона и препусте безбедносне,
политичке и европске аспекте ЕУ”, јасно указао да су реалне спекулације
да Американци инсистирају на своме решењу за Косово (надгледана
независности која би водила потпуној независности), али да на крају не
желе да сносе одговорност за такву политику. Треба подсетити да је
амерички државни секретар за одбрану Роберт Гејтс прошлог месеца најавио
да би америчке снаге са Косова могле да се пребаце у Авганистан „ако
земље чланице НАТО-а не обезбеде довољан број војника у Авганистану”.
Трећи човек америчке администрације јуче је за „Асошиејтед прес” рекао
да се наредних месеци „крећемо ка транзиционој фази” и да ће САД,
уколико не дође до споразума, извући „неопходне закључке” после 10.
децембра, када истиче мандат „тројке”.
За сада је, ипак, неизвесно да ли и Русија стоји иза Ишингерове нове
иницијативе, али с обзиром на то да су се против овог предлога изјаснили
и Београд и Приштина, на основу познатог става да оно што је
неприхватљиво Београду није прихватљиво ни Москви, претпоставља се да
овај предлог отвара још једну пукотину у „тројци”.
Приликом недавне посете Љубљани министар иностраних послова Русије
Сергеј Лавров је нагласио да се у Европи „већ опажа страх од последица
евентуалне независности Косова”.
Како је пренела руска агенција Интерфакс, Лавров је у Љубљани рекао да
ће претећа реторика само заоштрити ситуације на Косову и у Ирану. „Ако
свуда говорите да је независност Косова неизбежна, да је неизбежно
кажњавање Ирана, ви нимало нисте конструктивни. Једино што ћете добити
је заоштравање ситуације због претећих изјава”, рекао је Лавров у среду
у Љубљани.
Министри спољних послова ЕУ у понедељак ће у Бриселу, на састанку Савета
министара на коме се очекује и Ишингерово учешће, расправљати о
ситуацији на Косову и Метохији. Како је Тањугу најавила портпарол
високог представника за спољну политику Кристина Гаљак, министри би
требало да усвоје и закључке који се тичу подршке преговарачком процесу
под окриљем „тројке”, али и оцене избора на Космету који се одржавају
сутра. У Бриселу се нико још јавно не изјашњава о Ишингеровом предлогу,
а још мање о предлогу целе „тројке”, пошто би сагласност морала да
стигне и из Москве и из Вашингтона.
Функционер Пакта за југоисточну Европу Горан Свилановић оценио је јуче
за Би-Би-Си да Ишингеров предлог представља „замку за Београд”, јер
сваки документ који не одговори на питање о статусу отвара могућност
једностраног проглашења независности Косова. Кесић, међутим, сматра да
се овим предлогом уводи користан став, који може да понуди решење мање
од независности. „Тај предлог не задовољава косовске Албанце у
потпуности, а он је сличан предлогу Београда да се статус реши по моделу
Хонгконга”, подсећа Кесић и објашњава да би одбијање овог предлога у
Приштини показало да питања свакодневног живота на Косову нису
најважнија ствар, него је то „симболика која иде са независношћу”. Он
сматра да је овим предлогом Србија у предности, пошто се сваки пут када
се изнесе нека идеја иде корак даље у заоштравању разлике између онога
што у Приштини траже и што им је обећано и онога што се тренутно нуди.
Непуних месец дана до истека преговарачког процеса после кога „тројка”
треба да преда извештај генералном секретару УН, најаве које из САД
стижу о повлачењу својих 17.000 војника довешће до престројавања у ЕУ, а
захтеваће и преиспитивање других интереса који су до сада били много
значајнији и за Америку и за Европу. Осим одлучног противљења државног
врха Србије да мисија ЕУ не може да дође у покрајину без одлуке Савета
безбедности, познато је да се неке чланице ЕУ противе слању својих
војника без легалне одлуке УН.
Уколико би, уз подршку САД, Велике Британије и још неколико држава које
се изјашњавају за независност, у Приштини дошло до једностраног
проглашења таквог статуса, осим што би дошло до појачавања тензија
поводом нејединствене спољне политике, опипљив терет пао би на оне земље
које су спремне да подрже такав исход. То је очигледно на примеру
Немачке, која већ носи одговорност за 20-25 одсто састава трупа које су
на Косово. Ако дође до једностраног проглашења независности, уз активно
противљење Београда и појединих чланица ЕУ, Немачка, на пример, не би
била у стању да надокнади мањак војника у мисији на Косову, пошто је
јуче већином гласова продужила једногодишњи мандат за својих 300 војника
у Авганистану, где, поред Косова, има највећу војну мисију у оквиру
међународних снага.
Кесић: Корак напред за Београд
Аналитичар Обрад Кесић каже за „Политику” да ће, када се у Европи схвати
тежина америчке одлуке, драстично променити и закомпликовати динамика у
вези са признавањем независности Косова. „Ово је само почетак, јер ни у
ЕУ нису веровали да ће се Американци повући, једноставно нису веровали
да би САД могле да их гурну у овакву причу а да у њој неће остати на
исти начин везани за тај проблем”, каже Кесић.
Београд на својој страни тренутно има више предности. Прво, изнео је
конкретан предлог који иде истим правцем као Ишингеров: да се не гура
решење које одлучује да ли ће Косово да буде независно одмах сада.
Наравно, Србија заступа став да то решење неће да буде прихватљиво
никада. Међународна заједница каже: можда није прихватљиво сада, али
можда ће да буде прихватљиво за 10, 20 година. То је помак, јер је на
почетку свих преговора о Косову, укључујући Ахтисаријев, основа била да
статус мора одмах да се реши и да је неизбежно да то буде независност.
Биљана
Митриновић
|