Предходна страна

Познати Руски филозоф, социолог и писац Александар Александрович Зиновјев о рати у Ираку и односима у свету

Злослутна епизода трећег светског рата

Александар Зиновјев разговара са коментатором московске “Правде” Виктором Кожемјаком о ирачким догађајима у контексту наше недавне историје и о нашим перспективама.

Беше рат “хладан” и ”млак”

•        Дакле, Александре Александровичу, како гледате на оно што се у Ираку десило и како оцењујете оно што се тамо сада дешава?

- Александар Зиновјев. На рат у Ираку се не сме гледати као на самосталну појаву. То је само делић огромних догађаја започетих крајем прошлог века, који се сада дешавају и вероватно ће се протегнути барем током прве половине XXI века. У том периоду је отпочео трећи светски рат. Он је отпочео још у доба “хладног” рата, постепено прерастао у “млаки” рат и, најзад, прешао у стадијум “врућег” рата. А тај стадијум се одвија не само уз примену свих достигнућа савремене технике, то јест средстава за уништавање, он уз то у социјалном погледу представља нови рат: трећи светски рат је прерастао у империјалистички стадијум. Тако да оно што се сада дешава у Ираку - јесте епизода трећег светског рата, врућег рата у пуном смислу речи, и империјалистичког рата.

Сви знају шта је то “хладан” рат. Шта ја зовем “млаким” ратом? Ту етапу су сви превидели, као да је није ни било. Заправо је то била етапа преласка са “хладног” рата на ”врући”. Као резултат “млаког” рата уништена је наша земља и уништено социјално уређење наше земље.

•        Који период “млаки” рат приближно обухвата?

- То је период када је дошло до преокрета у “хладном” рату. Ја га датирам доласком Горбачова на врховну власт. У том периоду су средствима “хладног” рата, то јест идеолошко-пропагандистичким и другим средствима притиска, па и трци за наоружавање, придодата средства као што су операције диверзија огромних, глобалних размера. Операције диверзије примењиване су и у другим ратовима, али су у овом случају по размерама и карактеру знатно превазишле све што је било пре.

Ево примера операције да тако кажем “млаког” периода - довођење Горбачова на врховну власт. То је била операција диверзије од стране Запада, и то унапред припремљена. Горбачов се није случајно појавио, он је био предвиђен за ту улогу свог човека за Запад. Када је Горбачов отпутовао у Енглеску, а ја сам онда управо тамо био, десила се она чувена епизода када није отишао на Марксов гроб, то јест тада први комуниста није отишао оснивачу комунизма на гроб, већ је отишао на пријем код Тачерке. Онда сам то оценио као почетак историјске издаје.

•        Он тада још није био Генерални секретар ЦК КПСС...

- Већ је био предвиђен. И, обратите пажњу, Горбачов никад није био биран тако да има конкурента у изборном процесу. Некако је увек било без тога. Сетите се, Шчербински је отпутовао у САД. Зашто је одгођен његов повратак одатле и заседање Политбироа на коме се бирао Горбачов, одржано без њега? Романова су упутили на одмор, а веза са њиме је сасвим била прекинута. Он чак није ни знао да се одржава за то доба такав пресудан догађај. По мом мишљењу, да су и Романов и Шчербицки били присутни, тешко да би Горбачов постао Генсек, и онда би се много тога могло десити другачије.

Ето, то је пример операције глобалних размера у коју су биле укључене огромне снаге како у нашој земљи, тако и на Западу. Па онда после тога, узмимо догађаје из августа 1991. године. Ја сам августовски такозвани пуч и начин обрачуна са њим пратио из изностранства, али ми је већ тада било јасно - све је то Запад у потпуности изманипулисао. Заправо су се одиграла два пуча: један фиктивни - оно што је названо пучем, и прави политички пуч на чије чело је доведен Јељцин. Као резултат тог пуча се и одиграо политички преврат у врхушки. Таквог пуча без Запада не би било. Горбачов је у то време као човек Запада већ био потрошен. Потрошен не у смислу да је престао да се свиђа Западу, већ у смислу да је престао да се свиђа Русији и против њега је на помолу био изузетно снажан отпор. Горбачова је требало заменити прикладнијим човеком. Био сам у прилици да се срећем са људима на Западу мање-више ангажованим у совјетске ствари, за њих то није било тајна. И управо су тако и говорили: Горбачова ћемо склонити и поставити прикладнијег човека.

Тада сам често иступао и неко ме је упитао...

•        Бољшаков?

- Да, да. Упитао је: може ли се тај процес зауставити? Одговорио сам да такве људе као што су Горбачов, Јаковљев и други, треба за 24 сата обесити. Сећате се, тада су ме звали филозофом линча? А у дотичном случају, рекао сам, довољна су два хица. Један хитац увис преко Јељцина и његове компаније, а ако се не разбеже, у њих. Тада би земља била спашена барем за 25 година. Али, ето, то није учињено.

Запад је сличне операције диверзије желео да понови у Кини, међутим, то им је пропало.

•        Свакако имате у виду догађаје на тргу Тјенанмен. Ето шта значи испољити политичку вољу и одлучност!

- Тачно. Пуцање у наш парламент 1993. године - и та се операција одвијала уз знање Запада и његову подршку. Сви знају шта је то Јељцин. Није ваљда да би се он без налога Запада решио на такав корак као што је пуцање у Врховни совјет? Суштина свих тих операција уопште није проучена, избегавају да о томе говоре као о диверзијама. Труде се да све то прикажу као чисто унутрашњу ствар. Међутим, ја тврдим: то су биле операције Запада у којима је он манипулисао својом “петом колоном” у нашој земљи.

А сад - на “врући”

•        То је био период “млаког” рата. Али, већ је тада планирана примена средстава “врућег” рата?

- После уништавања Совјетског Савеза дошло је до капитулације, започела је демонтажа совјетског социјалног система, а рат је прешао у трећи стадијум, то јест у стадијум “врућег” рата и у стадијум империјалистичког рата. Пре тога, рат не могу назвати империјалистичким, пре бих рекао да је то био рат система у коме је Совјетски Савез по снази сучељавања био фактички упоредив са Западом. Али ето, после његовог пораза је започео империјалистички период, када је Запад, извојевавши победу, почео да примењује средства “врућег” рата. То је најпре био први рат са Ираком, очито рат у Југославији, када никаквог повода за бомбардовање Србије није било. Био је постављен сасвим одређен задатак - уништити, дезинтегрисати Југославију и уништити сва жаришта отпора, пре свега Србију. Што је уз примену средстава “врућег” рата и остварено.

Но, то је био само почетак. Запад још није био спреман за прелазак на опсежан “врући” рат, пошто још увек није била јасна идеологија. Пре тога је читав “хладни” рат и “млаки” рат протицао под паролама антикомунизма. У извесној мери је тако било и у Србији, у Југославији. Истовремено је у Русији већ почело да се прича о тероризму, међутим, Американци идеологију антитероризма још увек нису узимали за идеологију рата.

•        Мислите - у вези са Чеченијом?

- Са Чеченијом и терористичким акцијама.

•        Запад је то ипак подржао?

- Тек касније. А дотад су САД подржавале терористе. Чеченије без подршке Запада не би ни било! То је управо и била операција диверзије и упоредо с тим примене средстава “врућег” рата. САД су и у рату против Југославије подржавале албанске терористе. Тек је касније почело да се говори о рату цивилизација, хришћанске цивилизације против исламске. Будалаштина! Управо су у то време бомбардовали хришћане-Србе, подржавајући муслимане-Албанце, подржавајући терористе.

Американци су идеологију антитероризма прихватили тек после 11. септембра 2001. године. То је за њих било као откриће. Нећу се сада подробно задржавати на томе зашто су се одиграли ти догађаји 11. септембра, већ смо о томе говорили. Ја сам 100 одсто уверен: ако Американци то већ нису сами приредили, онда барем нису ни ометали. За њих је то био згодан, врло згодан повод за прелазак у стадијум “врућег” рата! Погледајте само шта се после тога дешава. Буш добија неограничену могућност да води “врући” рат на било којој тачки планете где год хоће, да добија колосалан новац издвојен за тај рат, право да уништава политичке противнике у било којој земљи. После тога су САД почеле да сасвим игноришу Организацију уједињених нација, разноразна “људска права” и тако даље. Речју, отворено су прешле на злослутан рат.

Да, узгред буди речено, заборавили смо да споменемо њихов рат у Авганистану. То је већ била епизода “врућег” рата.

•        То је била епизода која је сад настављена у Ираку?

- Врло очито. Особеност тог новог светског рата је у томе што он нема јасно назначену линију фронта. Како је било пре? Овде су једни, тамо су други - непријатељи. Рат се сада води и може се водити ма где на планети, где год то нађе за сходно агресор у овом рату.

•        То јест САД.

- Оличен у западнистичком наддруштву* чија се метропола налази у САД. Оно што се дешава у Ираку - већ је одавно планирана епизода тог рата. Узгред, у мојој књизи “Глобални човечињак” која ускоро треба поново да се појави у издању “Алгоритма”, тај сам рат предвидео. Тамо се тај рат описује, наведено је како је планиран. Само сам тамо овако поступио: уместо да кажем Ирак, говорио сам Кари - обрнутим редом, уместо Хусеин писао сам Ниесух. Тамо је дато неколико епизода - како се рат припрема, која се војна средства примењују, до чега је то довело.

•        И то сте писали пре једно десет година?

- То је било могуће зато што се већ одиграо онај, први рат против Ирака, и тада сам у низу интервјуа говорио да је то само почетак, свеједно ће Американци заузети Ирак. Да, овај рат који се води распада се на мноштво епизода, и немогуће је повући јасну границу између фронта и позадине. Сада се тај рат води у Ираку, наредна етапа ће можда бити у другим арапским земљама, можда у Северној Кореји. Већ је сад унапред мање-више јасно где ће се водити. Како ће се рат технички водити, такође је јасно. Американци настоје да ратују углавном техником. Ако се у великом броју уведе пешадија, сместа ће почети неуспеси, и сами житељи западних земаља ће онда постати главни непријатељ агресије. Обратите пажњу, сада се протести против тог рата углавном одржавају у самим САД и земљама Европе, то јест у табору самих учесника рата. То је врло карактеристично обележје овог рата...

Маскирање и цинизам

•        Александре Александровичу, а шта је у перспективи?

- Рат је планиран на више деценија, и пресудну битку у њему ће, свакако, представљати рат с азијским комунизмом, са Кином. Американци су дошли у Ирак, они одатле неће отићи, то им је у војном смислу, као и Авганистан, погодна база за предстојећи рат у Кини. И ако они нешто учине са Северном Корејом, онда ће и тамо имати своју базу, и јасно је куда ће то бити уперено: то је претња Русији и директна претња Кини.

Не треба бити велики војни стручњак да би се то схватило, све су то очигледне ствари. Запањујуће је то што се све то дешава скоро сасвим отворено. Сада Американци скоро да и не прибегавају више политичкој демагогији.

•        Све чине крајње цинично!

- Да, све раде цинично. За све их баш брига, свесни су своје надмоћи у војном погледу.

•        Друге земље то у суштини гутају. Ето, и Путин је изјавио да Русија из политичких и економских разлога није заинтересована за пораз Америке. Све у свему, сагли се ничице. Свет фактички ћути, а ако се и чују некакве антиамеричке изјаве, онда некако бојажљиво.

- То је заиста бојажљиво, и то је просто маскирање. Ако, опет, говоримо о ставу Русије, он је проамерички, без обзира на све. И то се објашњава тиме што је Русија у периоду “млаког” рата уништена, она сад не може озбиљно спроводити антиамеричку линију, она зависи од САД и проамерички оријентисаних земаља. Новоуспостављено социјално уређење у Русији уведено је под притиском Запада. То социјално уређење Америци одговара. И ако се Русија буде ритала, садашњи властодршци ће брзо пасти. Сви они који су постали газде садашње Русије. Изгубиће своје положаје.

•        И тога су, дабоме, свесни.

- Свесни су тога и само замлаћују људе својим понекад наизглед смелим изјавама. Ево, рецимо, узмите претходну Путинову изјаву: рат против Ирака је грешка. Каква грешка? Каква је то оцена? Ево сад смо управо о томе причали: могуће је дати јасну социолошку оцену рата! То је империјалистички рат, води га западнистичко наддруштво на челу са САД. То је рат за освајање територија, за уништавање свих жаришта отпора - ето каква би требало да буде оцена, а овде, јелте, грешка. У ком смислу? Шта, зар су Американци извели нешто против својих интереса? Или грешка против кога? Нема никакве грешке! То је одавно планирана агресија, она се изводи у складу с дугорочним намерама САД, с њиховим плановима за даљу будућност. Понекад чак покушавају да прикажу као да су Американци наводно, започевши рат, нешто изгубили - све су то будалаштине.

•        Можда су, у крајњој линији, изгубили у очима светског јавног мнења.

- Ни у чему нису изгубили. Светско јавно мнење им је било од самог почетка познато. Све се то узимало у обзир, па и протестне демонстрације.

•        И њих свесно баш брига за све то.

- Баш брига, зато што имају толику надмоћ у сваком погледу. И ако им затреба, они манипулишу јавним мнењем на Западу. Шта мислите, ето ако на изборима на Бушово место дође неко други - одмах ће се већ сутрадан рат завршити? Нису они будале, они схватају да ће то бити оцењено као слабост САД, као пораз. И онда ће у читавом свету започети такве ствари да као резултат тога САД стварно могу много тога изгубити. То они врло добро схватају.

•        И зато шта?

- Зато - нема ту никакве грешке. И тренутак почетка рата је прилично прецизно био одабран. Зато што би одлагање било још горе, а и да је раније почео - опет би било горе. Сада је погодан тренутак, идеологија антитероризма још увек даје ефекте, пре свега у САД. Бушу су дата сва права, дају му средства, а све те демонстрације никако не утичу на њихово понашање. Не, није ту било никакве грешке. То је унапред стратешки промишљен рат, и он се води са становишта интереса Америке.

Узмимо следећу чињеницу тог рата. У америчкој пропаганди се говорило да ће бити блицкриг и да ће се све брзо завршити. Али, ето, изгледа да блицкриг не полази за руком, и одмах у томе виде некакав промашај Американаца. Када се ратови планирају и ствара се стратегија вођења рата, онда се све до у танчине промисли. Узимано је у обзир и то да се рат може отегнути. Нису о блицкригу говорили зато што су били уверени да ће се рат за недељу дана завршити. То је елемент пропаганде, елемент идеолошког заодевања рата. Мислим да нису унапред рачунали на блицкриг, нити им је блицкриг био потребан. Било им је потребно стање рата које би довољно потрајало за стварање илузије како, ето, потешкоћа има, то је заиста озбиљан рат, наши се војници тамо херојски боре. Глете само колико је тамо опасно. Ето, таква пропаганда делује. И потом - финансирање рата. Буш тражи од конгреса 80 милијарди...

•        А може и још затражити?

- Стално држати земљу у ратном стању. Са свих становишта се то исплати, ако претресемо и економски, и психолошки, и идеолошки аспект. Изненадио бих се да се рат стварно за недељу дана заврши. И не заборавите да он представља само епизоду колосалног рата епохалних размера. А у том конкретном рату могући су свакојаки детаљи: почетак дан раније или касније, губици војника за 100 више или мање. То су све ситнице када се ради о читавој историји.

Отпор је неминован

•        Али мора постојати отпор тој светској агресији!

- Природно, отпора је било, има га и биће. Чим агресор надире, народи ће се одупирати. То је, може се рећи, неминовно. И арапски свет се некако одупире. Ето, и тероризам је облик отпора. Отпор у стадијуму очајања... Исувише су неједнаке снаге.

•        Када на телевизији неко Буша пореди са Хитлером, а садашње САД са хитлеровском Немачком, Познер или Сванидзе** сместа изражавају крајње незадовољство и почињу жестоко да протестују: као, није “политички коректно”. А сматрате ли ви такво поређење нормалним?

- Наравно, аналогија се сама намеће. Води се рат за покоравање читаве планете, на шта је рачунао и Хитлер. Исто зарад “новог поретка”. И методе су апсолутно исте. Исти онај крајњи цинизам, иста она безобзирност, потпуно гажење свих норми и ограничења, рецимо у виду ОУН.

Међутим, постоје и извесне разлике. Ова агресија у понечему чак превазилази хитлеровску, зато што рат (о томе сам већ говорио) не води само држава САД као таква, већ створено западнистичко наддруштво чија је метропола у САД. И које користи САД - између осталог, њихову армију. Рат води међународни империјализам.

•        Али ипак, ако се вратимо теми отпора...

- Та зар не видите да је засада слаб. Американци ће, наравно, извући своје закључке из протестних демонстрација одржаних на Западу, узеће то у обзир у својој пропаганди.

•        А у Русији скоро да није ни било протеста.

- Улизице!.. Да, отпор је засада слаб, и мислим да до иоле озбиљније промене на Западу може доћи онда када тешке последице рата осети основна маса становништва западних земаља. Јер, немогуће је бесконачно пљачкати, обавезно ће настати потешкоће, а људи су на Западу навикли да живе на високом нивоу комфора. И ето, када почну да губе тај комфор, е, онда ће и сами моћи да у погледу будућег новог рата поступе исто онако као својевремено у погледу рата у Вијетнаму...

  Штампа