| Политички коментари |
|
Ову фотографију НТ је објавио
на насловног страни 1998. и најавио да ће НАТО бомбардовати Србију. У то
тада нико није веровао. Хакан Виберг, шведски стручњак за Југоисточну
Европу, преко НТ опет упозорава: Балкан пред пуцањем  4
балканске бомбе пред експлозијом, велике силе немају решење Запад и даље
не зна много о односима у региону, а још мање шта би с њим, што може
довести чак и до нових ратова.
-
Партија покера великих сила још није завршена- Око Косова сви блефирају и чекају потез противника - Ако САД не подрже независност, ОВК ће пуцати у НАТО - Русија и Кина сигурно улажу вето у Савету безбедности - У Босни створена виртуелна држава Балкански лонац поново кључа! А ватру додатно потпирују светски центри моћи, који због огромног непознавања прилика на овим просторима вуку толико катастрофалне потезе да се поново озбиљно суочавамо са избијањем нових ратова. Ово за НТ упозорава Хакан Виберг (65), шведски математичар, филозоф и доктор социологије, који у међународним круговима важи за једног од најбољих познавалаца прилика на Балкану. Иако у разговору за НТ каже да је потребно више од једног живота да би неко постао YУ експерт, овим регионом бави се скоро четири деценије - од 1968, а само у Београд до сада је долазио више од 30 пута. Овог пута повод његове посете је позив Студентског парламента, групе студената права, да одржи предавање на конференцији о Косову и његовим перспективама. На питање откуд занимање баш за регион Југоисточне Европе, Виберг каже да га је привукло то што на овом простору вековима бројне супротности и различитости опстају једна поред друге. На питање како у светлу нових дешавања у Босни, а пред завршетак преговора о Косову, види будућност Балкана, Виберг, који тренутно ради у Данском институту за међународне студије, каже: - Будућност је крајње неизвесна. На Балкану тренутно постоје четири бомбе: Босна, Црна Гора, Косово и Македонија. Конфликти између Словеније и Хрватске неће прерасти у војне сукобе. Не очекујем проблеме ни с Војводином и Санџаком. Заправо, најпроблематичнији су Босна и Косово. Међународна заједница је у БиХ слила огромне количине новца, а успела да обнови само мостове и зграде, не и да успостави нормалан живот Срба, Хрвата и муслимана. Ко, по Вама, сноси највећу одговорност што босански експеримент очигледно не успева? - Дејтонски споразум је поставио неколико задатака, од којих су испуњени само неки, и то делимично. Успостављене су границе и разоружавање је донекле спроведено. Али, присуство НАТО није суштински ништа променило, осим што је обезбедило тренутни мир. И сад имамо ситуацију да је НАТО ставио једну ногу на мину у Босни, другу на мину звану Косово, једну руку на Авганистан, другу на Ирак. Ако помере ногу, бомба ће експлодирати. Зато ништа и не раде. Да ли су политичари који доносе одлуке у Бриселу и Вашингтону свесни колико је мир у Босни, уопште на Балкану - на стакленим ногама? - Нису били свесни ни до сада, и био бих изненађен да је ситуација данас другачија. Ипак, чини се да ЕУ сад потура ногу на мину, како би НАТО могао да се повуче. И што је најгоре, изгледа да је Брисел због тога срећан. То, наравно, не значи да Вашингтон препушта Босну, односно Балкан, да буде европски проблем, већ покушава да ослободи једну ногу како би је ставио негде другде, можда у Иран. - Почетком 90-тих, првих година кризе на овим просторима, ниво незнања у ЕУ о дешавањима и историји Балкана био је астрономски. Срби, Хрвати и муслимани мислили су да ови на Западу знају шта раде и да је све део неког добро промишљеног плана. Али Запад није имао појма шта заправо ради. А данас? - ЕУ и даље нема експерте за ове просторе, државама чланицама је остављено да се појединачно тиме баве. У међувремену је у међународној заједници створен и мит о успеху. О успеху Дејтона, Резолуције 1244... Свака рационална акција срушила би тај мит. Какве последице то може да изазове, пре свега за Србију, а и за цео регион? - Запад се тренутно понаша као ватрогасна бригада која иде тамо где је дошло до конфликта и гаси ватру, а не решава суштинске проблеме. Уместо да се цео Балкан посматра у глобалу и све стране поново доведу за сто, одлуке се доносе парцијално, и то кад загусти - данас за Босну, сутра за Косово, прекосутра за Македонију. Какве су Ваше информације - да ли се на Западу спремају за дестабилизацију ситуације на Косову после 10. децембра? - Косово је сад партија покера у којој сви играчи блефирају: САД, ЕУ, Србија, Приштина и Русија. И тврдим да нико још не зна како ће се та партија завршити. С обзиром да су Албанци главни савезници САД у региону, Американци ће се трудити да их учине што је могуће срећнијима, зато инсистирају да се независност што пре прогласи. Брисел је коначно схватио да ће цену платити ЕУ, а не Американци. Зато Европа одуговлачи и инсистира на људским правима, стандардима... А како ће се по Вашем мишљењу, кад дође дан Д, поставити Русија? Да ли се власти у Београду с правом ослањају на помоћ Москве? - Српски политичари, па и јавност, увек су погрешно процењивали колико подршке ће заиста добити из Москве. Русија је увек подржавала Србију до одређене границе, односно док то није угрожавало њене националне интересе. Међутим, Москва овог пута има адут у рукама: могућност вета у Савету безбедности. Како ће одговорити на амерички блеф, зависиће од понашања УН. Ако САД хоће да проглашење независности Косова буде легитимно, морају да траже промену резолуције 1244 у СБ. А у том тренутку улога Русије и Кине постаје кључна. Мислим да Београд може бити потпуно сигуран да ће његови источни савезници ставити вето. Онда Вашингтону остају две могућности. Прва, да једнострано призна независност Косова, што би била прва побуна против ауторитета УН у историји ове институције. И друга - да то не учини. У том случају суочиће се с новим проблемом: изневерени Албанци, тачније ОВК, могу да почну да пуцају у НАТО. И кад ће та партија покера коју велике силе играју, а улог су државе Балкана, бити завршена? - Бојим се - не скоро. Запад и даље нема јасну слику, генерални план шта би с Балканом. Након 10. децембра почиње финале косовске партије. И све зависи од тога коју карту ће потегнути Вашингтон, а којом ће узвратити Москва. Русија, понављам, у рукама има јаке адуте. Да ли је мир на Балкану уопште могућ? - Тачно је да је прошло 12 година од Дејтонског споразума, Босна се још није охладила, а Косово тек тиња. Али, рећи ћу вам нешто: ја сам полу-Данац, полу-Швеђанин. Рођен сам у Шведској, а 20 година провео у Данској. У Скандинавији смо током 500 година имали више од 60 ратова, много мржње, сукоба, злочина... И успели смо да их превазиђемо, и то за само неколико генерација. Не видим зашто то не би пошло за руком и вама у Југоисточној Европи. То је, уосталом, једина перспектива коју имате. Додуше, нас нису, као Балкан, преплавили страни експерти који не знају наш језик, историју, економију, покушавајући да нам деле савете. СФРЈ била осуђена на пропаст Да ли је СФРЈ заиста била осуђена на пропаст? И колика је улога страних тајних служби у њеном распаду? - Убеђен сам да је Југославија била осуђена на пропаст - делом захваљујући унутрашњим контрадикторностима, делом дестабилизационој политици коју су САД и Немачка водиле на Балкану. Такође мислим да је и рат био неизбежан. А што се тиче тајних служби - оне су гадна ствар свуда, укључујући Данску и Шведску. Неизвесна будућност Црне Горе Кажете да је Црна Гора једна од четири балканске мине. Да ли то значи да тамо у будућности може доћи до нових тензија? - Рекао бих да је демографска будућност Црне Горе крајње неизвесна. Између 1991. и 2004. Црногорци су пали са 60 на 40 одсто, а Срби скочили са 10 на 30 одсто. Затим, независност је тамо извојевана с тешком муком и минималном разликом између оних који су били за и против одласка из СРЈ. Све у свему, веома лош почетак. Да ли ће доћи до нових нестабилности, тешко је рећи, али је врло могуће да се на следећем попису испостави да су већински народ у независној Црној Гори - Срби. Д. Милинковић |
Предходна страна |
