| Политички коментари | |
Конфронтације Запада и Москве све жешће па је у велику игру укључен и
Ватикан са намером разбијања православља односно Русије.
Руски ракетни штит на Дрини
и Ватиканска клопка
- ЕУ мора хитно да преузме водећу улогу у решавању косовског проблема. Косово треба прогласити европском регијом у оквиру Србије и Београд потом по скраћеном поступку примити у Унију. У супротном, свакакви сценарији су могући, па и то да руске ракете из Србије нишане градове у Европи - каже Трифуновић. НИКОЛИЋ: ОПАСНИ КОНТРАЕФЕКТИ Политички аналитичар Милан Николић убеђен је да је Србији место у ЕУ. Он упозорава да се Београд што пре мора „склонити с пољане на којој се играју слонови“. Могућност постављања руских ракета на Дрини или прављења руских војних база у Србији, Николићу не изгледа вероватно, а још мање корисно. - То би могло да има само контраефекте. Питам се само да ли се исплати да уђемо у клинч слонова какви су Русија и Америка? Одлука о статусу Косова је на прагу, и сада се са свих страна мути вода, па и причама о руским ракетама и слично. То је део игре да се дестабилизује Србија, која ће, по свему судећи, изгубити Косово. Проблем је што заузврат неће добити ништа - каже Николић. Скуп о уједињењу православаца и римокатолика у Равени није изазвао званичне реакције у Србији Ватиканска клопка Српска православна црква још нема званичан став о равенском сусрету на којем је одлучено да се уједине Православна црква и Римокатоличка црква.  БЕОГРАД
- На октобарском састанку у италијанском граду Равени, подсетимо,
делегације Православне и Римокатоличке цркве потписале су документ са 46
тачака којим се постављају темељи уједињења две цркве, првог после
великог раскола 1054. године. У документу потписаном у Равени утврђује
се да је папа „први међу патријарсима“, а Рим је „прво седиште“. Сматра
се да су управо ове две тачке довеле до раскола између православаца и
католика.
Занимљиво је да су представници Руске православне цркве (РПЦ) напустили
скуп јер су на њему учествовали представници Естонске апостолске цркве,
коју је 1996. године основала Цариградска патријаршија на канонској
територији РПЦ.
Представници Московске патријаршије веома су скептични према документу и
сматрају да је инцидент са Естонском црквом изрежиран како би Московска
патријаршија била на време искључена из православно-католичког дијалога
и како би у њеном одсуству били усвојени одређени новитети. Шеф
делегације Московске патријаршије у Равени и представник Руске
православне цркве при европским међународним организацијама епископ
бечки и аустријски Иларион верује да постоји могућност да се ради о
клопци!- Католици ће покушати да формулишу еклесиолошки модел Васељенске цркве тако да би улога „првог епископа“ била дефинисана што је могуће сличније оној коју данас има римски папа у Католичкој цркви. Са своје стране, Цариградска патријаршија ће се трудити да се „првом“ признају она права која цариградски патријарх данас нема у Православној цркви, али би, очигледно, желео да их има - рекао је владика Иларион. Српску православну цркву у Равени представљао је владика бачки др Иринеј (Буловић), који је по ко зна који пут одбио да за медије прокоментарише неки значајан догађај. Иако нас је монахиња Филотеја из Епархије бачке упутила да питања владици поставимо електронском поштом, што смо и урадили, епископ Иринеј нас није удостојио ама баш никаквог одговора! Зато није јасно да ли је владика Иринеј у име СПЦ потписао поменути документ. Чак и ако је потписао, његов потпис не значи да је СПЦ прихватила одредбе споразума, већ је то само „примање к знању“. „То је за нас веома осетљиво питање и потребно је време да проучимо овај документ. До тада се нећемо оглашавати“, речено је Куриру у београдској Патријаршији. У круговима епископата сазнајемо да епископи заправо и не знају шта је равенски документ и шта садржи. О томе их нико није известио, а оно што из штампе сазнају, ипак није довољно. Документ неће бити представљен Светом архијерејском синоду, већ ће бити прослеђен Светом архијерејском сабору у мају следеће године, на редовном заседању „црквене скупштине“. Када је реч о односу Српске православне цркве према Ватикану, став српских владика је прилично подељен. Док су поједини архијереји, који су, како се верује, ипак у мањини - расположени за сарадњу са Римокатоличком црквом, дотле владика рашко-призренски Артемије сматра да СПЦ и наш народ „од Ватикана ништа добро не могу очекивати, нити смо у историји ишта добро добили“. ЕКУМЕНИСТИ И „ТВРДО КРИЛО“ За екуменисте се сматрају митрополит загребачко-љубљански Јован, владика бачки Иринеј, шабачки Лаврентије, шумадијски Јован, браничевски Игнатије, средњоамерички Христофор, аустралијско-новозеландски Иринеј, док су у „тврдом крилу“ СПЦ владике рашко-призренски Артемије, банатски Никанор и готово сви епископи уз Републике Српске и БиХ. Курир |
|
Предходна страна |
|
