| Политички коментари |
Случај Мишковић
Отмица у режији власти
Кад потпредседник владе Србије у садејству са полицијом командује
отмицом, све иде врло једноставно и могуће је киднаповати било кога.
 Аутомобил
којим је киднапован власник „Делта Холдинга“ Мирослав Мишковић извучен
је из Београда само дан после отмице и у пратњи два полицијска џипа са
цивилним таблицама стигао је до граничног прелаза Српска Црња, где је
рампа већ била подигнута, па је возило „излетело“ из Србије брзином
већом од 100 километара на сат, тврди обавештени извор Гласа.
За извлачење овог возила из Србије био је задужен Дејан Миленковић
Багзи. Исти тај сиво-металик „ауди А6“ најпре је гаражиран у Темишвару,
а неколико дана касније продат је једном високом полицијском функционеру
у Украјини, где се и данас налази. Купац није имао појма каква је
историја овог возила, којег је платио 12.000 УСД.
Додај гас!
Извор Гласа тврди да је ауто од Багзија преузет на бензинској пумпи
„Змај“ у Београду. Ту су му скинуте београдске, стављене новосадске
регистарске таблице, а такође је била припремљена фалсификована
саобраћајна дозвола. Багзи је возачу рекао да са „аудијем“ „ради шта
хоће, прода га где може, само да га истера напоље“.
- Особа која је преузела „ауди“ у том тренутку није знала да је њиме
отет Мишковић. Када је, у рано поподне, преузео „ауди“, возач је кренуо
ка Новом Саду, али је убрзо испред и иза себе видео по један џип са
затамњеним стаклима. Схватио је да су полицијски. Јавио се одмах
Багзију, који му је сталожено рекао да не брине и да дода гас. На питање
возача за које је кривично дело искоришћен тај ауто Багзи је одговорио:
„Отет је Мишковић!“ На улазу у Зрењанин колону је хтела да заустави
локална полицијска патрола. Међутим, на првом џипу неко је отворио
прозор, ставио на кров ротацију и укључио је, махнуо колегама и колона
је без заустављања прошла. Кад су стигли на гранични прелаз, први џип се
склонио, возач аудија је видео да је рампа већ подигнута, нагазио је гас
и пројурио је брзином већом од 100 километара на сат - тврди наш
саговорник. Он истиче да је очигледно „све било договорено, радило је
као швајарски сат“ и да „оваква акција не би могла бити изведена без
подршке тадашње власти“.
Крвави доказ
„Ауди“ се зауставио на једној румунској бензинској пумпи, јер је возач
имао наредбу да се у Србији не зауставља чак ни ради куповине горива. На
средини задњег седишта возач је, наводи наш извор, видео парче тамније
тканине са дугметом, које је откинуто приликом отмице Мишковића. Осим
тога, на том месту видео је и тамну, масну мрљу која је подсећала на
крв. Управо на том месту седео је Мишковић, између двојице отмичара.
Недуго затим, саветнику Момчила Перишића, пуковнику Ђоковићу неко је
понудио да МУП Србије расветли отмицу Мишковића тако што ће „ауди“
вратити у Београд и ДНК анализом трагова открити отмичаре. Понуда је
одбијена, према извору Курира, зато што, наводно, „тадашњи министар
полиције Душан Михајловић није био заинтересован“.
Како је Глас већ писао, део новца од отмице бизнисмена Мишковића, на
паркингу иза београдског хотела „Хајат“, Багзи је лично предао Чедомиру
Јовановићу. Багзи и Чеда изашли су из својих возила, руковали се,
Миленковић је предао црну актен ташну у којој су биле девизе. Све се
одиграло муњевито.
ТАЈАНСТВЕНИ БМW
Одлично обавештени саговорник Гласа открио је и још један, до сада
непознат детаљ.- На примопредају новца код „Хајата“ Чедомир Јовановић дошао је са два БМЊ. Једно од та два возила види се на ТВ снимку од 12. марта 2003, кад Зорана Ђинђића одвозе у Ургентни центар. Из тог возила је неко заустављао саобраћај машући знаком „Стоп!“ Адвокат Боривоје Боровић поводом оптужби на рачун лидера ЛДП-а поручује Чеда хапсио по Спасојевићевом налогу То је било време када је Јовановић практично у неким приликама у потпуности замењивао премијера и злоупотребљавао поверење  Људи
који су припадали политичком и полицијском врху у периоду 2000-2004.
година покушали су у одређеном тренутку да воде разне истражне поступке,
који су највише одговарали извесним криминалним круговима, рекао је за
Глас адвокат Боривоје Боровић, реагујући на оптужбе које се стављају на
терет председнику ЛДП Чедомиру Јовановићу.
Боровић као најбољи пример политичких злоупотреба из периода 2000-2003.
година, када је Јовановић био на власти, наводи предмет везан за
решавање убиства полицијског генерала Бошка Бухе, 2002. године.
- Многи политичари су се тада мешали у истрагу из само њима познатих
разлога, које ће, надам се, Тужилаштво открити, и испитати учешће у
истрагама тадашњег шефа посланичке групе ДОС-а, а касније и
потпредседника владе Чедомира Јовановића и заменика министра полиције
Ненада Милића. Они су одлазили у Институт безбедности заједно са људима
који нису припадали полицији и правили сценарио како да ухапсе оне за
које су били убеђени да их треба ухапсити. Упуте ко је требало да буде
предмет полицијске истраге практично су добили од земунског клана и
њиховог вође Душана Спасојевића. Он је осмислио сценарио да се кривица
за убиство Бухе свали на тзв. Макину групу, која и не постоји. На основу
изокренутих снимљених телефонских разговора од стране земунског клана,
полиција је спровела акцију на тај начин што је тадашњи начелник
градског СУП-а Милан Обрадовић ангажовао одређену групу од три
инспектора који су требали да спроведу акцију хапшења тзв. Макине групе
на основу информација које су им дали земунци. Фрапантно је да је
Јовановић учествовао у целој тој акцији - рекао је Боровић, додајући да
су инспектори одлазили у Шилерову улицу и тамо преузимали сведока -
сарадника Слободана Ресимића, кога су „земунци“ водили у београдску
полицију где је брифингован да да лажну изјаву против његовог клијента
Николе Маљковића да је он наводно извршио атентат на Буху.
Боровић је истакао да у том случају полиција није поступала у складу са
законом и да су Маљковић и Драган Илић Лимар прво били киднаповани, а
потом пребијени и мучени.
- Постоје изјаве пред Специјалним судом које говоре да су ти људи
мучени, закопавани у земљу, да им је пуцано поред главе, а Маљковићу су
сломили обе руке, лопатицу и давили су га кесом. Према мојим слободним
претпоставкама, мислим да је тада полиција у договору са неким људима из
подземља угушила кесом Драгана Малешевића Тапија, док су га испитивали.
Недопустиво је да неко ко нема никакве везе са полицијом с једне стране
користи људе из подземља, а с друге стране да користи неке прислушне
центре који нису припадали МУП-у или БИА и да се ти монтирани
транскрипти телефонских разговора касније појављују у Тужилаштву као
нешто што треба да буде доказ у том кривичном поступку. Суд није
дозволио да се као сведоци саслушају Душан Михајловић, Ненад Милић и
Чедомир Јовановић. То је било неко време када је Јовановић практично у
неким приликама у потпуности замењивао премијера и злоупотребљавао
поверење које је имао. Након тога је почео да витла по Србији и то не
само са телохранитељима, већ и са људима које је мислио да контролише из
света криминала, али су, у ствари, они контролисали њега. Захваљући
контроли над Чедом, лако су ушли у систем обезбеђења премијера Ђинђића и
веома су се лако и ко зна на који начин припремали за атентат. И,
уколико је тачно оно што каже првостепена пресуда, онда су ти људи
извршили убиство премијера. Веома је озбиљно када неко ко није
компетентан меша Владу Србије у рад полиције, као што је Јовановић
радио, и да усмерава истрагу у одређеним правцима. Можда је он то радио
несвесно и нећу да кажем да је он са њима планирао атентате, али неко ко
је злоупотребљен од стране криминалних кругова, мора да буде свестан да
може да произведе штету по полицијску истрагу, судске пресуде и по живот
и здравље људи који су тада очигледно били невино оптужени. То је
довољно да тужилаштво покрене озбиљну истрагу и да се нико не сакрива
иза било каквог посланичког имунитета - појаснио је наш саговорник.
Јовановић је, према речима Боровића, обавезан да објасни свако своје
понашање, почев од одлазака у ЦЗ код „земунаца“, наводном учешћу у
тортурама и истрагама, отмице Мишковића, зашто је срушена Шилерова и по
којем је основу омогућио да се бивши председник Србије Слободан
Милошевић пребаци у ЦЗ и по којем основу су из земље изашли Мира
Марковић и Марко Милошевић, а после тога да се расписују потернице.
ИМАГИНАРНА И СТВАРНА ГРУПА
Боровић је подсетио да предмет „тортура над члановима тзв. Макине
групе“, који је одавно завршен, пуну годину лута од Првог општинског
тужилаштва, до Окружног тужилаштва. Сада је тај предмет код републичког
тужиоца који треба да одреди ко је надлежан.- Да истрага није погрешно усмерена ка имагинарној тзв. Макиној групи, којој је стављено на терет да припрема терористичке нападе и убиство Ђинђића, Лабуса, Јовановића и Бебу Поповића, онда се по томе не би ни десио атентат на премијера. Зашто се онда након убиства премијера није појавило у предметима да је тзв. Макина група учествовала у било каквом покушају атентата, већ се за све то окривио земунски клан. За разлику од њих, ова стварна група, земунски клан већ се налази пред судом и ставља им се на терет огроман број кривичних дела и убиство премијера. ПОТРЕБНО НЕЗАВИСНО СУДСТВО И ТУЖИЛАШТВО - О свим оптужбама на релацији Јовановић - Мишковић не треба прво да се расправља на Анкетном одбору, већ да надлежне институције све оптужбе испитају. ДОС је од 2000. године себи дао за право да бира све заменике тужилаца у Србији, а то је значило контролу свих људи који могу кривично да гоне било ког политичара или криминалца. Када би неки политичар био осумњичен за неко кривично дело, сигуран сам да би он био обавештен о томе и тако настаје затворени круг. Морамо да имамо независно судство и тужилаштво. Када сам био председник Одбора за правосуђе 1993. и 1994. године, иако је СПС имао већину у Одбору подржали су све предлоге које је стручна јавност добро оценила. Тада је био бољи критеријум за избор судија него сада - подсетио је Боровић. Аутор: Угљеша Мрдић |
Предходна страна |
