SRPSKA POLITIKA

Политички коментари

ЕУ спрема мисију за Косово а Србији за узврат нуди бржу кандидатуру за улазак у чланство ЕУ

Бриселска трговина Косметом

Француски председник Николас Саркози и Британски премијер Гордон Браун одлучно за независност Косова уз условљавање Србије да се са тиме сагласи ако хоће у ЕУ

Према документу који је припремила Шведска, признавање независности Косова и Метохије требало би да очува „привид поштовања међународног права” и да се догоди пре 1. априла. Јединства ЕУ око Косова није било ни јуче: „црне овце” су Кипар и Румунија, али су зато Саркози и Браун предложили да Србија може у ЕУ само ако призна независност Косова

Брисел, 14. децембра 2007– од дописника Тањуга

Шефови држава или влада Европске уније су на данашњем састанку на самиту у Бриселу оценили да је време да ЕУ преузме водећу улогу у решавању статуса Косова и Метохије и одлучили да пошаљу мисију из области полиције и правосуђа, али нису успели да постигну јединствен став о правном основу за ту мисију, нити о самом статусу српске покрајине. Истовремено, а у контексту решавања статуса Космета, ЕУ је Србији упутила поруку којом се Београду пружа прилика да „убрзано” потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), те добије статус кандидата за чланство – наравно, под условом да испуни неопходне услове пуне сарадње с Хашким трибуналом. Председавајући Европског савета португалски председник Жозе Сократеш изјавио је да су се шефови држава или влада ЕУ договорили о слању мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на Косово и Метохију, али да ће о правном основу за то слање бити речи почетком идуће године.

„То је најјаснији сигнал који ЕУ може да пружи да има намеру да преузме улогу о читавом питању будућности Косова”, изјавио је Сократеш на конференцији за новинаре.

Он је додао да се данашњем састанку није говорило о сценарију признавања једностране независности Космета, наглашавајући да „предстоје преговори у Савету безбедности УН”.

Иако су француски председник Никола Саркози и британски министар спољних послова Дејвид Милибанд инсистирали на томе да је на састанку постигнута „пуна сагласност”, више земаља је на састанку показало да се не слажу са ставовима водећих заговорника независности Космета.

Кипар је поновио своје противљење независности Косова и Метохије и слању мисије ЕУ из области полиције и правосуђа на основу Резолуције Савета безбедности УН 1244, изјавио је по окончању самита кипарски председник Тасос Пападопулос. „Ми нећемо признати једнострану декларацију независности”, рекао је Пападопулос и додао да питање статуса мора би решено у Савету безбедности УН. „Ми верујемо да постоји још простора за договор”, нагласио је он.

На питање Тањуга о томе да ли је резолуција 1244 довољан основ за слање мисије ЕУ из области полиције и правосуђа, он је одговорио да „Резолуција 1244 не може да покрива мисију ЕУ” и да једино тело које може да интерпретира ту резолуцију јесте сам Савет безбедности.

Он је додао да су шефови држава данас на самиту донели одлуку о слању мисије ЕУ, али да се нису договорили о правној основи за ту одлуку, већ да ће о томе одлучивати Савет министара ЕУ у фебруару.

„Слање мисије мора да има правну основу”, истакао је Пападопулос.

Он је нагласио да се данас с Кипром сложило „више земаља ЕУ”, али је препустио тим земљама да се саме изјасне.

Ту прилику је искористила Румунија која је јасно истакла да неће признати независности Космета.

„Нећемо признати независност Косова (…) нећемо то учинити, јер имамо озбиљне резерве према начину на који се тај статус може постићи и према могућим последицама које би то оставило на западни Балкан”, истакао је румунски премијер Калин Попеску Таричану.

Више земаља ЕУ које се не убрајају у „традиционалне” противнике независности Космета такође је јуче исказало одређену нелагодност развојем ситуације.

„Пољска би требало да буде резервисана (…) ради се о веома компликованом питању и пре него што донесемо једну тако важну одлуку потребно је да размислимо о свим могућим сценаријима и да избегнемо решења која би довела до сукоба”, изјавио је Станислав Новак, шеф кабинета за политичка питања пољског премијера Доналда Туска.

На питање да ли је такав став Варшаве последица приближавања Москви, Новак је одговорио да Пољској нису потребни додатни проблеми у односима с Русијом.

С друге стране, Тањуг је имао увид у документ који је за данашњи самит шефова држава или влада ЕУ у Бриселу предложио шведски министар спољних послова Карл Билт.

Према њему би признавање независности Косова и Метохије требало да буде „координирано” у сарадњи с Европском унијом, да очува „привид поштовања међународног права” и да се догоди пре 1. априла 2008. године.

У документу на осам страна, под називом „Европска стратегија за Косово”, истиче се да би признавање независности Космета требало да зависи од одлука Приштине да усвоји делове плана Мартија Ахтисарија.

„Уколико Косово донесе неопходне одлуке о уставним и одговарајућим институционалним аранжманима из Ахтисаријевог пакета предлога, државе чланице Европске уније би требало да искажу спремност да признају независност Косова” која би, додуше, била ограничена чињеницом да Косово не би могло да постане члан Уједињених нација, ОЕБС-а и Савета Европе све док је Резолуција Савета безбедности УН 1244 на снази”, наглашава се у документу.

„У случају да Косово донесе одговарајуће одлуке, ова критично важна фаза признавања требало би да се догоди у периоду између усвајања на Савету министара ЕУ политичког пакета на предвиђеним основама и 1. априла 2008. године”, истиче се у шведској стратегији.

У документу се истиче да ће „пуно правно признање независне државе Косово тешко бити могуће”.

„С обзиром на то да је статус кво неодржив, морамо да развијемо европску политику која би могла да задовољи основне захтеве независности и суверенитета, у исто време чувајући привид поштовања међународног права”, наводи се у документу у који је на самиту у Бриселу имала увид српска национална агенција.

Шефови држава или влада сложили су се да би Србији требало пружити могућност да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и „убрзано” добије статус кандидата за чланство у ЕУ уколико испуни неопходно услове.

„Морају да се испуне услови са самита из децембра 2006. године”, који говоре о пуној сарадњи Београда с Хашким трибуналом, истакао је Сократеш.

„Мирна и просперитетна Србија која је у потпуности интегрисана у европску породицу народа је важна за стабилност региона. У том погледу, Србија се охрабрује да испуни све неопходне услове да би се Споразум о стабилизацији и придруживању брзо потписао”, истиче се у закључцима.

„С обзиром на значајан институционални капацитет Србије, и позивајући се на закључке из децембра 2006. године, Савет понавља своје уверење да њен пут ка ЕУ, укључујући статус кандидата, може бити убрзан”, закључили су шефови држава на самиту у Бриселу.

Саркози: Србија у ЕУ само ако призна независност Косова

Брисел – Француски председник Никола Саркози изјавио је да су се лидери Европске уније у начелу договорили о слању цивилне мисије на Косово, додајући да се проглашење независности те покрајине „сматра неизбежним”.

Србија може приступити Европској унији само уколико испуни захтеве међународне заједнице и ухапси ратне злочинце и поштује независност Косова, изјавио је Саркози новинарима после самита ЕУ.

Рен: Одлука на прољеце
Комесар за проширење Оли Рен казао је да це утврђивање коначног статуса Косова бити одложено за почетак прољећа наредне године.
- Рјешење коначног статуса Косова биће одложено за почетак прољећа-изјавио је Рен за фински дневник објашњавајући да рјешење за Косово мора бити пронађено јер је тренутна ситуација неодржива.
Ројтерс подсећа да је Ренова изјава дошла само дан пошто су у Србији расписани председнички избори за 20. јануар и оцјењује да то најјаснији знак да ће Европска унија одложити доношење сваке одлуке о Косову тек послије председничких избора у Србији.

Самарџић: Лош знак за будућност односа Србије и ЕУ

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је да би закључак самита ЕУ могао да значи „одређени процес једностраног решења за Косово и Метохију или једностраног прихватања независности, као и давање зеленог светла државама чланицама ЕУ да почну да Покрајину признају као независну државу”. „То је оно чега смо се бојали и због чега смо страховали. Из званичног закључка се види да је Европска унија почела да условљава решење статуса Косова и Метохије са европским интеграцијама Србије”, рекао је Самарџић Тањугу и оценио да би то изазвало тешке последице за регион и Европу, као и за односе Србије и ЕУ.

Самарџић је казао да би „овим потезом ЕУ довела у питање све оно што се градило од октобра 2000. године до данас у односима Србије и ЕУ, а постигло се доста”, подсетивши да је Србија на прагу потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. .„Бојим се да је овим данашњим закључком ЕУ управо то учинила и да је дала један лош знак за будућност односа Уније и Србије”, рекао је Самарџић.

Он је додао и да се у закључцима изричито каже и да би ЕУ преузела улогу у окончавању процеса решавања статуса Косова и Метохије, а у истој реченици додаје да би Србији требало дати могућност убрзаног стицања статуса кандидата. „Другим речима, дата је понуда трговине Србији да за Косово и Метохију прихвати убрзани статус кандидата за ЕУ. Оваква понуда не може се сматрати пристојном, тим пре што је Србија јасно рекла да неће правити никакве дилове и некакве радње које би биле у супротности са њеним уставним поретком и међународним правом”, нагласио је министар Самарџић.

Према његовим речима, Србија чврсто остаје при ставу да се питање Косова и Метохије не сме повезивати ни са каквим другим питањима и да је то кључно питање за њену будућност, па самим тим и за њену европску будућност. „Дакле, Србија у Европску унију може да уђе једино целовита, заједно са Косовом и Метохијом. После овог закључка остаје да се види шта ће урадити Савет безбедности УН, остаје да се процес настави у оквиру те институције и ту још увек постоји одређени маневарски простор”, рекао је Самарџић.

Тањуг

Којен предложио - и званично одустати од ЕУ док год је за независност Покрајине

Ако је Космет цена, Бриселу рећи не

Вукадиновић: Све политичке странке и већина грађана су се изјаснили за неприхватање трговине - Косово и Метохија за ЕУ. Зато је Којенов предлог сасвим логичан и прихватљив. Јовановић: Нема дилеме о даљем деловању Србије, јер је Тадићев одговор да ће европске интеграције без обзира на све остати приоритет Србије више него јасан

БЕОГРАД - Предлог некадашњег координатора српског преговарачког тима и бившег саветника председника Србије Леона Којена да Београд јасно и гласно, и то резолуцијом парламента, стави до знања европским политичарима и ЕУ да морају да бирају између Србије и Космета, односно запрети им да ћемо окренути леђа уласку у „европску породицу“ остану ли уз идеју о независној Покрајини, поделио је српске политичаре и стручњаке. Тако, док су се скоро истовремено, после Којеновог иступа огласили председник Борис Тадић и вицепремијер Божидар Ђелић, те подсетили да је курс европских интеграција непроменљив, део стручне јавности тврди да би окретање леђа Бриселу било контрапродуктивно, а други да трговину Косметом ни по коју цену не би требало узимати у обзир.

- Србија би морала рећи ЕУ, кроз обавезујућу резолуцију у парламенту, да не може да потпише са њом Споразум о стабилизацији и придруживању све док Унија не одустане од подршке независном Космету - појаснио је Којен.

Он је додао да би такав потез показао европским политичарима да морају да бирају између Србије и Косова, што они данас не мисле.

- Напротив, њихов је утисак да Србији треба само понудити европску перспективу, уз нешто финансијске помоћи, па да се она, бар прећутно, помири с губитком Косова. Само много озбиљнији политички потези могу навести велике европске земље, па и САД, да преиспитају своју одлуку - истакао је Којен.

Он тврди да ће се, ако се званични Београд ограничи на реторику, колико год она била јака, сценарио једностране независности готово сигурно остварити, те да „они који следећих недеља буду доносили одлуке о политици Србије према Европи и Косову не би требало да забораве просту истину да се ни у животу ни у политици ништа важно неће добити без довољно храбрости и памети“.

Да је Којенов предлог сасвим прихватљив јер одражава суштину досадашње српске државне политике, сматра аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

- Све политичке странке, па и већина грађана су се у више наврата изјаснили за неприхватање трговине - Косово за ЕУ. А ако је већ тако, Којенов предлог је логична последица доминантног става у Србији. Нелогично би било да прихватимо интеграције у неку заједницу која одбија сарадњу, односно не поштује наш територијални интегритет - истакао је за Глас Вукадиновић.

Међутим, директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода сматра да би „одустајање од евроинтеграција за Србију било контрапродуктивно, те да би Београд требало да задржи континуитет у процесу придруживања ЕУ, јер је то у нашем интересу“.

А Милан Јовановић, директор Форума за безбедност и демократију, истиче да нема потребе за дилемом о даљем деловању Србије, јер је одговор Бориса Тадића на Којенову идеју био више него јасан.

- Председник Тадић нагласио је да ће европске интеграције без обзира на све остати приоритет Србије. Коштуничин одговор вероватно је другачији. А да ли је Тадић направио прави избор, сада се не може проценити. То ћемо моћи да видимо тек кад се народ изјасни на предстојећим председничким изборима - нагласио је он.

Т. Николић

Марко Јакшић, члан државног тима за Косово и Метохију, поручио

Више воле ЕУ од Космета

Члан државног тима за Косово и Метохију и посланик Демократске странке Србије Марко Јакшић је казао да останак јужне покрајине у саставу државе највише зависи од Србије која мора бити снажна и сложна. Додао је да су у том случају велике шансе за останак јужне покрајине у саставу државе.

Он је објаснио да је јединство привидно јер у власти постоји струја којој је ближа Европска унија од Косова и Метохије.

- Та струја би зарад уласка у ЕУ жртвовала јужну покрајину и дозволила да је газе неке западне земље- изјавио је Јакшић за "Дан" критикујући "миротворне изјаве да Србија неће ратовати за своју територију, без обзира шта се дешавало цак и ако буде насиља албанских екстремиста над српским народом". На тај начин шаље се порука западним земљама да се Србија до краја неће борити за своју територију и сигнал да су Срби сами отписали Космет. Јакшић који је посланик Демократске странке Србије нагласио је да не треба дозволити међународној заједници да држави опали један шамар, јер би морали пружити образ и за други.

- Државно руководство би требало јединствено поручити да ће држава бранити Космет свим полугама и средствима која јој стоје на располагању- оценио је Јакшић наводећи да поједине проевропске снаге и невладине организације то не схватају. Према његовим речима проблем да се Косово и Метохија задржи у саставу државе није у Бриселу и Вашингтону него у Београду гдје бројне прозападне струје мотивисане шетњом по Европи желе да се одрекну покрајине. Уочи седнице Савјета безбједности УН Јакшић је нагласио да је сигуран у вето Русије на евентуалну косовску независност. Очекивања Београда су да ће бити настављени преговори и да се одлуке неће доносити преко кољена, јер би продубило кризу.

- Варају се они који мисле да ће држави лако одузети 15 одсто територије. Србија ће до краја водити борбу за своју територију. Српска борба за Косово и Метохију предстоји тек ако Албанци прогласе независност а признају је неке западне земље- најавио је Јакшић.

Подршка кандидату са јасним националним ставом

Говореци о предстојећим председничким изборима и подршци једном од председничких кандидата Јакшић је нагласио да ће Срби са Косова и Метохије подржати кандидате са јасно профилисаним националним ставом када је у питању јужна српска покрајина.
- Председнички кандидат који добије подршку Срба из покрајине требало би да се бори за Космет апсолутно свим средствима- нагласио је Јакшић.

Порука из Митровице
Јакшић је најавио митинг 18. децембра, дан уочи сједнице СБ УН, у сјеверној Косовској Митровици одакле ће Срби послати поруку свијету и српској делегацији да се Србија никада неће одрећи Косова и Метохије.

-Поручићемо да мисија Европске уније може доћи на Космет једино ако жели да надзире суштинску аутономију- објаснио је Јакшиц додајуци да мисија ЕУ није добродошла у јужну покрајину ако це надгледати ткз. надгледану независност.

М.Б.

Предходна страна

Штампа