Горан Давидовић звани
Фирер иначе председник „Националног строја“ пише о томе шта је „Црна
кућа”, ко је њен власник и чему она служи?
Црна кућа у Новом Саду
• Шта повезује
Цобелове изјаве, анархисте и аутономаше, режиране међунационалне
инциденте у Војводини, БНД, новинаре пропагандисте, антисрпску делатност
појединих интелектуалаца и многе друге гадости...
•
 210.000
евра из Немачке послато за модерне јаничаре.
•
Да ли
ускоро Војводина долази на ред?
• Омладински центар ЦК 13 је такозвани алтернативни простор, намењен
индоктринацији омладине левим идеологијама нарочито анархистичким, у
циљу мобилисања младића и девојака за борбу против српских националиста
и за разне видове политичког активизма. При томе се посебна пажња обраћа
на обуку младих да сами изграде вискок степен самоорганизације да би
спровели политичке и друге акције.
У северној српској покрајини у њеном главном граду Новом Саду у улици
Војводе Бојовића број 13 налази се један интригантни објекат који често
буди радозналост, језу и страх код многих пролазника. Стара, велика
кућа, потпуно офарбана у црно дању је закључана па јој то још више даје
на мистици, међутим, опскурни објекат откључава се увече и у њега улазе
на десетине младих људи који ту остају током ноћи и ту одржавају бројне
манифестације. Сатанистичке сеансе? Не, Богу хвала још не, мада цела
ствар није много далеко од тога. Овде се не ради о испостави Лавејеве
Сатанистичке цркве, како су неки старији Новосађани коментарисали ову
морбидну молерску делатност. Иако је познато да је Сатанистичка црква у
Калифорнији била офарбана у црно, овде је реч о нечем сасвим другом,
мада суштински не баш потпуно другачијем. Грађани који живе у несрећној
улици Војводе Бојовића, били су запањени када је у априлу, кућа на броју
13 у њиховој улици, осванула окречена у црно. Пролазници су
застајкивали, не верујући својим очима, комшије су говориле да нису ни
слутиле да ће оваква "црна судбина" да задеси велику приземну кућу.
Забезекнути људи су шаптали и проносили разне гласине. Многи су мислили
да је у питању погребно предузеће, причала ми је комшиница из суседне
зграде. Неколико дана нико није знао шта ће бити на том објекту и зашто
су спољни зидови тако окречени.
 13.априла
2007, на петак 13-ти познат по историјском догађају из 1307 године када
су ухапшени витезови темплари, црна кућа је свечано отворена. У касне
ноћне сате како и приличи, али не уз претерану помпу, врата црне
грађевине су отворена за посетиоце. Тада се сазнало да ту неће бити
мрачна "црква Сатанине деце", нити погребно предузеће, већ такозвани
"Омладински центар ЦК13". Одахнуле су комшије, смирили се забринути
грађани, али, не задуго. Сазнало се о каквом се заправо "Центру" ради,
какве и чије омладине.
Два дана раније пре отварања Црне куће 13, немачки амбасадор
Андреас Цобел у Београду на састанку форума за међународне односе
направио је дипломатски инцидент када се истрчао и поменуо да би
после Косова могли бити отворени проблеми у Војводини и Санџаку. Цобел
је тада рекао да као што Србија тврди да је Косово њено, тако и Мађарска
има право на Војводину.
А зашто помињем немачког амбасадора у вези Црне куће? Па из простог
разлога јер је новац за куповину исте стигао управо из Немачке.
Читавих 210.000 евра стигло је из Немачке за овај пројекат, али на
то ћу се вратити мало касније. Да се прво присетимо како је протекло
отварање Црне куће и са каквим програмом?
Прво вече било је уједно промоција публикације (избегавам да "то"
назовем књигом) под називом "Критика клерикализације Србије".
На корицама тог пашквила, стајао је прецртан православни крст. У
антихришћанској публикацији се налазило неколико есеја који су били
анализа како се наводило "грађевинске експанзије и идеолошке експанзије
СПЦ у Новом Саду и Војводини". Српској православној цркви се замерало
што гради цркве и што проповеда Хришћанство. Српској православној цркви
се практично замерало што постоји северно од Београда. Верска мржња,
кажњива по 317 члану кривичног законика ове државе, ширена је немилице,
некажњено, чак и без осуде било кога.
На
промоцији су говорили:
-Бранка Ћурчић активисткиња АФАНС (Антифашистичке акције из Новог
Сада) која је лажно сведочила против српских патриота којима је суђено
због протеста против антисрпске трибине, у такозваном Случају Национални
строј.
-Петар Атанацковић активиста АФАНС који је такође лажно сведочио
против српских патриота којима је суђено због протеста против антисрпске
трибине.
-Милош Перовић син професора Миленка Перовића осведоченог
србомрзца који се изјашњава као Црногорац по националности и атеиста по
вероисповести и који је познат по отвореном пропагирању колективне
кривице целог српског народа за геноцид и злочине и отворено позивање на
кажњавање целог једног народа. Оно што отац Перовић проповеда, син
Перовић је покушао преурањено да спроведе у праксу па се десио чувени
напад на Србе у новембру 2005 и бодење ножевима у још чувенијем
Градилишту које ни по чему лепом и неће бити запамћено.
-Зоран Петаков дугогодишњи активиста Чанкове Лиге
социјалдемократа Војводине (ЛСВ) и некадашњни градски одборник те
аутономачке странке. Могло би се рећи да је Петаков велики љубимац
Ненада Чанка, "мали од палубе" такорећи. Петаков се не осећа Србином већ
Војвођанином и познат је по екстремистичким изјавама типа: "Ви Срби сте
нам убили престолонаследника 1941!". Петакова и групу активиста ЛСВ је
лично Чанак послао да лепе по Београду плакате против Ратка Младића.
-Тамара Јовановић активисткиња АФАНС и сведок са суђења против
Националног строја.
На отварању је био и гост из Немачке, члан одбора фондације из Берлина
која је дала новац за Црну кућу.
Мистерија је тада била по многима решена, кућа је била састајалиште
АФАНС (Антифашистичке акције из Новог Сада), нерегистроване
екстремистичке левичарске антисрпске аутономашке групе младих људи.
АФАНС је заправо била фронтовска организација Чанкове Лиге
социјалдемократа Војводине и ЛДП-а, и новац не би требало да им
представља проблем. Ипак, мистерије везане за појаву Црне куће нису ни
тада потпуно разјашњене.
Коме заправо припада Црна кућа? АФАНС (Антифашистичке акције
из Новог Сада) није био легална, дакле регистрована организација и
није могла као НВО изнајмљивати простор на своје име. Објашњене лежи у
томе да су АФАНС заправо чиниле три НВО организације Центар за нове
медије Куда.орг, и мање познати АКО и Кружок.
Омладински центар је био пројекат који је требало да реализује НВО
центар за нове медије Куда.орг. Посао је био озбиљан и требало га је
озбиљно одрадити.
Црна кућа није била први овакав омладински центар. Крајем осамдесетих и
почетком деведестих у Новом саду је постојала такозвана Жута кућа која
је била легло наркоманије и уметничке декаденције. Име жута кућа настало
је као спомен на новосадске Јевреје. Како је писао новосадски Дневник у
тој кући су затварани Јевреји који су убијани 1942. Овај објекат су
срушиле локалне власти (СПС-СРС) 1995 године под изговором регулационог
плана, мада до данашњег дана на том месту није подигнут ни један нови
објекат.
Омладински центри који су финансирани у правом малом рату против српског
народа имали су у Новом Саду дакле занимљиву предисторију.
Егзит
тим
је годинама користио недовршени бетонски Ректорат познатији под именом
Градилиште запамћено по проливеној крви Срба избодених ножевима,
али и десетинама младића који су после Градилишта постали зависници од
наркотика.
Црна кућа чак није билa први такав простор обојен у црно. Први црни
простор ће се појавити 2000 године у улици браће Могин у коме је било
седиште НВО Куда.орг. Та организација и њихове вође и финансијери су
много занимљивији од пропалитета из АФАНС.
Немачки амбасадор Андреас Цобел и Бојан
Пајтиц у срдачној размени поклона
|
Куда.орг је осмислио и водио извесни Зоран Пантелић.
Зоран
Пантелић
(1960) завршио је школу за медијску едукацију на Факултету друштвених
наука у Љубљани. Након 2000 године оснива и води Центар за нове медије
Куда.орг који развија кретаивне могућности на пољу комуникацијских
технологија у уметности. Организација Куда.орг окупља уметнике,
теоретичаре, медијске активисте, истраживаче и широку публику на пољу
информацијских и комуникацијских технологија. Активност Куда.орг је
посвећена питањима утицаја електронских медија на друштво, на креативну
употребу нових комуникацијских технологија на савремену културу. Они се
баве интерпретацијом и анализом историје и значаја информацијских
друштава, потенцијала саме информације и распрострањености њеног утицаја
на политичке, економске и културне односе у савременом друштву.
www.kuda.org
Зоран Пантелић паралелно ради у неколико одбора и саветодавних група,
интернационалних издавачких кућа.
Његова организација Куда.орг је обучена и опремљена за технички врхунску
припрему, информационо посматрање као и за дизајн. Као таква,
организација пружа подршку извођачку и логистичку свим субверзивним арт
и НВО групама које делују на територији Војводине.
Дакле, Куда.орг и Зоран Пантелић су одрадили посао за АФАНС. Центар за
нове медије Куда.орг била је битна полуга успешности рада АФАНС-а у
субверзивним делатностима у Војводини.
Антиправославна публикација под називом Критика клерикализације Србије
је само била логични наставак два броја чувеног часописа Безбожник који
се и данас може наћи на интернету на адреси
www.dbpd.org
Критика клерикализације Србије је практично био трећи број Безбожника.
Трећи број безбожника је публикација АФАНС Критика клерикализације
Србије је садржао пет есеја искључиво уперених против Српске православне
цркве.
У Новом Саду се 2004 године појавио тај страшни увредљиви часопис, под
именом Безбожник, вероватно као омаж сличном листу из времена Совјетског
савеза. Часопис је штампан тајно и растуран по Војводини а у њему се
ширила мржња превасходно према православном Хришћанству. Безбожник је
издавала до тада непозната анархистичка илегална група ДБПД
(Друштво за борбу против друштва). ДБПД је признала да стоји иза
антицрквених графита исписаних на неколико места у Војводини а сумњало
се да је иста група организатор многих других инцидената против СПЦ и
против других верских заједница у Покрајини. Без обзира на кривичну
пријаву до данас ништа није учињено на откривању издавача овог
мрзилачког листа, и откривању идентитета чланова ДБПД тако да је сасвим
слободно изашао и други број. Јавно се причало у новосадској чаршији да
је у тај нечасни посао укључен Динко Грухоњић шеф Бете за
Војводину али истрага против њега никад није спроведена. Грухоњић је био
председник Независног друштва новинара Војводине, чији је генерални
секретар био муслиман из Тузле Недим Сејдиновић.
Грухоњић је био дописник немачког радија Дојче Веле
и човек који је успешно могао манипулисати информацијама по потреби.
Није тешко повезати Цобелове несмотрене изјаве, извештавање Бете о
наводним међунационалним инцидентима у Војводини. Немачка фондација
"Schuler helfen leben".
која даје паре, је у ствари
под контролом немачка обавешатајна служба БНД која и руководи
дешаваљима. Све је то било поприлично бахато урађено јер у нашој земљи
се службе безбедности баве искључиво ловом на српске националисте.
Истрага никад није спроведена против чланова АФАНС за које се сасвим
поузадно тврдило да стоје иза дистрибуирања часописа Безбожник јер су и
раније били познати по налепницама "Бандо црквена" које су лепили на
аутомобиле верника и великодостојника Српске православне цркве.
Патријарх Павле је 2006 упутио писмо Бојану Пајтићу у којем је
протествовао због све чешћих напада на СПЦ у Војводини, у којима је
предњачио Чанак. Владика Иринеј је тужио Зорана Петакова активисту ЛСВ и
вођу АФАНС из Новог Сада за тешке јавно изречене увреде. Међутим, нико
није имао намеру да заштити Српску православну цркву у Војводини.
Мобилизација против Србије - модерни јаничари.
Мистерија је била врло брзо разрешена. Омладински центар ЦК 13 је
такозвани алтернативни простор, намењен индоктринацији омладине левим
идеологијама нарочито анархистичким, у циљу мобилисања младића и
девојака за борбу против српских националиста и за разне видове
политичког активизма. При томе се посебна пажња обраћа на обуку младих
да сами изграде вискок степен самоорганизације да би спровели политичке
и друге акције.
www.ck13.org
Омладински центар су званично основале три НВО: Кружок, Алтернативна
културна организација и Центар за нове медије Куда.орг. Овај
пројекат по речима вођа представља наставак заједничког рада три
организације на проблемима десног екстремизма, национализма и
ксенофобије. Не тако давно они су лепили налепнице са саобраћајним
знаком опасности у којем је стајао крст са 4 слова С. Они су тиме јасно
показивали да су им главни непријатељи српски националисти.
 Пројекат
Омладинског центра ЦК 13 није био много другачији од ранијих акција
АФАНС и Куда.орг, био је само буџетнији.
Реализацију пројекта Омладинског центра
Црна кућа 13. омогућена је иницијалном подршком фондације из Берлина под
именом "Schuler helfen
leben". Пројекат је коштао
210.000 евра.
Schüler Helfen Leben је такозвана омладинска иницијатива која се од 1992
ангажује на подручју индоктринације и мировних пројеката на пдручју
територије бивше Југославије.
Од
ученика средњих школа се узима новац за финансирање пројеката у источној
Европи. Није никаква тајна да немачка држава стоји иза ове организације,
а удео БНД-а, немачке обавештајне службе није никако занемарљив.
Фонд финансиран новцем отетим од немачких ученика износи 4,25 милиона
евра. Волонтери ове организације шаљу се у Босну, на Косово или Србију,
све под будним оком БНД.
У Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову ова организација је помогла
у обнови преко 70 школа и обданишта. Никад нису помагали Србима и
српској деци али су зато били издашни у давању новца за антисрпски
пројект Црне куће.
2006 године донета је одлука о давању 210.000 Евра пројекту оснивања
Омладинског центра ЦК13 злогласне Црне куће на броју 13. Новац је
уплаћен организацији Центар за нове медије Куда.орг коју води Зоран
Пантелић. Од тог новца 150.000 евра је уложено у кућу која сада припада
НВО организацији Куда.орг, али је под хипотеком јер Немци баш немају
поверења у ове људе који раде против своје земље и народа. Остатак новца
улаже се свакодневно у индоктринацију, пропаганду и остале делатности
које ће уследити кад после Косова Војводина дође на ред да се одцепи од
Србије.
За сад такозвани антифашисти имају блаже акција које служе као пробни
балони којима опипавају пулс српског народа у Новом Саду.
Које су то акције? Да се подсетимо само неких:
•
Улични перформанси, увек на ивици инцидента. Посебан инцидент десио
се када је Албан Муја уметник са Косова приказивао своје продукције,
прелепљивао табле са натписима на ћирилици оним на латиници. Наравно
нико није ухапшен због тога, нити је поднета кривична пријава. Ово је
била организована акција људи из Црне куће, омладинског центра ЦК13.
•
Пројекције филмова које уздижу левичарске ратне злочинце, на пример филм
Либертаријас који слави жене из Барселоне које су у Шпанском
грађанском рату биле познате по страховитом мучењу заробљених шпанских
војника.
•
Обележавање Октобарске револуције. У Црној кући је свечано обележене
годишњица крваве бољшевичке октобарске револуције 1917. Толико година
након пада комунизма још има идиота који славе Октобарску револуцију
која је однела стотине милиона живота.
•
Обележавање такозваног Светског дана борбе против фашизма у новембру
који не постоји као дан прописан нигде у календару празника Уједињених
нација.
•
Концерти музичких група које славе комунизам и анархизам. Након таквих
концерата, окуражени дрогирани младићи излазе на улицу и бију оне који
им се у њиховој параноју учине да су српски националисти.
•
Индоктринација средњошколске омладине
коју довлаче на предавања у Црну кућу. То је изведено на такозвану
Недељу равноправности. Професори који су учествовали у овом скупљању
модерних јаничара углавном имају чланске карте ЛДП, ЛСВ и ДС.
•
Промоција часописа Погоник, часопис који се игра са терминима и
извртањима хероја и антихероја, еротиком, кичом и уздизањем декадентних
појава и особа.
•
Борба
против капитализма, антиглобализам, анархисти, пројекције едукације итд.
Има ту за свакога понешто. Приказиван је и филм Желимира Жилника о томе
како је један Словенац доживео антибирократску револуцију и рушење
комунистичке власти у Новом Саду.
•
Неокомунисти нове генерације аутономаша оличене у Петакову и његовим
другарима изнели су оцену да "јогурт који је текао у такозваној јогурт
револуцији, био предзнак крви" која ће потећи од стране истих оних који
су срушили њихову "милу и драгу" комунистичку бирократску аутономашку
власт 1988 године.
•
Пројекција фима Рани радови, глорификација Жилниковог оца Конрада кога
славе као хероја иако је тај партизански убица починио тешка зверства у
Србији, у Алексиначком и Нишком крају је много породица завио у црно
Неколико ноћи пре догађаја 07.октобра у Новом Саду и напада руље од
хиљаду демонстраната на стотинак Срба опкољених у војном ресторану,
Антифа покрет из Немачке шаље своје активисте који су дошли да обуче
своје другаре из АФАНС-а како се то ради на западу. Одржани су прави
мали курсеви о уличној борби, борбама са полицијом, нападима на супротни
табор и слично.
Трибина, тачније јавна дискусија о споменику Јаши Томићу, након годину
дана од откривања споменика великом српском родољубу аутономаши и
анархисти не могу да преболе што је до откривања споменика дошло,
Јашу називају мрачним антисемитом вероватно због његовим списа о
Јеврејима. Споменик желе да сруше, али им за то недостаје храбрости и
чекају прави моменат кад ће им то бити омогућено. Јавно се говори о
измештању споменика, али у никакве конкретне акције још не смеју да иду.
Док српско желе да руше са друге стране се залажу за подизање споменика
жртвама рата деведесетих. А о томе је било речи на горе поменутој
трибини , јавној дискусији.
Пројекција филма Лењину је посебно била посећена. Док се цео
цивилизовани свет гнуша злочинца и убице руског народа Владимира Илича
Лењина, црвени омладинци из Црне куће га славе. Наравно ту има логике,
јер како су Лењина послали 1917 у затвореном вагону у царску Русију, као
неки страшни вирус, као бацил зла, тако су и ове несрећне неокомунисте
платили из Немачке да трују српску омладини, да се боре против свог
народа.
Обележавање 189. рођендана Карла Маркса.
Сваки коментар је излишан. Новац послат из Немачке да би српски одроди
славлили Марксов рођендан!? У Црној кући се није смело пропустити
обележавање једног од најмрачнијих личности човенчанства Карла Маркса.
Није ни чудо јер ови млади људи су следбеници марксизма и лењинизма.
Промоција књиге "Мит о нацијама". А гости дивни, "лепо друштво",
крем антисрпског деловања : Миленко Перовић мрачни професор,
црногорски усташа познат по тешким испадима мржње према српском народу
због којих никад није одговарао, Недим Сејдиновић, генерални
секретар озлоглашеног НДНВ, један од организатора антисрпског окупљања
колоне која је напала Србе у башти клуба војске Србије, Мирко
Ђорђевић, зли пајац, социолог религије задужен за најгоре нападе на
СПЦ, и аутор књиге Патрик Гири, историчар
Научно-истраживачки пројекат морбидног назива Нација као проблем или
решење и Историјски ревизионизам у Србији. Наравно подршка стигла од
Сорошевог Фонда за отворено друштво. Ту се расправљало о темама
типа: "Да ли се у случају Србије може говорити о нацији која то није",
затим "Улога националног питања и национализма у српској историји" и
слично. "Сукоб модерности и антимодерности" пројектован је као сукоб
националиста и оних који су слугерански против свог народа
Прослава дана борца уз пројекцију филма Ужичка република. Чувени
пропагандистички филм из времена титоизма у којем четници пале српску
цркву, кољу и убијају децу , женеи старце док добри и насмејанји
партизани воде борбу за слободу.
Ово су само некa од дешавања која се спроводе у ЦК 13 и све је плаћено
новцем БНД-а из Немачке. Против српског народа, православља, Србије,
против свега лепог и племенитог.
Нико, од странака из градске власти или јавних личности, није реаговао
због Црне куће нити због антисрпских акција које се из ње спроводе. На
реду су српски националисти.
Горан Давидовић
Текст преузет са сајта
Горан Давидовић
|
