<%@ Language=JavaScript %> SRPSKA POLITIKA
 
   Политички коментари

Предходна страна

Бивши директор Војнобезбедносне агенције упозорава на тешку ситуацију на Космету
 
Припреме за оружано насиље
 
Албанци планирају муњевиту акцију протеривања свог неалбанског становништва, а ветерани ОВК обилазе куће Албанаца и доносе им оружје и опрему, тврди Момир Стојановић
 
Безбедносну ситуацију на Косову и Метохији бивши директор Војнобезбедносне агенције Момир Стојановић оцењује као „стабилну до председничких избора у Србији“, али у целини „нестабилну са великим политичким турбуленцијама“. Напомиње да су „у току припреме за оружано насиље на Косову и Метохији уколико решење по Албанце не буде позитивно“.
- Постоје поуздане информације да су ветерани ОВК пре месец дана почели да обилазе куће Албанаца на Космету и доносе им оружје и опрему за пунолетне мушкарце. Појединци који одбијају да приме оружје и униформу беже у Албанију или земље ЕУ. Планира се муњевита акција, којом би за неколико дана било протерано комплетно неалбанско становништво и то би, према међународној заједници, била политика свршеног чина - каже Стојановић. Он додаје да „Албанци располажу великом количином наоружања ускладиштеном на тешко приступачним теренима, са прецизним списковима, које је под надзором терориста посебно на простору Дренице и неким другим областима у којима Кфор слабо контролише ситуацију“.
 
Подсећамо, с места директора ВБА Стојановић је смењен маја 2004. пошто је јавно упозорио на присуство радикалног исламизма и вехабија на Косову, у Рашкој области и Црној Гори. Његова сазнања потврђена су летос, лоцирањем и хапшењем чланова овог покрета на планини Нинаји, у Новом Пазару. Неколико месеци пре смене, (када је и пензионисан као најмлађи генерал ВСГ), Стојановић је указивао и на опасност од оружаног насиља на Косову и Метохији, али га нико од тадашњих руководилаца није слушао.
 
ГРЕШКЕ
Да ли мислите да и Србија самој себи наноси штете?
- Од 2000. године на спољнополитичком плану прављене су ноторне грешке, за које одговорност сносе политичке елите. Утркивали су се пред Западом да Албанце на Косову и Метохији представе као мирне и лојалне грађане, а кривицу су свалили на бивши режим, који је, по њиховој интерпретацији, на Косово довео војску и полицију, који су убијали, пљачкали и силовали. За ових седам година налажени су лешеви и гробнице где их нема, видели су оно чега није било на Косову, где сам ја од 1993. до 1999. био начелник Службе безбедности. А жмурило се над тим да је још од Призренске лиге 1878. пројектована велика Албанија и да су сепаратистичке циљеве спроводили у етапама како би тај део Србије припојили албанској држави.
 
КАКО ЈЕ СПРЕЧЕНА КАТАСТРОФА
- Надам се да НАТО неће да понови своју неспособност од 17. марта 2004. када нису спречили насиље, јер су штитили себе. У пола ноћи давао сам податке тадашњем министру одбране Тадићу и председнику државне заједнице Маровићу, који су били у телефонској вези са командантом НАТО и Кфора на Космету. Нашом реакцијом спречене су катастрофалне последице - рекао је Стојановић.
- Имали смо податке, и то постоји у архивама Војне службе безбедности, да ће се десити 17. март. О томе смо обавестили државни врх и ВСО, који су тада чинили Филип Вујановић, Светозар Маровић, и в. д. председника Србије Наташа Мићић. Они су наше упозорење неозбиљно схватили. Надам се да службе безбедности данас поседују информације и да ће државни врх озбиљно схватити њихове процене.
 
Напомињете да је кључна улога Војске да штити интегритет земље?
- Да, по Уставу и закону, и ако територијални интегритет није угрожен на Косову и Метохији, онда не знам где је угрожен. Али видећемо, после извештаја о статусу у Савету безбедности УН какве ће потезе повући ДСС. Да ли ће се определити за очување виталних државних и националних интереса, или ће се придружити блоку који води ДС, Г17 и ЛДП. Јер, видимо да су неке поруке наших званичника недопустиве. Кад министар одбране каже да наша војска неће у Авганистан, у Иран, али неће ићи ни на Косово и Метохију, то је кардинална тврдња, јер се њоме изједначавају, стављају у једну раван наша воља да ли ћемо да учествовати у некој мировној операцији и наша законска обавеза да бранимо своју територију.
 
Да ли је наша војска ослабљена?
- Политичка елита у Србији је о томе требало да размишља. Јуна 1998. ОВК је имала 25.000 људи под оружјем, али они у сваком тренутку могу дићи 50.000 људи. А наша пројектована армија има 28.000 људи са тенденцијом да се смањи на 19.000, што већ угрожава способност армије, која је ионако технолошки заостала. Политичари у Србији не би смели да троше време на јалове расправе око председничких избора у невреме, него да политичку енергију усмере на све могуће варијанте деловања у случају неповољног решења статуса.
 
Међународна заједница се, међутим, припрема. НАТО поставља трупе између Косова и Србије?
- Они треба да се распореде између српских и албанских енклава и око српских светиња и да спрече могући грађански рат, који би се претворио у прогон Срба. А не да стационирају снаге на северу Косова и обезбеђују административну линију између Косова и уже Србије. Они, очигледно, сматрају да ће безбедност Косова бити угрожена из правца Београда. Међународна заједница очигледно процењује да опасност иде из Београда.
 
Недавно сте у Хагу говорили као сведок одбране генералу Лазаревићу.
- Да, показали смо аутентичне документе који су указивали на илегално наоружавање, злочине албанских терориста и њихову спрегу с неким центрима моћи. Приказали смо и аутентичне видео-снимке о присуству припадника ОВК на промотивним скуповима демократа у САД, са Холбруком и Веслијем Кларком. Кад смо генерал Делић, ја и још неки официри који су били команданти бригада на Косову почели да износимо чињенице у Хагу, њима је пукао сервер. Жао ми је што грађани Србије нису видели шта се суштински дешавало на Косову и Метохији 1988-1989. године.
 
Предочили сте документацију Трибуналу?
- Да, од побуне Албанаца 1981. и прве терористичке групе са Адемом Јашаријем на челу (1991) до оснивања Националног покрета Косова, терористичке организације која је настала у Швајцарској обједињавањем свих екстремних политичких партија са Косова (1994) који за главни циљ промовише борбу за независно Косово свим средствима. Тада је и почело формирање паравојних формација на Косову.
 
Може ли мисија ЕУ да дође на Космет без нове резолуције СБ УН
 
Брисел спреман да изазове рат?
 
Нема мирног, правног начина да се на Косово упути мисија ЕУ. Бан Ђи-мун нема овлашћење ни да их пошаље ни да им промени мандат. Промену надлежности ЕУ може да добије или од СБ или неком врстом насиља - објашњава Душко Челић
 
БЕОГРАД - После прве седнице СБ УН, сигурне су само две ствари - то није последња расправа овог тела о статусу Косова, што даје наду Србији, и Запад ће по сваку цену покушати да мисију ЕУ пошаље на Космет како би спровео Ахтисаријев план. Ради те претње да ће европске трупе стићи на Косово милом или силом, Русија је почетком недеље опоменула Запад да не изазива неконтролисану кризу лукавим нарушавањем Резолуције 1244 и урушавањем међународног правног поретка. Истовремено, руски Генералштаб поручио је да је спреман да помогне Србији ако она затражи помоћ. Упозорења нису вредела и као резултат, већина западних медија јуче преноси најаве својих дипломата да мисија ЕУ иде на Косово, шта кошта да кошта. А о оваквом „бруталном“ сценарију, за Глас је говорио правни експерт, саветник Државног тима Србије Душко Челић.
- Нема мирног, правног начина да се на Косово упути нова мисија. Не може преко Резолуције 1244 јер она не даје мандат никоме другом сем УН, нити преко генералног секретара УН Бан Ђи-муна, пошто његове изјаве нису обавезујуће за СБ УН, нема овлашћење да даје основу за стварање нове државе ни да мења мандат мисије УН. А разлог за смену снага није промена људства него увођење новог мандата који би био спровођење Ахтисаријевог плана - рекао је Челић.
 
НИШТА БЕЗ СБ УН
Дана после седнице СБ УН о Космету, амбасадор Русије при УН Виталиј Чуркон је рекао: „Наш став се заснива на разумевању да било који потези ЕУ треба да буде у складу са међународним правом и одлукама СБ. Наш став се заснива на разумевању да за, рецимо, измештање мисије ЕУ на Косово, Европска унија мора добити мандат од СБ. Сви други путеви угрожавају међународно право, а то не би било на добробит ни ЕУ ни читавог балканског региона, нити пак, Космета, преноси руска ТВ Вести.
 
КОСОВО КАО ТАЈВАН
- Ко је признао северни Кипар и Тајван? Ко је признао Источну Немачку, када је Савезна Република Немачка руковођена доктрином Халштајна, претила прекидом дипломатских односа. Страсти су кључале, али су односи са Источном Немачком одржавани. Када Косово буде у ЕУ, признаће га и Москва - сматра Александар Рар из Немачког савета за спољну политику.
Друга главна препрека је, према Челићу, разлика у „карактеру“ ЕУ и УН.
- ЕУ није организација као УН већ заједница држава које не могу да се договоре ни око статута. УН имају општу надлежност, а заједница као ЕУ нема. Зато мисија ЕУ не може да замени УН. Једино је могуће да се промени састав људи, али и новима остаје обавеза УН да штите мир и потврђују суверенитет Србије - рекао је Челић. Он сматра да ће после јануарских избора у Србији, САД и ЕУ наставити дискусију са Русијом у СБ УН, а ако се Москва не предомисли, већ у марту би могли да очекујемо трупе ЕУ.
- Запад ће хтети да им промени мандат и једини начин да то ураде је нека врста насиља. После бруталног развоја ситуације, САД ће тврдити да су постигле решење, а Русија и Кина ће рећи да је проблем ескалирао у конфликт - казао је Челић. Унија ће овим удаљити Београд од себе, али не на штету Србије, која ће, према Челићу, већ имати чврсту политичко-економску сарадњу са Русијом.
 
И функционер Пакта за стабилност Горан Свилановић указао је да нема правне основе за долазак мисије ЕУ. Ако СБ УН не буде могао да се договори ни око техничке резолуције, могао би Ђи-мун да искористи овлашћења за интерпретацију резолуције, тако да позове ЕУ на Косово тумачећи 1244, навео је Свилановић. Он је саветовао да се даље „разговара са Соланом јер он наговештава простор за даље разговоре, што је позиција Београда“.
Да ће се због свега овога СБ још неколико пута бавити статусом, најавила је јуче и Јелена Гускова, директор Центра за балканске кризе у Институту за словенске студије.
- Биће још преговора јер проглашење независности без њих не би било легитимно, као ни пренос овлашћења УН на ЕУ. То Србији даје наду да решење неће бити у корист само једне стране - рекла је она додајући да Албанци неће проглашавати независност док не добију миг из САД. То, сматра она, следи после председничких избора у Србији и Русији када се „како мисли Вашингтон, промене ставови Београда и Москве“.
 
Аутор:  Екипа Гласа јавности
 
Предходна страна

  Штампа

.


     © 2002 Српска политика