Представници народа Лакота -
Сиоуx Индијанаца једнострано повукли потпис са споразума потписаних са
Вашингтоном у 19. веку
Индијанци се отцепили од САД
Овај
историјски корак предузели смо да бисмо заштитили свој народ и наш начин
живота, да бисмо се ослободили колонијалног система који спроводи влада
Сједињених Држава, наводи се у одлуци коју су донели представници
индијанског народа Лакота.
Русселл Меанс дугогодишњи вођа народа Лакота - Сиоуx
Индијанаца
|
Група америчких староседелаца, потомака легендарних ратника Бика Који
Седи и Лудог Коња, прогласила је у среду отцепљење од Сједињених
Америчких Држава и једнострано се повукла из уговора које је са владом у
Вашингтону потписала у 19. веку.
„Ми више нисмо грађани САД, а сви који живе у пет савезних држава које
обухвата наша земља слободни су да нам се придруже”, рекао је Расел
Минс, дугогодишњи вођа Лакота и борац за права Индијанаца на
конференцији за новинаре у главном граду једине светске суперсиле. Како
преноси АФП, испред Минса била је шачица репортера и амбасадор Боливије,
земље чији је председник Ево Моралес потомак староседелаца америчког
континента.
Представници Лакота послали су у понедељак поруку Стејт департменту о
својој одлуци, а затим су посетили амбасаде Боливије, Чилеа,
Јужноафричке Републике и Венецуеле, најавивши да ће своју дипломатску
мисију наставити наредних недеља и месеци обиласком „пријатељских
земаља”.
Они тврде да су били приморани да живе у „систему колонијалног
апартхејда”, због чега су преживели „културни и физички геноцид” чије
последице осећају и данас. „Животни век мушкараца је мањи од 44 године,
стопа смртности новорођенчади је пет пута већа од америчког просека, у
резерватима Лакота има осам пута више оболелих од туберкулозе него у
САД, 97 одсто нас живи испод границе сиромаштва, стопа незапослености у
резерватима је 85 одсто, стопа самоубистава младих је један и по пут
већа него у САД, а наш језик је на ивици нестанка”, наводи се у
саопштењу овог народа.
Расел Минс, познат и по улози у филму „Последњи Мохиканац”, каже да ће
нова држава издавати своје пасоше и возачке дозволе и да ниједан њен
становник неће морати да плаћа порез, под условом да се одрекне
америчког држављанства. Споразуми потписани са Вашингтоном у прошлости,
објашњавају Лакоте, „безвредне су речи на безвредној хартији”, јер су
„стално кршени како би нам се украла култура, земља и способност да
очувамо свој начин живота”, а Минс каже да је повлачење из њих потпуно
легално.
 Овај
политички вођа тврди да је тек сада створена „критична маса за борбу
против колонијализма”, иако су Лакоте своју „декларацију о сталној
независности” издале још 1974. године. Један од кључних догађаја у борби
за осамостаљење десио се у септембру, када су Уједињене нације усвојиле
необавезујућу декларацију о правима староседелачких народа – иако су се
томе противиле Сједињене Државе, тврдећи да је та декларација у
супротности са америчким законима.
„Ми не желимо да посрамимо САД, већ настављамо борбу за нашу децу и
унуке”, изјавила је Филис Јанг, која је била један од организатора прве
конференције о правима староседелаца одржане у Женеви 1977. Она не
верује да ће битка за државу Лакота бити извојевана за њеног живота.
Ипак, неки, као племе звано Ружин пупољак, неће се придружити
иницијативи Расела Минса. „Ми се боримо за поштовање споразума и стално
подсећамо Конгрес на то”, каже председник тог племена Родни Бордо. Њега
и друге Индијанце који се противе отцепљењу од САД Минс назива
„вишијевцима”, поредећи их са француском владом која је у Другом
светском рату сарађивала с нацистима.
www.lakotafreedom.com
|
