SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

I NATO želi svoj raketni štit

Ko se od koga brani

Evropski saveznici u NATO odlučili su da počnu sa pripremama za postavljanje antibalističkog raketnog štita ne samo u Poljskoj i Češkoj, već i u drugim državama članicama, a sve zbog moguće raketne pretnje iz Irana i Severne Koreje. Budući da Vašington još nije odgovorio na nedavnu ponudu ruskog predsednika Vladimira Putina o zajedničkom korišćenju ruske radarske stanice Gabala u Azerbejdžanu, ponuda se, navodno, još proučava, odluka NATO-a dodatni je korak moguće vojne destabilizacije Evrope. Jer, i laicima iz oblasti fizike jasno je da ako je Amerika zabrinuta zbog mogućih raketnih, balističkih, pretnji iz Irana i Severne Koreje, onda i nema bolje lokacije za radarsku stanicu od one u Azerbejdžanu. Ta lokacija naprosto je idealna za rano otkrivanje svake eventualne balističke rakete povećanog srednjeg i interkontinentalnog dometa koja bi poletela iz Irana.

Što se tiče raketa iz Severne Koreje, Vašington već godinama ima radarske stanice u Južnoj Koreji, u Japanu, na pacifičkim ostrvima, a nedavno je sa Havaja u luku Adak na Aleutima, u područje blizu Kamčatke, prebačen i radar velikog dometa smešten na morskoj platformi teškoj 50.000 tona, a koji je koštao 815 miliona dolara.

Dakle, američka namera da se u Poljskoj i Češkoj do 2011. godine izgradi antiraketni štit i postavi deset raketa presretača nije motivisana strahovanjem od eventualnih raketa iz Irana i Severne Koreje, jer zakoni fizike jasno pokazuju i dokazuju da će te rakete presretači biti u funkciji kontrole i uništavanja ruskih raketnih ofanzivnih sistema interkontinentalnog dometa koji koriste severnu rutu u eventualnom napadu na SAD. Kako je ta severna ruta ujedno i najkraća za let balističkih projektila i jedne i druge strane, rakete putuju oko 30 minuta, time je ujedno i najopasnija za odbrambene sisteme jednih i drugih. No, ono što dodatno brine ruske stratege jeste mogućnost i da se u silose sa američkim raketama presretačima na teritoriji Poljske neopaženo postave ofanzivne rakete koje bi do ciljeva na ruskoj teritoriji putovale ne 30 minuta, već pet do šest minuta. A to je onda strateška prednost od životne važnosti, prednost prvog nuklearnog udara na koji protivnik jednostavno nema vremena da odgovori, mogućnost ucenjivanja druge strane do granice ultimatuma. To je onda i nova kubanska raketna kriza i svet na ivici atomske apokalipse.

Ruski laserski top u sistemu antiraketne odbrane

„Budući američki sistem protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj biće usmeren protiv Rusije i Kine”, izjavio je još prošle godine ruski general-major u penziji Vladimir Belous, inače vodeći naučnik Centra za međunarodnu bezbednost pri Institutu za svetsku privredu i međunarodne odnose Ruske akademije nauka, i dodao da „Amerikanci žele da približavanjem granicama Rusije reše i glavni zadatak, a to je presretanje naših strateških raketa na početnom delu putanje, kada uzimaju ubrzanje i kada su najranjivije”.

No, izgradnja američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj povlači barem još dva dodatna pitanja: šta ako presretnute severnokorejske, ili iranske rakete sa atomskim glavama budu srušene iznad teritorije Rusije, i šta ako budu srušene iznad Češke i Poljske? Ekološke, ekonomske, vojne i političke posledice? Za sve osim za SAD? Može li se sopstvena bezbednost graditi na račun bezbednosti drugih?

Predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći o američkim planovima za izgradnju antiraketnog štita u Evropi, izjavio je pre nekoliko godina „da bi američki lek mogao da bude gori od bolesti”.

Petar Belov iz ruske Akademije za geopolitiku kaže „da kako svet bude više siromašio, tako će rasti i pritisak na Rusiju kao na skladište prirodnih resursa, jer čovečanstvo je ušlo u beskompromisnu borbu za prirodne resurse, a tu su sva sredstva prihvatljiva”.

Da li je u tom kontekstu izgradnja američkog raketnog štita u Evropi posledica jednog prilično široko rasprostranjenog uverenja da će jednog dana neminovno doći do rata sa Rusijom, ili sa Kinom? Ne kažem da tvorci američke politike žele taj rat, već da ne znaju kako da ga izbegnu. Oko Kine, to je pitanje Tajvana. Oko Rusije, to je vojno približavanje njenim granicama. Moskva je već najavila da sebi ostavlja pravo na izvođenje preventivnih udara po objektima koji za Rusiju predstavljaju pretnju, pored ostalog i uz korišćenje taktičkog nuklearnog oružja.

Miroslav Lazanski

Predhodna strana

Štampa