| Politički komentari |
Zapadu se iz nekog razloga žuri pa je
Moskva okrivljena za blokiranje procesa.
Zapadni poker oko Kosova
 Vladimir
SIMONOV, politički komentator RIA "Novosti" piše o pokerskim nastupima
političara i velikoj žurbi SAD i EU da „reše“ status Kosmeta po
Ahtisarijevom receptu.
(Moskva, RIA "Novosti" 12. juli 2007.)
U izjavama predstavnika Zapada o problemu Kosova u poslednje vreme
uvrežila se skoro panična nota krajnje, neodložne, apsolutne hitnosti.
Tako je Zalmaj Halilzad, ambasador SAD u OUN, ovih dana dao manje od dve
nedelje za rešenje problema koji traje već osam godina, ako se računa od
trenutka NATO-vskog bombardovanja Jugoslavije. Sudbina pokrajine Kosovo
biće određena u roku od 10 dana, kada na glasanje bude stavljen novi
nacrt rezolucije Saveta bezbednosti OUN, izjavio je Halilzad. Pri tom je
ambasador javno adresirao svoju prognozu u pogledu tog hitnog i tobože
neminovnog događaja Rusiji. "...
Došlo je vreme da i Rusija načini korak u pravilnom pravcu po tom
pitanju" - kazao je on. Ranije je portparol Havijara Solane, član
rukovodstva Evropske unije, iznela svoje mišljenje u odnosu na Rusiju u
još izrazitijem zapovedničkom tonu. Ako Rusija bude nastavila da govori
"ne" nezavisnosti Kosova, upozorila je ta dama, "Evropska unija će na
sebe preuzeti rešenje tog pitanja uz podršku Saveta bezbednosti OUN".
Nakon takvih izjava neki bi od čitalaca mogli zaključiti da je tobože
sve do sada Rusija, kada je reč o Kosovu, činila samo "nepravilne"
korake, a da će sam Savet bezbednosti sa njegovim sistemom veta, koji
mogu staviti stalni članovi, uskoro biti zamenjen Evropskom unijom,
"koja preuzima na sebe" donošenje najznačajnijih odluka. A sve je malo
ili mnogo drugačije.
Rusija je zaista odbacila prethodnu, drugu varijantu rezolucije Saveta
bezbednosti OUN o Kosovu, koja je utemeljena na planu Marti Ahtisarija i
kojom se predviđa davanje toj srpskoj pokrajini nezavisnosti "pod
međunarodnim nadzorom". Za to je Moskva imala kako trenutačne razloge,
skopčane sa tekstom rezolucije, tako opštije osnove. Pri tom Rusija u
Savetu bezbednosti nije usamljena. U ovoj ili onoj meri njen stav o
Kosovu dele Kina, Indonezija i Juznoafrička Republika.
Na primer, Moskvi apsolutno nije prihvatljiva odrednica iz zapadne
varijante rezolucije kojom se predviđa automatsko stupanje na snagu
Ahtisarijevog plana, a to znači, davanje Kosovu nezavisnosti ukoliko za
120 dana, koliko je određeno za pregovore između Beograda i Prištine, ti
pregovori ne daju bilo kakve rezultate. Automatski se vekovne
protivurečnosti između principa nacionalnog samoopredeljenja i principa
teritorijalne celovitosti ne rešavaju, ubeđena je ruska diplomatija. Sem
toga, kako je skrenuo pažnju članicama Saveta bezbednosti Vitalij Čurkin,
ambasador Rusije u OUN, kosovski albanci neće imati nikakvu zelju da
vode ozbiljne pregovore ako im pred očima bude visila "šargarepa
nezavisnosti" koja će im svakako pripasti po isteku četiri meseca.
To jesu značajni, ali ipak tek samo segmenti. Na opštijem planu - i ovde
mi dolazimo do srži ruskog stava - Moskva u principu isključuje svaku
varijantu ako ona ne bude prihvaćena kako od strane Prištine, tako i
Beograda. i obrnuto: Moskvi se čini mogućim i opravdanim svako rešenje,
ako ono bude plod dogovora dve strane u konfliktu. Tojest, Rusija u
konkretnom slučaju nema nekakve sopstvene nacionalne interese, nju će
zadovoljiti svaka kombinacija na bazi obostranog pristanka. "Svako drugo
rešenje neće proći u Savetu bezbednosti" - upozorio je ovih dana
ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, očito imajući u vidu pravo
veta.
 U
Rusiji veruju, da je ideja o nezavisnosti Kosova umnogome veštačka.
Treba se setiti da pre bombardovanja Jugoslavije od strane NATO 1999.
godine o nezavisnosti pokrajine niko nije čak ni zucnuo. Tada se
govorilo o različitim parametrima autonomije, o drugačijem federalnom
uređenju Jugoslavije. Bombardovanje je dovelo do drastične promene
demografije Kosova - Srba, kojih je bilo vise od 30 procenata, danas ima
manje od 10 procenata, a smešteni su u getu. U takvim uslovima
legitimitet aktuelne vlasti na Kosovu je sumnjiv. Može se pretpostaviti
da je eksplozija nacionalističkih raspoloženja među albanskim kosovarima,
koja je ta vlast pretočila u zahtev za nezavisnošću, umnogome
isprovocirana bombama NATO.
Otkinuti komad od Srbije bez pristanka same Srbije – znači napraviti
takođe veoma opasan presedan kršenja principa teritorijalne celovitosti
država. Sada u svetu ima preko 200 situacija gde se taj princip spori sa
principom nacionalnog samoopredeljenja. Moglo bi se pretpostaviti koliko
bi nesreće i krvi donela rezolucija Saveta bezbednosti OUN koju bi
zainteresovani lideri nekog etnosa protumačili kao zeleneo svetlo za
želju da se, govoreći recima bivšeg predsednika Rusije Borisa Jelcina,
"stekne onoliko nezavisnosti koliko su u stanju da progutaju".
Pozivanje na "posebnost" Kosova, koja se sadrži u zapadnom nacrtu
rezolucije, u tom smislu ništa ne menja. Eto zbog čega Rusija namerava
da se zalaže za uzajamno prihvatljivo kako za Beograd, tako i za
Prištinu, političko rešenje, uključujući upotrebu, ako se bude moralo,
takođe neželjenog za nju instrumenta kao što je veto. I za to da se
odvoji onoliko vremena, koliko treba rešavanje zadatka takve složenosti.
Moskva, 13. Juli 2007. RIA "Novosti"
http://www.rian.ru/
|
|
|
