| Politički komentari |
Ekskluzivno - Predsednik
Južne Osetije Eduard Kokojti
Naša nezavisnost nije vezana za Kosmet
 Kosovo
i Metohija i Južna Osetija nisu za upoređivanje. Za razliku od Albanaca
sa Kosmeta, mi od pamtiveka živimo na svojoj zemlji i nismo neki
došljaci, kao što su Albanci. Treba napomenuti da se projekat nezavisnog
Kosova snažno podupire izvana - jer to je nešto neprirodno, a mi smo u
Osetiji od 1990. godine, imamo sve institucije koji smo izgradili
samostalno, skoro bez ikakve podrške spolja
Gospodine predsedniče, šta je uzrok sukoba Osetina i Gruzina?Pre svega moram da kažem da Osetija nikada nije bila u sastavu Gruzije - naša zemlja, koja je sada podeljena na dva dela, ušla je u sastav Ruske imperije mnogo pre gruzinskog carstva. Do podele na Južnu i Severnu Osetiju faktički je došlo u doba SSSR i to je bilo urađeno, navodno, zbog lakšeg upravljanja jer je Južna Osetija odsečena od Severne brdima Kavkaskog "hrebta". Dakle, tako je došlo do podele naše, do tog doba jedine zemlje i Južna Osetija je postala autonomna pokrajina u sastavu bivše Gruzinske Sovjetske Socijalističke Republike (GSSR). Kasnije, pred kraj SSSR-a, GSSR je, kršeći u to vreme važeći ustav SSSR-a, jednostrano proglasila nezavisnost. Međutim, naša Republika je u skladu s aktuelnim u to doba ustavima SSSR-a i GSSR-a, sprovela niz legitimnih procedura i opredelila se za izdvajanje iz sastava Gruzije. Objasniću zašto su Osetini morali da preduzmu taj korak. - Kada je Gruzija, ubrzo posle rušenja Ruske imperije 1917. godine, proglasila svoju "prvu" nezavisnost, odmah je usledio genocid Osetina od strane vojske "Nezavisne gruzinske države". Na najbrutalniji način bilo je pobijeno više hiljada Osetina na jugu Osetije, desetine hiljada ljudi moralo je da napusti svoja ognjišta i pređe preko Kavkaskih gora na sever, spasavajući goli život. I kasnije, u doba SSSR-a, bili smo izloženi stalnim pokušajima asimilacije - gruzinska uprava dosledno je izbacivala iz upotrebe osetinski jezik, insistirala na uzimanju gruzinskih prezimena, stalno je pokušavala da smanji nivo naše autonomije. Dakle, kada su 1989. godine na vlast u Tbilisiju došli nacionalisti, već smo znali šta možemo očekivati i spasavajući naš malobrojni narod od konačnog uništenja, morali smo da proglasimo nezavisnost. Hoću da podvučem - za razliku od Albanaca na Kosmetu, svoju nezavisnost mi smo proglasili apsolutno legitimnim putem, u skladu sa važećim u to doba ustavom. Po čemu se, po vašem mišljenju, razlikuje situacija na Kosovu i Metohiji i Južnoj Osetiji? Odgovorno tvrdim da ove situacije nisu za upoređivanje. Kao prvo, već sam rekao da imamo mnogo više političko-ustavnih razloga da potvrdimo naš de fakto nezavisni status jer je naša odluka bila doneta u skladu s međunarodnim pravom. Drugo, mi, za razliku od Albanaca sa KiM, od pamtiveka živimo na svojoj zemlji, i nismo neki došljaci, kao što su Albanci. Treba napomenuti da se projekat nezavisnog Kosova snažno podupire izvana - jer to je nešto neprirodno, a mi smo u JO od 1990. godine, imamo sve institucije koji smo izgradili samostalno, skoro bez ikakve podrške spolja. Postojimo već 17 godina, bez ikakvih turbulencija i ekscesa, ne računajući stalni pritisak i pretnje od strane zvaničnog Tbilisija. Pogledajte Kosovo - tamo su prisutni na hiljade NATO mirovnjaka, ali mira ni na vidiku, a kod nas skoro nikog nema i živimo u miru. Sve u svemu, situacija na Kosovu i situacija u našoj državi su neuporedive. Kako vi vidite buduće odnose sa Gruzijom? Ne razumem zašto nas teraju da živimo sa njima zajedno. Pogledajte životni standard ljudi, kod nas je skoro duplo veći nego god Gruzinaca. Pa zašto bismo sada da uđemo s njima u zajednicu? Da živimo loše? Po nama to ne dolazi u obzir! Vi možda ne znate, ali tokom onog zadnjeg rata Gruzini su popalili više od 100 osetinskih sela na ovom području, a mi njima - nijedno. Verujte mi, kada bismo barem jedno selo zapalili, digla bi se halabuka na sve strane, ali vidite da toga nema. Moram da vam kažem da sam jako začuđen reakcijom predstavnika međunarodne zajednice, koji su dolazili kod nas uoči referenduma o nezavisnosti i predsedničkih izbora. Oni su me pitali: "A zašto nema manifestacija opozicije? Gde su politički sukobi, neredi i ostalo?" Pa šta ću ja, kada je naš narod jedinstven i podržava vladu i predsednika? Zar ovo nije demokratija? Možda je demokratija podržavati marionete poput Dmitrija Sanakojeva (lojalni Tbilisiju "alternativni predsednik" Južne Osetije, nalazi se na poternicama MUP-a Rusije i JO zbog privrednog kriminala, pronevere i otmica). Kao što to radi Evropska unija? Ja ne razumem koju vrstu demokratije Evropa time brani... Pogledajte, sada Gruzija dobija ogromnu novčanu pomoć i od Brisela i od SAD i znate u koje svrhe sve to ide? Kupuje se naoružanje! A mi skoro sav slobodan novac ulažemo u socijalna pitanja - u narod. Dakle, kako vi mislite, da li je moguć novi rat između Južne Osetije i Gruzije? Kao što sam rekao Gruzija se, direktno podržana od SAD, sada vrtoglavom brzinom naoružava. Mi smo jako zabrinuti tom pojavom, i predlažemo da nastavljamo pregovore, ali i Tbilisi i međunarodna zajednica ne žele da nas ne čuju. Vrednosti, koje zastupa aktuelni predsednik Gruzije Sakašvili, možda su od koristi za SAD i EU, ali su sigurno štetni za gruzinski narod. Gruzinska strana dosledno poništava sve dogovore i ugovore, već tri godine odbijajući mogućnost direktnih pregovora sa nama. A znate zašto? Zato što Gruzija nema nikakve pravne podloge da nas vrati u svoj okvir i zato se i naoružava, jer samo tako može da proba da nas ponovo okupira. Mislim, zato i međunarodna zajednica tako žuri sa nezavisnim KiM, jer njeni gruzinski pijuni svesni su toga da ćemo i mi dobiti priznanje istog trena kada i KiM. Mada, ponoviću - naše pitanje nije vezano za status Kosova jer mi smo razlikujemo po nizu parametara, pre svega po nivou legitimnosti naših zahteva. Siguran sam, ako se izbegne ratna opcija, mi ćemo ozvaničiti svoj sadašnji status nezavisne države.  Da
li postoji, po vašem mišljenju, sličnost između Srba i Osetina?Naravno, jer i vi i mi smo podeljen narod. Naš narod je dva puta tokom zadnjeg stoleća bio podvrgnut genocidu. Kod nas je bilo asimilacija, postoji problem očuvanja kulturnih tradicija, jer mi smo pod stalnim pritiskom da se odreknemo svoga i postanemo neki drugi. Kod nas postoji problem "duplih standarda" od strane međunarodne zajednice, koja neće da prizna skoro jednoglasnu volju naroda. ISTORIJAT SUKOBA Južna Osetija je proglasila nezavisnost 20. septembra 1990, nakon čega usledila je agresija gruzinski paravojnih formacija. Tokom dvogodišnjeg rata odbrambene snage JO uspeli da odbrane zemlju i poraze okupatora, uprkos činjenici da su gruzinske snage bile brojnije i bolje opremljene. Mirni dogovor između Gruzije i Južne Osetije, uz posredovanje Rusije, bio je potpisan 24. juna 1992. godine. Trenutno u Južnoj Osetije živi oko 85 hiljada ljudi, od kojih 95 odsto ima državljanstvo Ruske Federacije. Tokom referenduma koji je bio održan 1992. godine i u septembru 2006. godine velika većina stanovništva JO glasala je za nezavisnost ove republike. Prema mišljenju stručnjaka, Južna Osetija bi mogla da se uporedi sa Republikom Srpskom Krajinom, gde su Srbi bili svoji na svome, samo s razlikom što se ona se odbranila od gruzinske agresije 1990-1992, a i postojala je kao administrativno-teritorijalna jedinica SSSR-a pre nego što je došlo do raspada te tvorevine. Anatolij Pomorcev |
|
|
