SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Od čega sve Isidora Bjelica dobija aritmiju

Potpuni idioti

Da su pomenuti programi opasni za mozak, srce i krvne sudove, reklo bi vam svako i skraćeno istraživanje na uzorku od hiljadu gledalaca. Često mi se žale građani da, kad gledaju, recimo, dve voditeljke, dobiju aritmiju od straha da neće uspeti da završe započetu rečenicu ili im njihovo očajno mlataranje rukama izazove tahikardiju, a nesnalaženje u leksici bradikardiju. Dešava se i da gledaocima pozli i da sami postaju razroki od toga kako se ukrštaju zenice pojedinim voditeljima, koje glume da ne čitaju s „idiota", pa ispadaju potpuni idioti.

Igrom slučaja, dok sam se spremala na put u svoju porodičinu kuću u Crnoj Gori, udubim se u naše TV programe...

Auuu, da čovek ne poveruje čega tu sve ima!

Okej što se diljem Srbije prikazuju programi čija je gledanost na nivou statističke greške, što na RTS-u moramo da gledamo reprize Slobinih podobnih dramskih pisaca, koji su valjali svoje ludosti za debeo keš dok je ostali narod gladovao, ali kako, recimo, objasniti činjenicu da baš mucavci i disleksičari dobijaju najviše prostora da vode emisije?!

Ova farsa od tranzicije i to koliko je lažna, najbolje se vidi po našim televizijama.

Otkako je preko noći ukinuta BK i uvedene tri nove TV, otkako se radiodifuzno sve uredilo i sredilo, nekako postaje jasnije nego ikad kako stvari funkcionišu na našem medijskom i političkom nebu i podzemlju.

Prvo se dve-tri godine pričalo o piplmetrima, e, onda se ustanovilo da to što je nešto gledano i nije kulturno, ergo narod je nekulturan, pa su onda narodu ponuđeni adekvatni „kulturno-uzdižući" sadržaji...

Kako objasniti da je, sa svetlim izuzecima - nije da ih nema, baš većina tih predstavnika kultrno-uzdižućih likova sve go idiot do idiota, rođaci ili podobni društveno-politički radnici i radnice partija na vlasti, koji su preko noći od Titovih pionira i Stambolićevih omladinaca postali novi ovnovi predvodnici na našem svetlom putu u Jevropu.

Ali nekada nije sve u politici, jok, brate, nekad se dešava da se ne spoji ugodno s korisnim, pa tako ponekad anoreksične i disleksične voditeljke nisu u blisko-felacionim odnosima s nadređenim, nekada su one samo fikusi - čitaj scenografija.

S druge strane, veoma često, ako se čovek udubi u kadrovsku politiku neke TV stanice, mogu se ustanoviti i precizni konspiroliko-debejsko-rodbinski odnosi između pomenutih osoba i vlasnika, glodura ili sivih eminencija pomenutih TV-a...

Da su pomenuti programi opasni za mozak, srce i krvne sudove, reklo bi vam svako i skraćeno istraživanje na uzorku od hiljadu gledalaca.

Često mi se žale građani da, kad gledaju, recimo, dve voditeljke, dobiju aritmiju od straha da neće uspeti da završe započetu rečenicu ili im njihovo očajno mlataranje rukama izazove tahikardiju, a nesnalaženje u leksici bradikardiju.

Dešava se i da gledaocima pozli i da sami postaju razroki od toga kako se ukrštaju zenice pojedinim voditeljima, koje glume da ne čitaju s „idiota", pa ispadaju potpuni idioti.

Najbolniji su trenuci kada predorgazmičke voditeljke dahću i sikću na goste ushićene svojim sopstvenim društveno-politčkim uspehom, jerbo im je dotični gost došao na kanabe, pošto im je pre toga na krevetu izdiktirao od reči do reči šta da ga pitaju.

Ima i slučajeva kada, po uzoru na strane licence, lokalni idioti dobiju indikacije da se klibere, skaču, znoje i izgovaraju maloumne pošalice, pa to izgleda tako otužno, da se građani osećaju kao da im je neko blizak umro...

Dešava se, kažu, da pojedini autori nisu raspoređeni na određene kanale po nalogu svedemokratskog politbiroa - ne, ne, nego su tu jer uredno plaćaju da rade.

Aha, ima i to, plaćaju ljudi da budu voditelji i voditeljke...

Dakle, samo maliciozna osoba mogla bi biti negativna prema našem medijskom radiokonfuznom nebu jer, da rezimiramo:

a) U Srbiji nema segregacije prema mucavim i disleksičnim i baš oni najviše imaju šansu da se radiodifuzno rasprostiru;

b) Nije tačno da samo društveno i fizički podobne osobe mogu da dobiju adekvatan prostor - može to i brojna rodbina, ali i oni s platežnim moćima;

c) Naročito je važno da se pri izboru autora i emisija gloduri ne rukovode samim principom gledanosti već, naprotiv, oni koje niko ne želi da gleda imaju najviše prostora;

d) Reklame se takođe raspoređuju po ezoterijsko-magijskom obrascu, bez obzira na piplmetre, a s težištem na partijsko-rodbinsko-felacione veze;

e) Mladi i neobrazovani imaju šansu kao nigde, jerbo stari i obrazovani moraju da se plaćaju, a to u Srbiji nije popularno;

f) Nije tačno da je tradicija prekinuta - ne, stari podobni autori su novi podobni autori i u novom režimu, dakle, evoluirali su;

g) Liberal-kapitalistički običaji su tako zaživeli, da neki plaćaju bez PDV-a na ruke da se pojave u određenim emisijama, a s druge strane nepojavljivanje na nekim televizijama nije uslovljeno novcem, nego dobrim, starim, crnim listama;

h) Da se u Srbistanu najviše ceni inicijativa i iniciranost govori činjenica da su na najboljim mestima oni s najmanje škole i diploma;

i) Svoju odanost svetlom putu u Evropu dokazujemo i tako što imamo sve više stupidnih licenci, dok ideje naših scenarista i dramaturga nemaju šansu;

j) Nije nezanemarljivo da se baš po našim televizijama vidi koliko nam je porodica sveta stvar, dakle, ne samo da se po seksualnom ključu udomljuju ljubavnice, nego bogami i kćerke, nećake, sinovci i ostala uža i šira rodbina s ciljem očuvanja svete srpske porodice;

k) Felaciono-seksualna linija ne ide uvek po direktnom ključu, već imamo i primere da se zaposli ljubavnica najboljeg druga ili drugarica drugaricine ljubavnice... Jašta. Široko;

l) Da se ne bi gubilo vreme u raznim žanrovima i profesijama, često jedan čovek pokriva i režiju i produkciju, tonca i čistačicu... Ušteda;

m) Za prevodioce se angažuju, veoma često, ljudi izuzetne sofistikacije i znanja jezika, pa tako klozet prevode kao WC, a narod od vulgarnih psovki štite tako što „fuck you" redovno prevode sa "do đavola";

n) Naročitu pažnju treba obratiti na ekonomsko-propagandni program koji je najčešće glavni, a ovo između je tu da nekako prođe vreme, tu će se uvideti izuzetna kreativnost. Ne samo da se po opet širokom ključu angažuje brojna rodbina i pušačice da se uzme neka kinta, nego se i istaknutim umetnicima daje šansa da mašu kafom ili ulošcima da ne bi crkli od gladi;

o) Pošto se preko reklama peru i najveće pare, naročitu pažnju valja obratiti na činjenicu da neke od najmanje gledanih emisija imaju najviše reklama. Principijelno profitabilno!?

p) Naše informativne emisije uglavnom izgledaju kao bilbordi određenih političkih opcija, a neretko i kao reklame za iste. Kao i u dobra stara vremena, tačno se zna ko je podoban a ko nepodoban;

r) Ne samo da se novac građana deli po žurevima i rođendanima, nego se on uporno ulaže u sasvim stupidne filmske projetke, dok filmski radnici i dalje ne dobijaju tantijeme za emitovane filmove;

s) Nije nevažno napomenuti da se tali na svim nivoima a ne samo na najvišem...

Već iz ovih nekoliko primera iz našeg radiodifuznog života jasno se vidi koliko je naša javna scena otvorena i liberal-kapitalistička na čvrstim marksističkim nogama...

Ja tebi - ti meni logika funkcioniše po svim osnovama, seksualno - političko - rodbinskim i ona je jasan pokazatelj da ćemo u svetlu budućnost ući sa celim bremenom mračne prošlosti. To je nama naša borba dala, da i dalje imamo bezbroj budala...

Piše: Isidora Bjelica

Predhodna strana

Štampa