Predhodna strana

Nagađanja, „udice“, probni baloni, „sonde“ i sve vrste manipulacija u funkciji prevare Srba i otimanja Kosova i Metohije

Probni baloni za Kosmet

Ovih dana se mogu čuti veoma različita mišljenja o rešenjima kosmetske krize, pa i neka neverovatna a mi vam neka od njih nudimo u formi intervjua, kao i pisanja Fajnenšl tajmsa

Intervju: Dr Srđa Trifković, direktor američkog Centra za međunarodne odnose Instituta Rokford o Kosmetu, trojci Rusije, EU i Amerike...

EU nudi podelu, Ahtisari „upokojen“

Rešenje bi moglo da se zasniva na konceptu dvojnog suvereniteta, uporedivog sa statusom Šveđana na Alandskim ostrvima, ili na modelu sporazuma Londona i Dablina o rešenju severnoirskog problema u Bojim se da će Bušova administracija krajem novembra jednostrano priznati nezavisnost Kosmeta
 

BEOGRAD - Ahtisarijev plan više nije osnova za rešenje budućeg statusa Kosmeta. I to je isto kao što smo i u prošlih pet-šest decenija videli desetine planova za rešenje palestinsko-izraelskog problema, pa, ipak, nijedan od njih, ma koliko pompezno najavljivan, nije više „osnova za rešenje“. A posle posete trojke Beogradu i Prištini imamo samo „deža-vi“ poznatih stavova dveju strana, s tim što je Agim Čeku albansku poziciju izneo neočekivano tvrdo.

To odražava uverenje u Prištini da će po isteku 120 dana SAD ionako krenuti putem jednostranog priznanja. „Suštinska novina“ u procesu bi mogla da bude samo pod uslovom da ga Vašington upozori da sa takvim ishodom više ne može računati. To, ipak, Amerikanci nisu spremni da učine - rekao je za Glas dr Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose Rokford instituta i spoljnopolitički urednik mesečnika Kronikl.

Postoje li paralele između trojke i Martija Ahtisarija?
Kada bismo imali samo „dvojac“ Išinger-Vizner, odgovor bi bio potvrdan. Međutim, s obzirom na prisustvo Aleksandra Bocan-Harčenka, teško da će trojka moći da odstupa od svoje samoproklamovane misije da „gradi mostove“ i „traži konsenzus“, uzdržavajući se od iznošenja sopstvenih predloga. Bitno je da proces ostaje u okviru UN i pod kontrolom Saveta bezbednosti.

Ima li, zaista, rešenja prihvatljivog za obe strane?
Sa stanovišta teorije igara kosovski problem je klasičan slučaj „nulte sume“: što god dobili Albanci biva percipirano kao gubitak Srba - i obratno. „Rešenje“ bi trebalo tražiti u „plus sumi“, u kojoj svako ima interes da ponuđeno prihvati. Sada već upokojeni Ahtisarijev plan to očigledno nije bio: on je nudio Albancima sve, a Srbima apsolutno ništa. Najveći problem je što su zapadna, a pre svega neodgovorno data američka, obećanja Albancima suzila prostor za kreativni dijalog, kome objektivno ima mesta.

HIPOKRIZIJA

Srbija je najpre za rešenje statusa, što je i prihvaćeno. Znači li to da nikad na red neće doći standardi i da će biti dalje raseljavanje Srba i potpuno etnički čisto Kosovo?
U Vašingtonu i Brislu nema apsolutno nijedne ličnosti od uticaja kojoj je i najmanje stalo do nekakvih standarda. Navešće ih, doduše, kao ikebanu svojim neodrživim projektima, znajući da su kosovski Albanci neukrotivi i svakom nasilju skloni. Hipokrizija tzv. međunarodne zajednice je zaista monumentalna, kao što će vam reći maltene svaki bivši činovnik Unmika ili vojnik Kfora pod uslovom sopstvene anonimnosti.

NEMA KONTROLE NAD NASILJEM

Hoće li Kfor i Unmik dati „zeleno svetlo“ za nasilje na Kosmetu radi „iznalaženja rešenja“?
To više nije u njihovoj moći da kontrolišu. Pretnja nasiljem je vazda prisutna, ali samo i isključivo kao albanski damoklov mač nad glavama „međunarodne zajednice“, da o srpskim enklavama ne govorimo.

To će biti moguće kada iz Vašingtona u Prištinu stigne signal da neće biti jednostranog priznanja nezavisne „Kosove“ mimo i uprkos SB UN. Bojim se da se to neće desiti, već da će Bušova administracija krajem novembra hladno uhodati u još jednu stupicu sopstvene proizvodnje jer je sebe po tom pitanju saterala u ćošak iz koga nema izlaska bez gubitka kredibiliteta, ionako debelo okrnjenog u Iraku, Avganistanu, Iranu, Koreji... Odbijanje zvaničnog Beograda da navede posledice tog čina, u stilu „nadamo se da će ipak preovladati razum“, besmisleno je. On nesumnjivo predstoji. Treba zato jasno reći da će diplomatski odnosi sa zemljama koje pođu tim putem biti zamrznuti, ako ne i raskinuti, da prestaju svi pomaci Srbije ka evro-integracijama, da o onim „atlantskim“ ne govorimo, da nijedan dokument ilegalne vlasti u Prištini neće biti prihvatljiv srpskim carinicima, graničarima, policajcima... čime će ta ionako disfunkcionalna „država“ dodatno tonuti u glib sopstvene neodrživosti.

A rešenje bi moglo da se zasniva na konceptu dvojnog suvereniteta, uporedivog sa statusom Šveđana na Alandskim ostrvima, ili na modelu sporazuma Londona i Dablina o severnoirskom problemu. Kosovski čvor nije jedinstven i modeli rešenja već postoje. Jedini razlog što nisu u igri jeste iracionalni stav administracije SAD, nasleđen iz Klintonovog vremena, da u svim sporovima na prostoru bivše SFRJ svi imaju pravo... osim Srba.

Priča se i o nejedinstvu Evrope u tom slučaju. EU je uvek velike prepreke rešavala dobrom trgovinom među članicama, pa postoji li nešto zbog čega bi Kosmet bio izuzetak?
Reagovanje EU teško je predvideti, ali sigurno očekujem pobunu sumnjičavih skeptika među barem pet od 27 članova evropskog kluba. U Briselu je nametnuto jednoglasje po pitanju Ahtisarijevog plana, ali samo pod pretpostavkom da bude usvojen u SB UN. Međutim, svaki pokušaj zaobilaženja svetske organizacije, pod diktatom Vašingtona i uz podršku Londona kao ekspoziture SAD u EU, suočiće se sa ozbiljnim problemima u Madridu, Bratislavi, Bukureštu, Atini, Nikoziji... Ima, zaista, velikog prostora za kreativno delovanje srpske diplomatije, samo kada bi ona postojala!

Trojka nije zvanično odustala od principa Kontakt grupe da nema povratka na stanje pre 1999, da nema podele Kosmeta ili pripajanja drugoj državi. Međutim, Išinger je rekao da ništa nije nemoguće. Kako Srbija to da razume ?
Kao ponudu teritorijalne podele, ali to je danajski dar, koga se treba kloniti. Kako se ne može biti polu-trudan ili polu-nevin, ne može se biti ni polu-suveren. Svaki ulazak u debatu o podeli izbio bi Srbiji bitni adut iz ruke: nedeljivost i neprikosnovenost suvereniteta, Povelju UN, završni dokument iz Helsinkija, a da o Vestfalskom sistemu međunarodnih odnosa ne govorimo.

Koliko je značajno što Srbija sada nudi i neka predstavništva u inostranstvu Prištini?
To je racionalna ponuda, ali je trebalo da bude iznesena u završnici predstojećih pregovora i „upakovana“ kao spektakularno krupan ustupak srpske strane. Time što je data unapred i besplatno, više govori o liku i delu ponuđača nego o njoj samoj. Imati lumena poput sadašnjeg šefa srpske diplomatije na čelu institucije u Kneza Miloša 26 ravno je poveravanju Zavoda za transfuziju krvi grofu Drakuli.

Pa, jel’ ikako moguće da rešenje bude usvojeno u SB UN?
Naravno da je moguće, ali nije verovatno, sve dok SAD veruju da mogu igrati ulogu globalnog hegemona, za koga pravila igre ne važe. Kada ona obična, prizemna Amerika shvati da je to vodi putem tihog uništenja, doći će bolji dani, i za nju, i za ostali svet.

Pa, jesu li, posle šatl-diplomatije, mogući direktni pregovori i da li bi oni bili samo još jedna farsa, kao bečki ili pravi put ka rešenju?
Sve, apsolutno sve zavisi od spremnosti Vašingtona da Prištini pošalje signal da je kompromis, odnosno model sporazuma manji od pune nezavisnosti, jedino održivo rešenje. Te spremnosti trenutno nema, što šatl-diplomatiju čini bespredmetnom.

Autor: Jelena Jevremović
 

Intervju Dušan Janjić,Forum za etničke odnose

Rešenje za Kosovo!

Dušan Janjič:"SAD i EU uputile Srbiji neformalni predlog kojim se za Kosovo predviđa "međunarodni legalizovani suverenitet". Ovaj predlog se ne sme tek tako odbaciti, o njemu se mora pregovarati"

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da je vlastima u Srbiji nedavno stigla "poslednja dobra ponuda" Zapada za rešenje statusa Kosova i Metohije.

Janjić objašnjava da se ovim predlogom za Kosovo predviđa "međunarodni legalizovani suverenitet" kakav su nekad imale neke sovjetske republike, Kipar ili kakav je danas slučaj s Palestinom.

- To je ponuda SAD-a i dobrog dela EU, koja je neformalnim kanalima stigla do vlasti u Srbiji. Da se razumemo, i da predupredim eventualne demantije ministara i savetnika:

Ne kažem ja da je Solana ili neko drugi dostavio ministru Samardžiću neki predlog ili papir, već je taj predlog stigao neformalnim kanalima, ali oni koji se u Vladi bave Kosovom o tome ćute. Prema mojim saznanjima, ta ponuda je stigla posle posete Danijela Frida Beogradu, koji je praktično trebalo da pripremi teren za to. S tim predlogom upoznate su članice Kontakt grupe i većina ambasada.

Šta je suština tog predloga?
- Svaki student prava zna, a verujem i naši državni funkcioneri, da međunarodno legalizovani suverenitet ne podrazumeva nezavisnost teritorije koja je predmet rasprave, već da je ta teritorija praktično entitet koji može da ima neke elemente državnosti.

Takav slučaj je bio sa Ukrajinom i Belorusijom posle Drugog svetskog rata, koje su imale svoje stolice u UN, ali to nije smetalo Staljinu, jer je on tako praktično imao više glasova u UN. Takođe, imamo slučaj Kipra koji je decenijama bio predmet razgovora, ali i primer Palestine danas.

Dakle, po tom predlogu, Kosovo kao entitet ne bi bilo država, postojale bi posebne autonomije za Srbe, a bili bi iskorišćeni svi oni dobri elementi iz Ahtisarijevog plana. Takođe, plan podrazumeva strategiju budućih odnosa Beograda i Prištine.

Taj predlog bi značio dugoročno odlaganje rešenja konačnog statusa Kosova?
- To bi značilo otvaranje novog procesa uz stalno pregovaranje pod međunarodnim nadzorom. Iako podržavaju nezavisnost, ni SAD, ni bilo kome drugom ne odgovara krhka država Kosovo koja ima veliki problem sa kriminalom i korupcijom.

Zato Beograd ne sme tako lako da odbije tu ponudu, jer pre svega mora da se pokaže kao konstruktivan, da ne odbija sve kao što rade Albanci. U ovoj situaciji izgleda kao da Beograd sve želi da prelomi preko kolena, što nije dobro. Beograd je odbio sve što mu se nudilo, pa čak i ono što mu se nije nudilo, kao što je predlog konfederacije.

Ovaj predlog se ne sme odbacivati, jer otvara mogućnost za nove pregovore, a možda će se za to vreme odnosi u svetu promeniti, kao što se mogu promeniti odnosi Beograda i Prištine.

Da li je, po Vašim saznanjima, sa ovom ponudom upoznat i predsednik Tadić?
- Mislim da bi i predsednik Tadić morao da zna za nju, pre svega zbog veza sa srpskim kokusom u SAD, a i činjenice da je Vuk Jeremić nedavno boravio u Americi.

Zašto niko iz vlasti ne govori o ovoj ponudi?
- I meni je to nejasno, i baš zato o tome govorim javno. Ne znam čemu taj medijsko psihološki tretman prema građanima. Kao u Miloševićevo vreme, sve odbijamo, nižemo pobede, a na kraju, šta će biti?! Na kraju će građani biti besni i ogorčeni. Mislim da je bolje da se otvori javna rasprava o ovom predlogu, ali i o drugim mogućnostima. Ovakvim ponašanjem vlasti, bojim se da ne dođemo u situaciju da posle svih propuštenih šansi kažemo: "Ma, gde je onaj Ahtisarijev plan"!

D. Isailović

Fajnenšl tajms piše o rešenjima za Kosmetsku krizu

SAD i EU se hvataju za slamku kada je reč o Kosovu

Protivljenje Rusije planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti Kosova blokiralo je rešavanje ovog pitanja, a SAD i EU u odgovoru na rusko "ne" deluju kao da se hvataju za slamku, piše danas Fajnenšl tajms

"Vašington je signalizirao spremnost za jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova, čak i bez rezolucije u UN, ali je EU mnogo manje spremna da krene istim putem", piše list u jednom od dva teksta posvećena Kosovu.

Istovremeno, navodi list, nedavni međunarodni napori da se postigne dogovor između Beograda i Prištine su vredni truda "zbog rizika od političkih previranja i ekonomske propasti Kosova".

List navodi i da EU i SAD moraju da se potrude da među njima ne dođe do podele zbog priznavanja nezavisnosti Kosova bez rezolucije EU.

"U redu je da dve strane Atlantika igraju igru 'dobar policajac, loš policajac' u odnosima sa Srbijom, ali ne mogu sebi da dozvole da to bude samo šou", navodi list.

"SAD i Evropa će posle 10. decembra, kada će posrednička trojka predati svoj izveštaj, morati da odluče da li će kosovska administracija biti prebačena EU putem glasanja u UN ili će priznati nezavisnost bez konsenzusa. Za sve bi bilo dobro kada takav neizbežan izbor ne bi morao da se pravi", navodi "Fajnenšl tajms".

U drugom tekstu posvećenom ekonomskoj situaciji na Kosovu, list piše da je ovo leto trebalo da bude prekretnica za "obogaljenu ekonomiju" Kosova.

Kosovo bi konačno bilo na putu za nezavisnost, što bi privuklo preko potrebne investicije i ekonomske olakšice regionu sa 40 odsto nezaposlenih, ali je realnost drugačija jer budući status još uvek nije utvrđen, a međunarodna pomoć od milijarde evra čeka, piše list.

"Fajnenšl tajms" navodi i da je donatorska konferencija EU i Svetske banke, koja je bila zakazana za sledeći mesec i koja bi trebalo da pomogne Kosovu da kao nova država jugoistočne Evrope do 2010. stane na sopstvene noge, odložena na neodređeno.

Planeri EU tvrde da će donatorska sredstva u vrednosti od 600 miliona do milijardu evra, namenjena izgradnji državnih institucija, isplati spoljnih dugovanja, ekonomskoj pomoći i ulaganju u infrastrukturu, morati da sačekaju da se sudbina Kosova reši, dodaje list.

List navodi i da kosovski zvaničnici pokušavaju da umanje zavisnost Kosova od strane tehničke pomoći koja i dalje čini više od 20 odsto bruto nacionalnog dohotka, dok priliv novca od građana Kosova koji rade u inopstranstvu, zvanično, pokriva 15 odsto bruto nacionalnog dohotka.

"Fajnenšl tajms" i pored tvrdnji lokalnih zvaničnika da je na Kosovu prošle godine ostvaren privredni rast od tri odsto, i to zahvaljujući privatnom sektoru a ne donatorima, navodi da je bruto nacionalni dohodak od 2,6 milijardi evra tek nešto veći od ukupne pomoći koju je Kosovo primilo od 1999.

List navodi i da će mogućnosti Kosova biti loše ako regionalne tenzije ne budu rešene.

Trgovinski embargo Srbije, kao reakcija na nezavisnost Kosova, mogao bi da odbije mnoge investitore, tvrde evropski zvaničnici, a neke investicione firme u EU tvrde da je Kosovo najbolje izbegavati jer je Srbija, kao najveće tržište bivše Jugoslavije, sa osam miliona ljudi, mnogo vrednije, zaključuje list.

Predhodna strana

  Štampa