| Politički komentari |
Tema dana:
Srbija i
Severnoatlantska alijansa
Pravi li NATO državu na Kosovu
 Na
tvrdnje
Beograda
da
je
cilj
zapadne
alijanse
da
od
južne
srpske
pokrajine
pravi
satelitsku
državu-kasarnu,
komandant
Kforove
brigade
uzvraća
da
NATO
„nema
nameru
da
na
Kosovu
formira
državu”
Komandant Kforove multinacionalne brigade istok Daglas Erhart odbacio je
juče tvrdnje pojedinih srpskih zvaničnika da NATO namerava da formira
državu na Kosovu,
javila je juče Beta pozivajući se na elektronske medije u Prištini.
NATO nema nameru da na Kosovu formira državu jer je ovde u mirovnoj
misiji,
rekao je Erhart na konferenciji za novinare u Gnjilanu.
Bila je to prva reakcija nekog zvaničnika Alijanse na novi talas kritika
upućenih iz Beograda na račun plana Martija Ahtisarija za rešavanje
statusa Kosova.
Prvo je prošlog četvrtka savetnik Vojislava Koštunice Aleksandar Simić u
NIN-u
objavio članak u kom je napisao da je Ahtisari,
u jedanaestom aneksu svog plana,
predvideo takvo ustrojstvo buduće nezavisne kosovske države u kojoj
vojno prisustvo NATO snaga ne bi bilo pod bilo kakvom civilnom kontrolom.
Simić je podsetio da je u svim drugim državama NATO bar formalno u
obavezi da poštuje civilnu vlast,
i iz toga izvukao zaključak da je posredi pokušaj izvođenja istorijskog
„eksperimenta”.
Ruski mediji su ove Simićeve tvrdnje odmah preneli kao udarnu vest,
uz kritike strategije NATO na Kosovu,
a narednih dana su ministri u vladi Vojislava Koštunice,
Zoran Lončar i Dragan Jočić izneli istovetne ocene.
Pre dva dana je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ponovio
iste teze o nameri NATO-a
da na Kosovu stvori
„vojnu
državu”
koja bi služila
„njihovim
geopolitičkim i vojnostrateškim ciljevima i mafijaškim klanovima u
pokrajini”.
On je pozvao NATO i SAD da odustanu od stvaranja
„satelitske
države-kasarne”
na tuđoj teritoriji,
podvlačeći da taj projekat nema nikakve veze ni sa ekonomskim oporavkom
Kosova i Metohije,
ni sa srpsko-albanskim
pomirenjem,
„a
najmanje ima veze sa evropskom budućnošću ovog dela Evrope”.
Samardžić je dodao i da je,
proteklih osam godina,
svet mogao da se uveri da je stvaranje NATO države u vidu nezavisnog
Kosova bio stvarni cilj NATO bombardovanja Srbije.
Pre komandanta Erharta,
međutim,
ministre iz redova DSS-a
kritikovao je zbog antinatovske retorike i beogradski bezbednosni
analitičar Zoran Dragišić.
Ovaj profesor Fakulteta za bezbednost smatra da Srbija ne treba da kvari
odnose sa NATO jer
„nije
baš pametna pozicija biti neprijatelj sa tom organizacijom”
i jer je NATO jedina snaga koja na Kosmetu može da zaštiti preostalo
srpsko stanovništvo ukoliko dođe do nasilja.
On je za B92
rekao da ne razume šta se podrazumeva pod terminom
„NATO
država”,
ali smatra da takve izjave mogu da štete našem deklarisanom cilju o
evroatlantskim integracijama.
Ministri u Koštuničinoj vladi iz redova Demokratske stranke i G17
plus nisu se oglašavali povodom oštrih kritika koje su NATO-u
uputili Simić,
Lončar,
Jočića i Samardžić.
Nema,
međutim,
bilo kakvih javnih naznaka da je zbog eventualnih razlika u mišljenjima
u odnosu na ovu problematiku izbila nesloga ili kriza u redovima
vladajuće koalicije.
Uvek su postojale retoričke i stvarne razlike u mišljenjima ljudi iz
različitih političkih tabora u demokratskom bloku u odnosu na članstvo u
NATO.
Dok su sve stranke demokratskog bloka zimus oduševljeno primile odluku
NATO-a
da učlani Srbiju u Partnerstvo za mir,
znalo se da takvog jedinstva ne bi bilo da je reč o članstvu Srbije u
NATO.
 Istina
je,
međutim,
da predsednik Srbije Boris Tadić u prioritetne ciljeve Srbije ubraja
ulazak u Evropsku uniju i u NATO,
što je i rekao pre godinu dana u Briselu,
posle susreta sa generalnim sekretarom NATO-a
Jap de Hop Sheferom.
Poznato je,
takođe,
da su istočnoevropske zemlje koje su poslednjih godina primljene u
Evropsku uniju sve redom prethodno postale članice NATO.
No te su zemlje,
za razliku od Srbije,
svojevremeno bile članice Varšavskog pakta,
a u Evropskoj uniji ima država koje nisu u članstvu NATO-a
(Austrija,
Kipar,
Irska,
Švedska i Finska).
U susednoj Hrvatskoj se, primera radi, trenutno vodi debata o načinu na
koji će Hrvatska da odluči o svom članstvu u NATO – i vlast i opozicija
sa slažu da je Hrvatskoj mesto u ovoj organizaciji, ali dok premijer Ivo
Sanader misli da je referendum nepotreban, novoizabrani lider
opozicionog SDP-a Zoran Milanović smatra da se mora pružiti prilika
građanima da odluče žele li u NATO ili ne.
Miroslav Lazanski
|
|
|
