SRPSKA POLITIKA

Politički komentari

Nosilac prezimena ili lovac na novac

Ko je Dragan Đilas?

ministar bez portfelja a čuvar kase

Na političkoj sceni Srbije instalirani su neki novi klinci. Došli iznebuha, praznih džepova, puni pohlepe, bezobzirni. Bez znanja, bez vizije, obuzeti samo jednom željom: da uspeju. Da budu neko. Otimaju, pljačkaju, pokrovitelji su srpskim tajkunima koje reketiraju. Zauzeli su busije u parlamentarnim strankama i otvoreno nam poručuju da će na vlasti ostati do kraja života, ako im ga sirotinja raja ne prikrati.

Ima li nam nade s Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Draganom Šuntanovcem, Aleksandrom Vučićem, Acom Popovićem, Draganom Jočićem???

Mogu li ovi ljudi izvesti Srbiju iz mraka ili će nas još više gurnuti u pakao? I opelješiti do gole kože.

TABLOID će u narednim brojevima predstaviti biografije ovih bandita, ostavljajući čitaocima da sami donesu zaključak.

Dragan Đilas

Političkoj pozornici u Srbiji dopao se još kao student 1991. godine kada je zamolio pok. Slobodana Miloševića da učini uslugu svom narodu i odstupi. Ovu rečenicu Dragan Đilas je debelo naplatio, i još je naplaćuje, tom istom narodu u ime koga se isprsio. Nije ni tadašnji predsednik bio politički nepismen, nego je potpuno samouvereno dozvolio da milioni televizijskih gledalaca čuju taj dijalog. Ovo svedočanstvo dobro je iz razloga da još jednom saznamo kako je ljubav prema novcu pokopala mnoge prvoborce. U tom smislu slučaj Dragana Đilasa ne može biti jasniji nego što jeste.

Njegova zvanična biografija izgleda uredno i našminkano, bez neprijatnih detalja. Mediji su ga izdvojili kao "lidera" Studentskog protesta 1992. godine. Ranih devedesetih i sam je radio u Radio Indeksu i B 92, a potom je prešao u marketinške vode. Jedan je od osnivača nevladine organizacije "Naša Srbija" za pomoć deci koja su ostala bez jednog ili oba roditelja u ratovima tokom devedesetih. Rođen je 1967. godine u Beogradu. Završio je Mašinski fakultet.

Ipak, ovaj čovek napraviće karijeru na par trivijalnih okolnosti. Bilo je tu slavno prezime onog pravog Đilasa, šmek jednog nezaboravljenog disidentstva, činjenica da je bio mlad, da je bio student i da se našao u pravom trenutku na pravom mestu. Ko poznaje srpsko političko pomodarstvo, jasno mu je da je ostatak bilo stvar tehnike. A Dragan Đilas je znao da prati glas javnosti i da bude blizu onih koji dobijaju a što dalje od onih koji gube.

Kraj njegove revolucije dogodio se s prvom provizijom. Odmah posle završenog fakulteta oblizivao se oko ponuđenih funkcija u Demokratskoj stranci, delujući kao simpatizer i odmeravajući trenutak kad treba da uskoči na neku od ponuđenih. To nije moglo biti bilo šta. Znao je da je od svog imena napravio robnu marku i trebalo je dobro da se proda. Kontakte je održavao samo s najužim partijskim vrhom. Nakon smrti Zorana Đinđića isticao je prijateljstvo s Borisom Tadićem. Međuvreme je iskoristio da uskoči u vode medijskog biznisa.

Ponudio je Demokratskoj stranci svoje usluge, što je bio način da sebe instalira u politički vrh države. No, ipak se čuvao od eksplicitnog pripadništva političkom plemstvu. Izjavljivao je tokom 2004. godine da nije član DS-a, te da pre izbora nije imao nikakve kontakte s vrhom stranke, osim s Borisom Tadićem, "... koji mi je prijatelj i zbog te činjenice sam se i uključio prvi put u svom životu u ovakav posao i radio sam ga potpuno iz srca. Naravno, besplatno. Kroz kampanju sam bliže upoznao još neke veoma sposobne ljude koji su u stranci i oko nje. Izdvojio bih pre svih Dragana Šutanovca, koji je vodio izborni štab, i siguran sam da su svi oni i te kako zadovoljni poslom koji smo zajedno uradili".

Sručio je niz optužbi na vladu Zorana Živkovića iz pozicije simpatizera stranke, a zapravo lovca na visoku funkciju:"... 'Ajde da budemo potpuno iskreni. Vlada koju je predvodio g. Živković izgubila je poverenje građana i poslanika u parlamentu i zbog toga smo i imali prevremene izbore. Prema svim istraživanjima, rejting vlade i samog Zorana Živkovića je bio izuzetno nizak, a za posao koji sam ja radio apsolutno je nebitno koliko je on sam kriv za takvu situaciju. To je činjenica i gotovo. Zato je sasvim logično da njegovo pojavljivanje u kampanji nije moglo doneti glasove listi DS - Boris Tadić. Pa i samo članstvo stranke je to mislilo kada je tražilo da nosilac liste ne bude Živković već Tadić".

U avgustu 2006. godine "Telekom Srbija", "Dunav osiguranje", DDOR "Novi Sad", "Jugopetrol", NIS i mnoge druge državne firme dobile su nalog iz vrha vlasti da odmah obustave reklamiranje preko agencije "Dajrekt medija", čiji je vlasnik Dragan Đilas, direktor Narodne kancelarije i član Predsedništva Demokratske stranke. Ova odluka u samom državnom vrhu usledila je pošto je finansijska policija otkrila štetan ugovor koji je RTS potpisala s "Dajrekt medijom" prilikom otkupa prava prenosa svetskog fudbalskog prvenstva.

Đilasova firma imala je milionske zarade, od čega je ogroman deo otišao na finansiranje Demokratske stranke, direktnog političkog protivnika vladajuće koalicije. Da bi sprečila dalje bogaćenje svojih političkih konkurenata, vlast je odlučila da onemogući monopolski položaj Đilasove firme u svetu reklame. Okolnosti postaju još zanimljivije: uz ovaj nalog išla je i preporuka da se državna preduzeća opredele za saradnju s agencijama "Inkognito" i "Medija haus", koje se takođe bave otkupom reklamnog prostora. Pomenute agencije i inače su "dobro stajale" u zgradi vlade u Nemanjinoj ulici.

Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge "Telekoma", u to vreme izjavljuje da reklamni prostor otkupljuju u neposrednim pregovorima s televizijama, kao i da imaju ugovor s firmom "Inkognito", te da sarađuju sa svim agencijama koje se bave zakupom medijskog prostora. Jecl je vrlo glasno kazao da mu nikakve agencije nisu potrebne da bi posredovale, jer "... mi imamo mogućnost da u direktnim pregovorima dobijemo bolje uslove sa RTS, Pinkom i drugim televizijama, a slično je i s novinama...".

Ugovor nisu raskinuli, ali kao da jesu. Mesec dana nije objavljen nijedan oglas preko Đilasove firme, pa se ta kompanija ("Telekom") polako prebacila na usluge agencije "Inkognito".

Vlasnici "Inkognita", Saša Dimitrijević i Nenad Milić, nisu previše bili poznati javnosti. Dimitrijević posebno. A bio je veliki prijatelj tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, koji mu je i obezbedio veliki posao s reklamiranjem Nacionalne štedionice. "Inkognito" je radio i kampanju Bloka za zajedničku državu uoči crnogorskog referenduma.

Nije Đilas sklon da poklekne ako mu negde nešto ne krene. Uoči ubijanja BK televizije, sam se ponudio da spase ovu kuću finom ucenom. Jedna od njegovih firmi vodila je pregovore o kupovini BK televizije. Za tu priliku Đilas je ponudio Bogoljubu Kariću "ruku prijateljstva", "otopljavanje odnosa" i "detant - popuštanje zategnutih odnosa". U maniru velikog pregovarača kalibra Henrija Kisindžera, Đilas mu je tada predložio da "sve sredi" i napravi najgledaniju televiziju "na čisto komercijalnim osnovama (kao da do tada niko nije u toj kući radio za pare).

Decembra 2005. godine Đilas je već potpisao ugovore o kupovini nekoliko najgledanijih američkih serija i kvizova, a ceo program je trebalo da bude rađen po uzoru na nemački RTL. Javno se hvalio kako bi pre svih baš on mogao da obezbedi nacionalnu frekvenciju BK televiziji. Bogoljub Karić očigledno nije bio svestan koju moć Đilas poseduje u tom trenutku, ko ga je poslao i šta mu je bila misija. Završilo se kako se završilo, nestala je jedna dobra televizija, stiglo je pet loših.

Mnogo ranije, u svojstvu direktora marketinške agencije "Ovejšn", Đilas je zabrinut za sudbinu Srbije, pa glasno razmišlja: "Prosto nisam pametan šta da se uradi da bi Srbija dobila predsednika. Ponekad pomislim da je to nemoguće. (...) Ne znam, možda bi patrijarh Pavle trebalo da baci neku kletvu, 'Ko ne izašao na izbore'...". Ubrzo potom promenjen je izborni zakon po kome na izbore mora da izađe pedeset posto upisanih birača, a Boris Tadić dolazi na čelo Demokratske stranke i kandiduje se za predsednika. Upravo taj isti Dragan Đilas vodio je njegovu kampanju, kao i kampanju za parlamentarne izbore, gde je takođe Tadić bio nosilac liste DS.

Tokom kampanje Tadić je najavio otvaranje Narodne kancelarije, koja bi trebalo da zastupa interese građana. U oktobru 2004. ona je i otvorena, a njen direktor postao je Dragan Đilas. U međuvremenu se i sam učlanio u DS, uprkos dotadašnjoj priči da je običan simpatizer "određene političke ideje". U decembru 2004. godine pravda taj čin ovako: "Licemeran je svako ko se odluči da uđe u politiku, a tvrdi da nema ozbiljnije političke ambicije. Ja u takve ne spadam". Pa dodaje: "Verujem u ljude koji imaju srce, mozak i još nešto što se imenuje rečju koja ne bi baš mogla da se pojavi u ozbiljnim novinama, a pripisuje se hrabrima bez obzira na pol. Oni koji nemaju ove tri stvari treba da ostanu van politike i bave se drugim poslovima."

O tome, čemu ga je naučio preduzetnički duh, rado govori: "Biznis mi je doneo finansijsku nezavisnost, znanje u upravljanju sistemima, spremnost za brzo donošenje odluka, koju morate da imate ukoliko želite da uspete u bilo kom ozbiljnom poslu. Mane su nedovoljno stranačko iskustvo, zbog čega još ima mnogo kvalitetnih ljudi koji se okupljaju oko ideja DS, a koje lično ne znam."

Bivše kolege iz medija gleda s političkog Olimpa, pa se oštrim jezikom obrušava: "Posao ljudi koji pišu kolumne i analize uglavnom i jeste da kritikuju. A posao Biroa Vlade Srbije jeste da pravi propagandu te vlade i onda, kad dođu neki izbori, neka se izmeri da li je jači Tirke (novinar Tirnanić) ili je jači Biro Vlade Srbije. Nažalost, danas o Zoranu Đinđiću 67 odsto ljudi misli pozitivno, a pre je mislilo deset odsto. Ja sam rekao da Srbi mnogo vole da žale nekoga i da kažu ono 'jao, ipak je on bio divan čovek'. Očigledno da i taj neko ko se bavi propagandom, nije odradio posao. On snosi odgovornost, jer je nemoguće da 70 odsto ljudi danas pozitivno misli o nekome ko je do juče bio najomraženiji čovek u ovoj zemlji."

Ni novinari ne ostaju dužni, pa mu glasno poručuju da postoji sumnja da je zbog njegovog, kao i prisustva Srđana Šapera, Tadićeva politika više skup marketinških nego političkih poruka, a Đilas odgovara: "To je velika budalaština koju proturaju svi koji su svesni snage politike DS i Borisa Tadića. DS nikad nije bila jača po podršci koju joj građani daju, Tadić je političar u koga građani Srbije imaju najviše poverenja."

U maju ove godine o aktuelnooj vladi govori kao da je u pitanju "feudalna vlada": "Ona ima četiri premijera - svaka stranka ima svog. Koliko sam shvatio, Koštunica tamo ne naređuje nikom ništa."

Znao je glavni junak ove veselo-nevesele priče da zaglibi gde mu nije mesto, uprkos urođenom oprezu i stečenom političkom licemerju. Naime, Socijalistička partija Srbije i Udruženje "Sloboda" u jednom trenutku zatražili su da "specijalni tužilac ispita direktora Narodne kancelarije predsednika Srbije Dragana Đilasa zbog njegove izjave o ulozi Slobodana Miloševića u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije". "Đilas je na Radio-televiziji Srbije direktno optužio Slobodana Miloševića za ubistvo Slavka Ćuruvije", pisalo je u jednom saopštenju, pa je još pridodato "da bi specijalni tužilac trebalo da direktora Narodne kancelarije ispita o tim saznanjima i da ga upozori da je prikrivanje eventualnih podataka krivično delo".

Ovo Đilasovo okliznuće u ozbiljnijim pravnim državama moglo ga je koštati niz neprijatnosti s još neprijatnijim sudskim epilogom.

Konačno, upamtiće Đilasa i nedeljnik "Vreme" zbog objavljivanja pisma koje zadire u njegovo poslovanje: "... Smatram apsolutno neprihvatljivim da list kao što je 'Vreme' dozvoli da se njegove stranice koriste za iznošenje neistina i za klevetanje ljudi, kao što je to nekada radila 'Politika' kroz legendarnu rubriku 'Odjeci i reagovanja'. Zaista ne vidim razliku između toga i onoga što je g. Uzelac naveo u svom pismu koje se navodno odnosi na tekst 'Zet' ('Vreme' br. 760), a u kome, između ostalog, stoji da je Robert Nemeček 'napravio ugovor s jednom od firmi Dragana Đilasa, šefa Narodne kancelarije i budućeg premijera Srbije, ugovor koji omogućava Đilasovoj kompaniji da prodaje vreme za reklame po superkomercijalnim cenama i da, za uzvrat, daje filmove koje će RTS emitovati posle ponoći'.

Istina je upravo suprotna: Kompanija u kojoj sam suvlasnik i čiji direktor nisam, niti sam ikada bio - jer bi to bilo suprotno Zakonu o konfliktu interesa - nikada nije potpisala nikakav ugovor sa RTS-om o prodaji paketa filmova kompanije 'Univerzal' koju g. Uzelac pominje. Naprotiv, to je uradila naša najveća konkurentska firma 'Medija haus' i taj ugovor je bio predmet ogromnih protesta i zahteva za njegov raskid od više agencija koje se bave ovim poslom, pa i kompanije čiji sam ja suvlasnik! Apsolutno podržavam pravo svakog građanina da sudi o meni i mom radu iznoseći u javnost svoje mišljenje, ali nikako ne prihvatam da se o meni i kompaniji u kojoj sam suvlasnik iznose ordinarne laži. Tako nešto ne služi na čast ni g. Uzelcu, a ni novinama koje dozvole da ih neko iz razloga loše informisanosti ili loše namere iskoristi za objavljivanje tih laži".

Ispod ove žestoke reakcije i gorkih suza spavala je ljuta guja. Neko je jednom uspeo i Đilasa da nadmudri i da mu otme posao. Ali on ide dalje. Sada je, kao ministar bez portflja, čuvar kase - u kojoj su pare iz takozvanog Nacionalnog plana. Koza čuva kupus.

Narodna kancelarija - parapolitička DS

Kada ga je Boris Tadić postavio za direktora Narodne kancelarije, Dragan Đilas je video svoje šanse. Najpre da preko nje promoviše svoj lik i delo, da se, pozivajući se na autoritet predsednika i štiteći se njegovom kapom napuni i svoju, i kasu Narodne kancelarije. Uradio je to klasičnim reketiranjem bogatijih ljudi i njihovih firmi. S druge strane, ispostave Narodne kancelarije po varošima i gradovima Srbije su, u stvari, paralelni odbori Demokratske stranke, kojima će se gospodin Đilas koristiti u penjanju stranačkim stepenicama kada se, uskoro, predsednik stranke Boris Tadić uplete u mrežu, koju su mu napravili prijatelji iz okruženja.

Kod Bobe u haremu

Kada se mali ljudi opiju vlašću i brzo stečenim novcem, požele da postanu "svetski ljudi''. Tako se i gospodin Đilas poveo predlogom bračnog para Slobodana Živojinovića i njegove žene Fahrete Jahić, alijas lepe Brene, da poseti njihove kupleraje.

Na terevenkama priređenim samo za "finu gospodu iz vlasti" pojavio se i gospodin Đilas, kome je bračni par podvodio pevaljke iz Grand produkcije, predstavljajući ih kao "zvezde Granda". Uz atmosferu koja priliči balkanskim snobovima, g. Đilas je osetio ''čari mladosti''. Ovaj bubuljičavi sredovečni muškarac zaljubio se u tek punoletnu pevaljku i u razvodu je od supruge Milice Delević-Đilas, koja je, inače, pomoćnik ministra inostranih poslova. U Koštuničinoj vladi Dragan je ministar, a njegova, još uvek zakonita, supruga Milica je pomoćnik ministra! Deca su im tek kandidati za ministre!

U DS-u čitave porodice postavljene su na državne funkcije - majka, suprug, kćerka, sin, supruga!

TABLOID se obratio pismom kabinetu gospodina Đilasa, tražeći odgovore na pitanja (pogledajte kopije pisma), ali nas je njegov portparol Ivan Nikolić izmarširao. Onda smo uputili pismo premijeru Koštunici, očekujući da nas on obavesti o Đilasovom bogatstvu, ali ni iz njegovog kabineta ni avaza.

Prukupljene dokaze o razuzdanom životu g. Đilasa objavćemo naknadno.

Zabranjen Kurir

Dnevnik "Kurir" je pre tri nedelje odlučio da objavi ''malo detalja'' o slatkom životu i o razvodu gospodina Dragana Đilasa od supruge Milice Delević-Đilas. Ministar je upotrebio svoj autoritet i sve podzemne veze, i ceo tiraž "Kurira" je isečen, a odštampano, noću, novo izdanje. Sa g. Đilasom nema šale. On ne toleriše ''desna skretanja''. Nije on mačji kašalj

Jao, videla sam Đilasa !

Ivica Korenić, koji neverovatno liči na Dragana Đilasa, doživeo je pre izvesnog vremena da bude suočen s popularnošću čoveka čiji je dvojnik: "...sedeo sam u kafani 'Đorđe' i uživao u vinu sa svojom tada verenicom, danas zakonitom suprugom, Milom. Iznenada, neko mi je stavio ruke preko očiju, a ja sam, ubeđen u još jednu od šala naše kume, rekao: 'Guzice, znam da si ti…'. Okrenuo sam se sa smeškom i video da umesto kume iza mene stoji Biljana Vilimon. Zinuo sam u čudu, a Biljana, još zbunjenija od mene, reče: 'Izvini, izvini, mislila sam da je Dragan'. Svi smo se nasmejali, a od tada za moju ženu ja sam Đilas i samo Đilas.

Neće više krasti

Nedavno, na proslavi stotog broja dnevnog lista "Pravda" - ''lista za predstavljanje i lečenje Aleksandra Vučića'', pojavio se i Dragan Đilas. Nežno je milovao dečicu g. Vučića.

Kada je TABLOID uputio pismo ministru Đilasu da odgovori na neka pitanja, on se brže-bolje oglasio preko Vučićevog lista. "Pravda" je dobila zadatak da izvrši Đilasovo tuširanje. On se jadao da nije bogat i da će biti pošten ministar, uveravajući nas da (više) neće krasti.

Nikola Vlahović i Milovan Brkić

Beograd, 26.7.2007.

Predhodna strana

Štampa